Народно благостање

Страна 636

години до 31. јула извезла 964 хиљаде вагона. Шта то значи разумећемо, кад имамо у виду да Аргентина извози свега 578 вагона, а Уједињене Северо-Америчке Државе 300 хиљада вагока. И ако је слаба жетва ове године, Канада ће бити главни лиферант жита на светском тржишту.

Да напоменемо још и то, да су сточарство и инду_стрија веома развијени у Канади. По последњем попису стоке од 1927 год. је било 3; милиона коња, скоро 4 ми-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 38.

лиона крава музара, друге врсте марве 5.200.000 комада; овнова 3,260.000, свиња 4,700.000 комада. '

Канада је земља најбогатија шумом на свету, она из: вози хартије и целулозе за Северну Америку за 200 милиона долара. Техника пољопривреде стоји на врло великом ступњу, јер су фармери најбољи део пољопривредног живља из Француске, Енглеске и других земаља.

АИНУ

АНАЛИЗА

GRADSKA ŠTEDIONICA, ZAGREB

Počela ie sa radom 16. III. 1914, dakle, par miieseci pred početak svietskog rata, tako da ie nedavno mogla slaviti 'sSvoiu petnaestogodišnicu. Da se dodie do gradske štedionice trebalo ie mnogo borbe. Stara gradska zastupstva nisu imala razumievania za savremene potrebe i probleme, a opet su se bojali, da grad niie dorastao da vodi i jedan novčani zavod, pak su tvrdogslavo odbiiali sve predloge, koji su išli za osniмапјет jedne cradske štedionice. Sloveniia је ioš onda bila daleko, da bi se mogle prosuditi koristi rada i poslovania komunalnih štedionica, a u zemlii niti jedan grad nije onda ioš imao svoin komunalnu štedionicu. Novčani zavodi iavno-pravnog karaktera bili su do pred rata na čitavomi teritoriju krune Svetog Stiepana nepoznata stvar — ekonomski liberalizam bio ie ovdie u punom cvatu. Čak i sav hipotekarni Dosao bio је u rukama privatnih akcionarskih banaka — skroz obratno песо u susiednoi Austrill.

ра је ipak došlo do osnutka Gradske Štedionice, ima se u prvom redu zahvaliti ustrainom radi pok. gcradskog: zastupnika Ancela. Koncem 1914. godine ulošci iznašaju 3.5 milijona kruna. Koncem 1918 iznose već 31.2 milijona, doduše u 'vrilednosti znatno oslablienih kruna. U nacionalnoj državi, obzirom na iak privredni razvitak Zagreba, ulošci neprestano rastu. Koncem 1923. godine već iznose 67 miliona dinara, da onda rapidno rastu. Koncem prošle godine ukupni iznos tlo"Žaka iznaša 323 miHona. Po tome, po: visini uložaka, Gradska štedionica već ie nadvisila i mnoge naše vodeće novčane zavode.

Gradska Štedionica igra danas iednu nadasve važnu ulogu u novčarstvi Zagreba. Ona je smatrana kao ravnopravni faktor i naivećih novčanih гауода. А garancija grada Zagre"Ђа za niene uloške uliva iedno posebno povierenie. Možda baš to posebno pDovjerenie: doprinaša, da је tempo porasta uložaka kod Gradske Štedđioniće znatno brži, nego kod drugih novčanih zavoda. Pred tri, četiri godine, kad“ su privred'ne prilike bile bolie, godišnji porast uložaka znao ice iznositi i 70 miliona dinara. ;

Gradska Štedionica igra danas presudnu ulogu и Нпапcilama grada Zagreba. Pred nekoliko godina, kad se je radilo, da se od Belzianaca prekupi električni tramvaj, Gradska Štedionica bila ie ona, koja ga je prekupila. ! danas ie on nieno vlasništvo, pa tako, imamo neobičnu pojavu, da itdna novčala ustanova eksploatira jedan električni ftramvai. Nu obzirom na veze izmediu Magistrata i Gradske Štedionice, električni framvai vodi se росрипо po intencilama gradske općine. Umiesto da sam grad ima tramvai, kao što ima ејекtričnu ćentralu i plinaru, sticaiem prilika električni ie tramvaj _ i rukama Gradske Štedionice što ie na koncu konca: sve jedno. | Nu i za gradske fnanciie Gradska Štedionica ima veliko značenie. Obzirom na prilike ттогетпог а ! дотасес поубаnor tržišta, našim gradovima је prosto nemoguće, da dodju do dugoročnih zaimova. Beograd se ie ispomagcao, tako da је dobivao veće pozajmice od države, Narodne i Državne hipo-

БИЛАНСА |

tekarne banke, dotično kratkoročnim kreditom kod Blaira od 3 miliona dolara. Novčane potrebe Zagreba za investiciie koie se nisu mogle podmiriti redovitim prihodima, pokrivao je grad Zagreb od svoie Gradske Štedionice. Dielom za svoje uže potrebe, u prvom redu za podizanice ieftinih stanova, a. dielom za svoja privredna poduzeća kao plinaru, električnu central i vodovod. Danas dugovi Zagreba i niegovih poduzeća prema Gradskoi Štedionici iznose skoro 150 miliona dinara. To ie Đodjedno i iedino. dugovanie. erada Zagreba, osim miliona doЈата, Које је dobio posredovaniem ijedne zagrebačke banke, ali na kratki termin.

Naravno da gradu Zagrebu može konvenirati da ima tako iaki novčani institut, da mu ovaj može preduimiti i 150 miliona dinara. No ma da su ti krediti vodieni kao kontokorentni krediti, oni su ipak po svojoi naravi dugoročni. A to је opet nezgodno, da sam grad apsorbira pretežni deo likvidnih sredstava svoje Gradske Štedionice.

Bilanca za tri poslijednie godine pruža sljedeću sliku:

Анта: 1928 19627. 1926 Blagaina | 48.993 46.880 35.563 Dužnici 194.104 164.197 123.400 Električni tramvaj 10:318 | 334 311 Mienice 53.609 36.604 21.173 Hipoteke i amort. zaimovi 19.629 9.125 4.087 Nekretnine 18230 17.153 18.056 Етеки 3:6017. 5306 6.369 Pasiva:

'Ulošci na knjižice 259.668 233.562 176.602 Тек. гасит 63.534 41.671 29.407 Кеезкоп! 4805 6782 4011 Мјетомијеј 4.092 — Рођнак 2:438 2.230. 2151

Kako vidimo, ulošci na, knjižice porasli su za skoro 30

miliona dinara. Obzirom na političke dogadiaie u prošloi go-

dini, mora se označiti kao vanredno povolina činjenica, da је pod takvim prilikama bilo moguće uloške povisiti za 30 miliona dinara. Godine 1927. porast uložaka iznosio ie doduše dvostruko, ali onda su bile skroz druge prilike. Pored toga јака gvradjevna djelafnost poslijedniih godina, u prvom redu malih kuća na periferihi, dielovala ie nepovolino na Iormiranie uložaka, ier su upravo takovi liudi svoja raspoloživa sredstva držala kod Gradske Štedionice. No ako usprkos svegza toga ulošci konstantno rastu, a ova godina bilieži nove ро-

raste, to se mora priznati, da ona uživa neograničeno DOoOVie-

renie zagrebačke publike. A ne samo Zagreba, nego i bližnje okoline, jer i ona počinje već da ioi povjerava svoie uštede.

Ma da Gradska Štedionica Zagreba posluie samo 15 g#Odina, ipak ima već više uložaka na knjižice, dakle od sitnijih ljudi, nego ona u Liubliani, koia ima uložaka na knižice za 134 miliona. No za to Liubliana ima znathe uloške na tekućem računu. Obzirom na tempo. razvitka za nekoliko godina,

· ukupna bilanca zagrebačke gradske štedionice biće veća od