Народно благостање

19. октобар 1929.

Д-р Иво Белин, Загреб

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597

ЗА ИСКИВАЊЕ СИТНОГ НОВЦА

Il. Оздрављење валуте праћено је обично искивањем ситног новца

У државама са нормалним валутарним стањем налази се у оптицају између осталог и ситан металан новац, у који се убраја и сребрни. За време инфлације метални новац, у првом реду сребро, мало по мало повлачио се је из оптицаја. Код сређивања валутарних прилика поједине државе опет су се повратиле на ситан метални новац. Најприје од гаме, бакра и никла, а касније и од сребра. И данас у скоро свим државама у оптицају наилазимо на ситни метални новац, почевши од сребра па до бакра. Ситне новчанице биле су повучене из промета и замјењене металним новцем.

Италија, код проведбе своје валутне реформе, пустила је у оптицај једну милијарду 700 мил. лира сребрног новца у замјену за исто толики износ невчаница државног издања. Француска у вези са изведбом валутне реформе, одлучила је да пусти у оптицај 3 милијарде франака сребрног новца, у

замену за новчанице нотне банке од 5,0 и 20

франака.

Метална вредност сребрног новца обично одговара 40% његове номиналне вредности. Сребрни новац од 10 франака садржи сребра само за 4 франка. Како је ковање сразмјерно јефтино, то се набавком од 40 милиона франака—лира сребра може пустити у оптицај 100 милијона франака сребрног новца. При томе се показује један профит од цирка 60 милиона франака. У нормално време профит, који се је имао од ковања ситног металног новца, ишао је у државну благајну као сваки други приход. Наравно да су постојала извесна ограничења у погледу циркулације ситног металног новца.

Међутим после рата многе државе профит код ковања ситног металног новца употребиле су за плаћање државног дуга код нотне банке. Држава је, рецимо, дала ковати једну милијарду ситног металног новца и имала је издатак од 400 милиона. Она је тај метални новац предавала нотној банци, да га она пусти у оптицај, обично као замјену за ситне новчанице. Повучене новчанице нотна је банка поништавала, а протувредност отписала од државног дуга. Тако је у Италији пуштањем у оптицај једне милијарде 700 милиона сребрног новца за исти износ био редуциран

ржавни дуг код нотне банке. Дотично у Францу.

ској пуштањем у оптицај 3 милијарде сребрног новца и повлачењем истог износа ситних новчаница редуцираће се за 2, државни дуг код нотне банке.

Један корак у том правцу и ми смо већ учинили, кад смо ковали никлени новац од пола, једног и' два динара у протувредности од 200 милиона динара. За тај износ ми смо повукли из оптицаја ситни државни папирнати новац, којег смо имали у оптицају још пре неколико година и који се никако није више могао одржати. Али је зарада употребљена за текуће државне потребе, а не на отплату Др кавнор дуга код Народне Банке, како су

остали урадили. Сада у том правцу треба ићи даље и пустити у оптицај метални новац веће вредности, него што су два динара. А профит који ћемо од тога имати, треба употребити за отплату (одн ДУДА државног дуга код a Банке.

IL. Колико и каквог металног новца треба ковати код нас»

Питање је у томе, колико наша привреда може да поднесе ситног металног новца без да се покажу штетне последице. Ту ћемо, у помањкању другог материјала, морати се послужити искуством других народа, који су решили свој проблем дуга нотној банци управо на начин, који ми предлажемо.

Њемачка, кад је, на основу Дозовог плана, провела своју валутну реформу, приступила је и ковању ситног металног новца. По закону, који је

· решио валутно питање, може Њемачка да кује

ситног металног новца до 20 марака по глави становника. Двадесет марака одговара вредности од 270 динара. Кад би ми копирали примјер Њемачке и ситног металног новца ковали 270 динара по становнику, то би могли ковати 3 милијарде 240 милиона динара. Кад би се ми задовољили са 200 динара по становнику, могли би имати оптицај ситног металног новца за 2 милијарде 400 милиона динара. Ковање 2 милијарде 200 милиона ситног металног новца коштало би око 900 милиона динара. То значи да би се решили државног дуга. од 2 милијарде 200 милиона динара.

Аустрија има данас металног новца за 90 милиона шилинга или 720 милиона динара. Будући она има само половину становника, колико их имамо ми, то кад би пошли њеним примером, мбгле би пустити у оптицај металног новца за једну милијарду 440 милиона динара. Међутим њено ковање металног новца није још свршено.

Пољска законом о валутној реформи одрелила је да ситног металног новца може бити у оптицају 320 милиона злоти или нешто преко 2 милијарде динара.

Бугарска, која је пре пар месеци из стабилизационог зајма провела своју валутну реформу, пустила је у оптицај металног новца за 300 лева по становнику. Три стотине лева одговара вредности од 125 динара. Кад би ми узели исту границу, могли би пустити у оптицај металног новца за једну милијарду 500 милиона динара.

Није тачно утврђено, колико може бити у оптицају ситног металног новца, а да се не покажу лоше последице. Швајцарска је имала прије рата у оптицају 77 милиона франака од 5 франака, 72 милиона од 2 и 1 франка и 20 милиона никла и бакра, дакле укупно око 170 милиона франака. То значи преко једне милијарде 800 милиона динара

на четири милиона становника. По том мерилу, ми

би могли имати сребрног и никленог новца за 5 милијарди динара. Од године 1922. па до данас ковала је Швајцарска сребра и ситнијег металног новца за 71 милион франака или 800 милиона динара. Нама би то одговарало 2 милијарде 400 милиона. 5 ЕАЦЕ)