Народно благостање

19. октобар 1929.

комадима. Услед своје велике вредности, он се брижљиво чува, носи у нарочитим новчаницима и ређе оптиче. Због тога је он боље очуван, мање се аба. На против, ситан новац од хартије беда је за народ. Пре свега он много брже оптиче и следствено брже се аба, а ако дуже остане у оптицају, постаје неупотребљивим и садржи ризик за имаоца, да му пропадне један део његове имаовине, оличене у њој. А ако се замењује, чим се мало поквара, постаје скупом. Ситна плаћања су најчешћа код детаљне трговине: у месарници, на пијаци и у опште у радњама, чији продавпи имају нечисте руке. Многи их носе згужване, не чувају их довољно. Долазе у нехигијенске кутове, те је носилац нечистоће и болести. Метал се боље брани од нечистоће и бацила, а абање је врло споро. Због тога се новчани систем данас не може да замисли без металног ситног новца. Он се наравно изгубио за неколико година у земљама велике валутне депресиације, али су све земље приликом санирања своје валуте приступиле поновном искивању ситног металног новца.

То је монетарно-политички аргумент у корист ситног металног новца. Постоји и један народноекономски. На територији Југославије било |е пре рата релативно много сребрног новца у оптицају. Та! се новац и данас налази у народу, малим делом из жеље за тезаурирањем. а већим по невољи. Забрањено је народу ла тај новац продаје по металној вредности, а његова номинална вредност је и сувише ниска. |

Кад се буде приступило искивању сребрног новца, позваће се народ да прода држави предратни метални новац по његовој металној вредности. То је уралила и Француска. Операција је корисна и за државу и за имаоце тог новца: ови би се ослободили потпуно умртвљеног капитала, а држава би добила сребро за динарске новчанице (иначе би га морала куповати за злато). Она би при томе на-

равно одбила ол пријемне пене трошкове око пре- |

тапања. — Тврдећи да постоји велика количина сребрног новца у народу, потребно је да потсетимо читаоце на чињеницу, ла је пре неколико година констатован одлив сребрног новпа преко албанске границе.

Искивање сребрног новца побољшало би |

структуру металне подлоге наше Народне Банке. У њој се налази сребрног новца преко 17 милиона

динара. Он се према данашњем стању нашег нов- |

чаног система не може сматрати за новац већ само

као метал. Сребро као подлога новчаницама није |

нарочито пожељно и појављује се само због тога,

што новчанична банка има за задатак да регулише |

новчани оптица!. И тај би се сребрни новац морао наравно прековати.

2) Исто се тако слажемо са г. Д-р Белином да добит опл искивања сребоног новца треба употребити за отплату државног дуга код Наролне Банке. То ie један ванредни приход, који треба да се употреби за побољшање новчаног оптицаја. а отплата дуга Народно! Банци служи у извесној мери том циљу. Тако су радиле све државе, само је Франпуска |јелну трећину задржала за фонд за искивање новџа. Делимично је изузетак од тога мчинила Грчка: после дугог напора добила је она одобрење од финансиског комитета Друштва На-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 599

рода да до 200 милиона драхми од добити на новцу може задржати за државне потребе.

Потребу и дужност државе да зараду на искивању новца употреби у отплату дуга код Народне Банке треба нарочито истаћи код нас, пошто је наша финансиска управа, приликом искивања двеста милиона динара ситног новца, задржала добит

за текуће државне потребе.

Ма колико да је смањење једног дела дуга државног код Народне Банке пожељно, ипак та околност не сме да има ни најмањег утицаја на решавање питања о искивању ситног новца јер ту припада примат монетарно-политичким и национално-економским аргументима.

И Противни смо искивању ситног новца пре законске стабилизације.

1) Г. Д-р Белин сугерира искивање комада од пет динара од никла. Ми сматрамо да је тај комад непотребан нашем платежном промету. Тај је новац успомена на талир и у опште на доба сребрних важења. Његово одржавање још у последњим годинама у очи рата објашњава се историски. Он је и сувише тежак и гломазан и није за варошки џеп, јер га деформира. Сребрни петодинарци држава латинске новчане уније били су у очи рата по трезорима новчаничних банака. Француској је Банци нарочито пребацивано, што га је употребљавала при исплатама у извесним приликама и, суме пуштене у оптицај брзо су се враћале банци.

2) Г. Д-р Белин предлаже да се постепеном искивању сребрног новца приступи одмах — још пре изведене законске стабилизације. Ми смо одсудно противни томе гледишту. Све су државе приступиле поновном искивању сребрног новца тек после законске стабилизације, која је у ствари оснивање нове новчане јединице и адаптирање новчаног система тој новој јединици (само је Чехословачка за малу суму учинила изузетак).

Законска стабилизација није само једна формалност, већ врло важна валутна мера. На томе гледишту стоје сви угледни валутни стручњаци, а нарочито Англо-Саксонци. Они сматрају, да је валута, у стању фактичке стабилизације, лабилна и да се метална садржина новчане јединице може још увек да промени, ако не раније, а оно приликом законске стабилизације.

Ако би наступио случај, да се смањи метална садржина новчане јединице, онда постоји опасност пертурбације целог новчаног система. За новац од бакра и никла не толико, али у толико више за сребрни. У најповољнијем случају он би се изгубио из оптицаја.

Из тога се изводи логички закључак: да је логички ред ствари прво законска стабилизација, затим разрада новчаног система у детаљу — у што спада и искивање ситног металног новца.

Англо-саксонски стручњаци стоје одлучно на томе становишту. Према изјави управе Народне Банке на ванредном збору акционара у јулу 1928. год. Енглеска Банка је била за то, да се из страНОР зајма има прво извршити законска стабилизација. По новинама се пише, да је од стране гувернера великих новчаничних банака поручено Чехословачкој да изврши законску стабидизацију, ако