Народно благостање

_ 19. бктобар 1929.

dina u manastirima pod teškim režimom i strogom disciplinom, predajući pitomcima matematiku i 12ku, u trideset trećoi godini starosti, kao potpuno zreo čovek, baca se on u vihor političkog života. Njegovo rodno mesto Nant šalje ga za poslanika u Konvent; ali i ako je tribina konventa bila pod reflektorom iavnosti, on se sistematski ustezao, da izađe na punu svetlost, uvek je pretpostavliao da bude po malo u senci. U danim momentima ne ustručava se on pred najstrašnijim delima, ali se uvek trudi, i to S изреhom, da i pred savremenicima, a naročito pred istorilom, dokaže svoj alibi. Kroz amoralna priroda, odista s one strane dobro» i zla, potpuno bezprincipijelan, pristalica je samo jednog principa: biti uz pobedioca a nikako pobeđenog; jedina stranka, kojoj ič on uvek bio veran, bila je ona, koja ima vlast. Kad ie prelazio iz jednoga tabora u drugi, nikada to nije činio stidliivo ni plašljivo, već podignuta čela. Pa ipak zato nije on običan štreber.

Ništa se bolje nije on osećao u državnom fraku, izvezenom zlatom, u svojstvu carskog ministra, no i u otreanom kaputu, u kome je godinama, pod direktorijumom, koji ga ie bojkotovao, silazio iz mansardi na ulicu, baveći se najprliavijim šiberskim poslovima. Titula hereoga od Otranta, koja ga nije mogla mimoići, za njega je bila titula kao i sve ostale; kao što mu činjenica, da je bio drugi po bogastvu u celoj Francuskoj, najveći veleposednik u zemlji, nije pružala nikakve nove prohteve za uživanje. Stalno treZven i trezan, priseban, bio je nepristupačan raskoši i rasipanju; njega su gozbe isto tako malo privlačile, kao ni draži kartarskog stola; u životu tog čoveka, protkanog intrigama i osvetom, ni malo nije bilo mesta za avanture sa ženama. Ono što je Fušea nalviše dražilo, bila ie sujeta velikog stila. On voli istinsku moć, a prezire prividnu. On ie uspeo, da zadovolji tu svoju tajnu slabost, jer ie bio žilav, neumoran radnik i naročito, jer |e on bio gotovo jedini čovek bez strasti u vremenu, kad su bujale strasti; hladan i bez nerava šetao se pored kratera vulkana, koji izbacuje lavu. Čak i gnjev Napoleona, od koga je drhtao ceo svet, sklizao se u ledenu, bezosećajnu mirnoću Fušeovu, kao voda niz voštano platno. U stiсапји тоа тпого ти је pomogla špijunska sklonost čoveka, koji je imao savršeno čulo vonjanja. On je uvek znao više no svi ostali; pa baš zbog toga što niko nile znao šta on sve zna, bojali su ga se. Kao ministar Napoleonov organizuje na Mej Volter kolosalnu organizaciju carske policije, jedno neobično biće sa hiliadu očiju i hiljadu ušiju, jednu kolosalnu paukovu mrežu, u čijoj sredini on vreba. Ali kako njegovi plaćeni špijuni stižu sve do ргедзобја 205: podara, Како је сак ЈозеНпа, Кад зе 105 гуаја гтаđanka Bonaparta, bila s njim u intimnosti, — u naknadu za nekoliko poluga zlata, to se ni gospodar sveta Napoleon nije mogao da brani od izvesnog neЈагодпог озесапја, Кадеод bi ugledao nepokretne olovne crte, koje su više ličile na masku, no na lice živog: čoveka. Niko nije mogao s njim izaći na kraj. Kad se Luj XVIII, posle sto dana, ponovo vratio na presto Francuske, njega je hvatala |eza pri pomisli, da ponova mora da radi sa čovekom, koji je и јапиaru 1793. godine dovikivao njegovom bratu, vladaocu »na smrt!«; ali mu ništa nije pomoglo, on |e morao uzeti Fušea za ministra, pa čak' je i sama povelja o venčanju, u drugome braku, sa groficom Kastelan morala biti od njega potpisana. та

f А

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

па]

Страна 601

U doba kad se brzo živelo, kad su događaji brzo tekli, stoji taj mirni, zatvoreni i elastični duh jedini kao nešto večito. On sedi na klupama sa žirondincima, ali čim je ta stranka propala, njegovo je jakobinsko ubeđenje bilo tako oprobano, da ga ie odbor za narodno blagostanje izabrao da kazni Lion, posle savladane rojalističke pobune. I ako je on tom prilikom ubio stotine i stotine krivih, osumnjičenih i nevinih, odmah posle toga, svojim hladnim i finim vrhovima od prstiju, veze on mrežu u koju je 9, temidora upao Robespjer. |

Kao ministar policije suspenduje on јакоbinski klub, čiji je bio nekada predsednik, i uprkos svemu tome, smatrali su ga republikanci za svog čoveka, isto tako, kao što je bio velika nada rojalistima u prkos klanici u Lijonu. 18-og brimera majstorski obezbeđuje on sebi ostupnicu prema obema stranama, a posle toga se pred pobediocem pokorno i duboko klanja. Kad je pod pritiskom svog kockarskog karaktera na svoju ruku pružio pipke u Englesku, radi otvarania pregovora za mir, udaren je gromom carske nemilosti. Ali, posle pohoda u Rusiju, nije mogao da ostane u poleđini sopstvenog fronta tako jedan genijalan intrigant i kad se sa Elbe vraćao gospodar, pomirio se sa neizbežnošću i ponova ga postavlja za ministra policije. Vrhunac njegoмог ргуогајуа dostiže baš tih dana: s jedne strane javno radi sa Napoleonom, a tajno u veliko konspirira sa Burbonima! Vrhunac triumfa postigao je, kad je, posle Vaterloa, postao predsednikom privremene vlade i naterao cara na abdikaciju. Ali tu počinje i pad. Čim se vratio Lui XVIII, njegove pristalice i rojaliste u opšte, okreću glave od njega u samom dvoru i upada im za rukom, d ga bace za poslanika u Drezdu. Po tom dolazi akt progonstva, koji mu zatvara vrata Francuske. Ostatak офсапога 2vota provodi Fuše u Pragu, zatim u Lincu i na kraju u Trstu. Njega je trpeo Meternih protiv svoje volje, ali eca bio opkolio špijunima, a bolje ga društvo izbegeavalo, tako da je živeo potpuno usamljen. 1790. godine on je jahao kroz varoš Mulen i svojom prljavom rukom lomio krstove i raspeća Hristova; u Trstu se tetura on revnosno do crkve. Umro je 25. decemбга 1820. гофпе.

U čuvenom Dictionnaire de Girouet, koji je napisan ioš za njegovoga života, stoji pored imena Žoze Fuše 12 malih barjačića, od kojih svaki predstavlja jedno ubeđenje čoveka, koji je celog veka bio bez ubeđenja.

Vendel kaže, da |e Žoze. Fuše važio decenijama

savremenicima i docnijim pokolenjima kao prototip.

čoveka sadeljanoe od nevaljalstva i da se zbog toga i istorija ustezala da mu priđe bliže..

Vendelu možda nije poznato, da u svetu ima vrlo mnozo državnika, koji s oduševljenjem čitaju Maki-

javela i Fušeovu biografiju, držeći te knjige zatvore-:

ne u svojim spavaćim sobama i vadeći ih kad se sve umiri u kući. Više je državnika zaspalo sa tim Kknijigama u ruci, no klosterskih pansionatkinja sa svetim pismom.

ЧИТАЈТЕ И ШИРИТЕ

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“