Народно благостање
Страна 598
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 37.
Ми држимо да би ми, без икакве опасности по наш монетарни систем, могли поднети један оптицај ситног металног новца од 200 динара по становнику. То би значило 2 милијарде 400 милиона динара. Двеста милиона имамо већ тако да би се морало ковати 2 милијарде 200 милиона. Управо толико, колико износи државни дуг код Народне Банке, пошто се проведе валоризација металне подлоге и полог државни од 4 милиона фунти стерлинга. |
Толики оптицај не би угрозио нашу валуту и ради тога што би се код нас појавила тенденција тесаурирања сребрног новца, као што би на тај начин биле апсорбиране знатне количине. Наравно да би требало законом ограничити платежну моћ сребрног новца до извесног износа, како је то био случај и прије рата. Па ако би се показало да је металног новца више у оптицају него што га он треба, један дио концентрирао би се код Народне
Банке, као што је то случај и Код других 0.
банака. | Од никла могли би се још ковати комади од 5 динара. Од сребра требало би ковати комаде од 10, 20 и 50 динара. Педесет динара у сребру одговарало би предратном комаду од 5 новчаних јединица, а такове су комаде имале све државе. Данас Француска има сребрни новац од 20 франака, а то је 45 динара. Италија има од 20 лира, а то је 60 динара. По томе могли би имати и ми од 50 динара. Тиме што би имали сребрни новац и од 50 динара, било би могуће металног новпа више пласирати међу публику. | Наравно Народна Банка морала би повући из „оптицаја своје новчанице од 10 динара и имати у оптицају само оне од 100 и 1000. Друге нотне банке имају новчанице од 10, 20 и 50 новчаних јединица. Ми смо имали само 10 и 100, што је сметало глатком одвијању промета, кад се је имало платити 40, 50 или 60 динара. Наша би јавност сребрни новац од 10, 20 и 50 динара примила веома радо. Ми смо и раније били навикли на сребрни новац у већој мери, него друге државе. Ради тога не би „било тешкб пласирати те 2 милијарде и 200 милиона динара. -За прво време на нашем укупном оптицају не би било никакових промена. У оптицају би било 2 милијарле 200 милиона металног новца више, али би се за то за исти износ снизио и оптицај новчаница Народне Банке. Тек касније, Народна Банка, ослобођена државног дуга могла би да у већој мери крелитира нашу привреду. Тиме би порастао оптицај, али разумна дисконтна политика могла би ту лако да држи узде и да запречи сваку појаву инфлације.
|
МЕ.
__Остаје још питање финансирања. Требало би за проведбу ове реформе око 900 милиона динара. Најбоље би било једним зајмом којег би добили у иноземству. Тај би нас зајам могао коштати око неких 80 милиона динара годишње. Међутим државни удио у добити Народне Банке износи 40 милиона динара. Кад се проведе валутна реформа, износиће много више. Можда и двоструко. До сада држава тај износ није добивала јер се је употребљавао за отплату државног дуга. Кад би тај дуг био потпуно отплаћен ковањем металног новца, тих 40—80 милиона добила би држава. Она би тај износ могла употребити за службу дуга, који би био учињен за израдбу ситног металног новца. Дакле то не би био никакови нови терет за државу. Оно што би издала на зајам за израду ситног металног новца, добила би на удјелу у добити Народне Банке. А коначно би ликвидирала свој дуг према нотној банци и ову оспособила да се свом снагом и свим средствима посвети кредитирању наше привреде.
Финасиска страна питања
У колико би било тешко добити толики зајам, могла би се реформа извести у етапама. Најпрво би се могло пустити у оптицај 3—400 милиона никленог новца од 5 динара. За тим би се пустио У оптицај сребрни новац од 10, онда од 20. а коначно и 50 динара. Читава реформа могла би се извести за 3—4 године, без да би прорачун био тешко оптерећен. Можда би се и један дио репарационих: примања могао употребити за израдбу ситног металног новца.
Бити ће потребно да се државни луг при Народној Банци потпуно ликвидира. Према законском пројекту о стабилизацији динара ликвитира се само око једне милијарле 800 милиона линара, док остаје још 2 милијарде 200 милиона. Ми лржимо да би се ковањем ситног металног новта и тај дуг дао сасвим ликвидирати, тако ла би одпошаји између државе и нотне банке били потлпуво сређени.
Ковању ситног металног новца и услед тога снижењу државног дуга код Народне Банке може се приступити и пре извелбе валутне реформе. Поготово ако се то питање мисли решити постепено. Према томе требало би чим прије приступити ковању и пуштању у оптицај сребрног новпта. А наши широки слојеви тек онда, кад би у својој руци вилели сребрни новац, добили би уверење да је период несталности у вредности новца коначно прешао и да су се повратиле старе монетарне прилике.
Гледиште Уредништва на питање о ковању ситног новца
[ У чему се слажемо са г. д-ром Белином
Колико је нама познато, г. Д-р Белин први локреће, у нашој јавности, питање о ковању ситног новца. Док је наша јавност до сада била потпуно пасивна по томе питању, наша државна администрација је имала прилике да се њиме позабави. Према нашем обавештењу она сматра прилажење
.тој мери за прерано. Штампајући чланак г. Д-р
Белина ми смо приморани да истовремено истакнемо тачке, у којима се са њиме не слажемо. А пре тога да подвучемо две тачке, у којима смо потпуно сложни:
1) Наш новчани систем је мањкав; његов дефект састоји се у томе, да оптичу ситне новчаните у место металног новца. Новац од хартије идеалан је са гледишта платежног промета само у крупним