Народно благостање

Страна 600

жели добити место у управном одбору банке за међународне обрачуне.

Државама без законске стабилизације не даје се радо кредит ни фискусу ни појединцима. Толико се велика валутно-политичка важност полаже на законску стабилизацију.

Због тога не бисмо требали ићи другим путем, но оним, којим су ишле друге државе.

МГ Максимално допуштен износ ситног металног новца. |

Г. Д-р Белин сматра, да се може исковати ситног новца за две милијарде двеста милиона динара. Констатујући, да не постоји објективан критеријум о томе, колико се треба и сме да искује ситног новца, изналази он горњу суму проучавајући износ ситног новца у разним државама и изражавајући га на главу становника.

Ако бисмо овако поступили, онда бисмо повукли из оптицаја 2.200 мил, дин., 4 то би било 40% целокупног оптицаја новчаница Народне Банке.

Следећа таблица показује, колики је износ ситног металног новца у процентима укупног износа новчаница у оптицају:

Оптицај – Металан новац ситног у 9%/) укупног - Оптицај мет. новца новчаничног Држава у милиардама у милион. оптицаја Немачка 6,1 1,100 20% Аустрија 1 90 11% Пољска . 15 140 11% Чехословачка 7 600 8% Италија 16 || 872: 5% Француска 64 3.000 4,6%

Како наш укупан новчанични оптицај износи свега 5.600 милиона динара, то би, после повлачења 2.200 милиона динара остало у оптицају

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 37.

4.800 милиона динара, а то значи да би укупан износ ситног новца код нас (2400 мил. са 200 мил. већ искованог никленог) био преко 50% од папирног износа. Очигледно, да би то било и сувише, била би страшна инфлација ситног новца.

Најзад, баш по плану г. Д-р Белина искивање од 2.200 мил. дин. било би немогућно. Он предлаже, да се метални ситни новац пусти у оптицај у замену за ситне новчанице, т. |. све испод стотинарки. Према годишњем извештају Народне Банке за 1928. годину, 31. децембра било је у оптицају ситних новчанице (свих врсти испод 100 дин.) округло 500 милиона динара. Нико се у земљи није жалио на недостатност десетица, главног представника ситнога новца, — што значи, да је потреба наше народне привреде за ситним новцем била подмирена тим износом. При томе треба имати у виду, да је десетица, услед одсуства педесетице, вршила и посао, који она не би требала да врши, да је наш новчани систем потпунији. Излази дакле, да се не би могло пустити у оптицај више од 500 мил. дин. То је далеко испод 2.200 мил. дин.

Што се тиче финансиске стране, ми мислимо да није потребно, да држава прави зајам. Искивање би се могло почети прекивањем сребрног новца, који има Народна Банка у својим касама.

Пажња претплатницима

Умољавају се претплатници, да изволе што пре послати дужну претплату, која износи за треће тромесечје 70.— дин., а за цело друго полугође 140. — дин.

УУ

NJIHOV PRAOTAC

— Jedan poriret irancuskog političara Žozea Fušea —

Pre nekoliko meseci izišla |e knjiga pod naslovom »Žoze Fuše« od nemačkog pisca Stevana Cvaiса, Који је jedan od naiduhovitijih pisaca francuskih istoriskih minijatura, Hermann Vendel, u svom prikazu u »Frankfurtskim novinama«, pre kratkog vremena, nazvao »prilogom #tHtipologiji političara«. Vendel se u mnogome ne slaže sa Cvajgovim portretom Fušea. Naročito mu zamera, što ga je nazvao komunistom. »Ni traga od komunizma nije bilo kod Fušea ni u doba njegovog najizatucanijee jakobinstva i sankiloterije. On je istina, kao mlad čovek u svojstvu Romesara Konventa, prilično brutalno operisao sa kesama svojih sugrađana, ali to je bilo iz specijalnih razloga. U Nansiju, Raveru, ·Mulenu i Lionu on је uzimao novac od bogatih, da bi potpomogao revoluciju, jer je ona prebacivala bogatašima, da su suviše umereni, pa čak i rojaliste. A drugi put je kupio novac, da bi spasao otadžbinu, kola je bila u opasnosti i kojoj je novac bio tako isto potreban kao i život građana. Fušeova naredba da se od bogataša uzme sve što imaju suvišnog »u platnu, košuljama, obući, maramama i t. d. i da se da sirotinji«, ima tako isto malo komunističkog, kao u

Luđendorfovoj naredbi, da se uzme od građana mesine sa vrata i bakarno posuđe, radi fabrikacije municije. Sam Cvaig citira Fušeovu čuvenu izreku, po kojoj »republikancu ne treba ništa više do gvožđa, hleba i 40 talira godišnje rente«, a originalan bi bio komunista, koji bi bio pristalica rente, kao naijsavršenijeg oblika parazitskog života. Najzad, veli Vendel, čak ako bi bilo nečeg u njegovom držanju u mladim godinama teoriskog, što bi ličilo na komunizam i boliševizam, tu nema ničege, što bi moglo da se dovodi u vezu sa Marksom i Engelsom, već ie to tradicija Monteskiia i Rusoa, koji su uvek naginjali izvesnoj jednakosti međ građanima u podeli imanja i dohodaka, radi garancije građanskih sloboda. Zatim sam Vendel daje portret Fušea iz nekoliko poteza, koji je toliko uspeo, da će interesovati i naše čitaoce. | Istina, malo se slaže Fušeovo deklamovanie i čak njegove pretnje protiv bogataša 1793. год., за gramžljivošću, žudnjom sa kojom je on malo docniie vomilao milione. Ali to nile jedina kontraverza u biću toga čoveka. Fušeove kontradikcije nije lako ођјазniti evolucijom njegovog bića. Pošto je proveo 10 go-