Народно благостање
2. новембар 1999. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 629
Вел. Бајкић
МЕЂУНАРОДНОСТИ МИР
Народни посланик енглеске радничке странке г. Смит, приликом свог боравка у Београду, а при повратку из Атине, где је одржан Конгрес мира, није могао да одоли београдским новинарима — и ако је био, изгледа, одлучен да не даје никакве изјаве. Ономе што је он том приликом казао не сме се начелно давати никаква политичка важност. Енглез је роб етикеције. Та је његова особина духовито персифлирана у познатој анекдоти о Енглезу, који је допустио дами, да се удави и ако је могао да је спасе, не смејући због етикеције да јој пружи голу руку, а рукавица ни је имао. Према тој етикецији, гост не сме рећи домаћину ништа, што би било и најмање непријатно, ма колико да би то била велика | истина. Под притиском етикеције Енглез има право да каже и оно, што не мисли. Али се у | интервју-у г. Смита налазе извесна места, ко ја се не односе непосредно на нашу државу, ни | на наш народ, где је он могао да буде отворенији и слободнији. Једно од тих места, ко је чак треба да има програматски карактер, гласи: | |
„За протеклих десет година ми смо увидели колико је Друштво Народа дало значајне резултате по томе што су се сваке године саста јали државници и министри целога света, и они су личним додиром створили важну установу за цео свет. И када не би било никаквог дневног реда на скупштинама Друштва Народа, сама чињеница да се срећу државници | разних земаља, да упознају једни друге, само та чињеница показала се за ових десет годи- | на као политичка чињеница од највеће вредности.
Кад би било могуће да се једном годишње представници балканских народа сусретну ||
и дискутују заједничке проблеме, то би било од врло велике користи. Иницијативу за то могле би да узму интелектуалне установе, било Друштва Народа, било представници црк-
+ ве, или професори универзитета".
,
Као што рекосмо, могуће да је г. Смит то казао да нешто каже, али је врло лако мо-
гуће, да је то његово лично убеђење.
Та би претпоставка нашла потврде у чињеници, да је
он потегао пут из Лондона у Атину, да би присуствовао тродневном Конгресу мира. У осталом чак и да није то његово мишљење, има много политичара и интелектуалаца у Европи, који стоје на гледишту, да би појачана међународност међу представницима народа и познанство много допринело међународном миру. |
Ми сестим не можемо да сложимо и држимо, да ћемо то доказати у данашњем чланку.
Онај део овога чланка, који се односи на Прашку економску конференцију, од 4—6 октобра 1928, понавља важнија места из нашег говора одржаног на то ] конференцији.
[ Природа интериндивилуалног и интернационалвог односа
Појединац се У својим односима према ближњем руководи утиском, који добија у додиру с њим. Утврђено је психологијом и социологијом, да се индивидуа много више руководи, у односима према ближњем сентименталним и моралним обзирима, него материјалним интересом, МИнтериндивидуалан додир је дакле, сентименталан, у сваком случају непосредан. Сасвим другојаче стоји ствар код држава односно народа. Однос између два народа није и не може бити непосредан. Немогућно је довести У додир масе народа.
___ Народи долазе непосредно у додир само у једној прилици: у рату. Додир се успоставља онда, кад је свака помисао на приближење искључена.
Вероватно је г. Смит то имао пред очима, кад је казао, да се »представници« народа имају састајати. Г. Смит је мислио на приватнике. Не може порећи, да би се врло јефтино постигао мир међу народима, кад би се додиром, састанцима међ приватницима појединих народа могао да оствари тај циљ. На жалост није тако. То има својих дубоких разлога. Народи се у својим међусобним односима руководе искључиво материјалним интересом. Нећемо тиме да кажемо, да је супротност мате-
риалних интереса двају народа непремостива; на против, код највеће супротности интереса могу се наћи компромиси. Али не видимо, како би се до тог компромиса могло доћи на тај начин, што би између једног броја преставника двају народа постојале симпатије и пријатељства. Њихов однос је некомпетентан код националних питања. Лични обзир при неговању националног интереса сматра се за издају.
Тиме не мислимо рећи, да не постоји никаква узрочна веза између личних односа преставника двају народа, и односа самих народа, само је она обрнута оној, како је излаже г. Смит; не може лични однос између представника народа да утиче на однос међу народима, већ обрнуто, однос међу народима утиче на однос међу њиховим преставницима. Кад су два народа у пријатељству, савезу, онда је и однос међу њиховим преставницима, кад се нађу на страни, топал; а кад су односи затегнути, њихов је однос леден.
То ћемо илустровати овим примером из данашњице. Нема народа у Европи, који у толикој мери и у толиком броју долази у додир с другим народима, као што је случај са Талијанима. Међутим тешко да има у Европи народа, који толико глорифицира рат, колико то чине Талијани!