Народно благостање

Страна 630

Џ Нема (слободних) приватних међународних | организација

Па ипак би приватници могли да учине нешто за мир међу народима, али само под извесним условима. Пацифизам је учење које тражи да народи воле народе, као што вера и морал траже да човек воли ближњег свог. Остварење тог идеала лежи у далекој будућности. Али је практични пацифизам метода за решавање спорова међу наро-

дима. Он је против оружаног, а за мирољубив.

метод.

За ту идеју треба радити у земљи и на страни. Њу могу да шире само људи прожети пацифистичким убеђењем. То морају бити људи независни и да имају самостално убеђење. Пошто већина влада у Европи није још прожета пацифизмом, то могу само приватници да буду његови истински пионири.

У Секретаријату Друштва Народа води се списак међународних организација. То је читава књига. По томе ценећи рекао би човек, да је цео свет постао пацифист. Ако би се хтела периода од свршетка Светског рата, до данас, да обележи једном речју, онда би израз интернационализам — међународност био највише индициран. Да оставимо на страну столећа људске прошлости, у којима је странац важио као непријатељ, на кога је неказнимо сваки могао да дигне руку. Да узмемо најближу прошлост, ХЛХ век, столеће науке и проналазака, саобраћајних средстава и туризма. Све што је у томе раздобљу учињено за организацију међународности, безначајно је према ономе, што је забележио први децениј после Светског рата. Свакодневно се одржава по који међународни скуп, а у последњим месецима лета, и првим јесени, има их и по десетина дневно.

Врхунац међународности!

Међународне организације се могу поделити у три- групе: у службене, полуслужбене и слободне. Прве обухватају оне, у којима су заступљене владе, као што је на пр.: Друштво Народа. У полуслужбене спадају оне, у којима су заступљене установе јавне корисности и оне које стоје у блиском контакту са владама. У ове убрајамо: Међународну трговачку комору и Међународно Удружење Радничких Синдиката. У слободне убрајамо све оне, које немају никаквог службеног ни. полуслужбеног карактера, које представљају удружења слободних људи. У ту групу спада: Међународно удружење за социјални напредак, Унија националних удружења за друштво народа и 1. д.

Кад бисмо могли да утврдимо, често врло дискретан однос између чланова слободних међународних организација и њихових влада; ако бисмо загребли самосталност многих саучесника међународних организација, појавила би се — њихова влада. Ако не другојаче, а оно у виду покрића путног трошка. Најбољи пример за то имамо у међународној асоцијацији националних удружења за друштво народа. Удружење за друштво народа има двојак задатак. Један у унутрашњости земље: оно треба да ради за идеју, која је У основи друштва народа и да придобија појединца за ту установу и за њезино даље развиће. Споља пак оно: има за задатак да прати рад Друштва Народа у Женеви, да га критикује и да му чини сугестије и предлоге.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 39.

Има држава, у којима је национално удружење друштва народа свело своју функцију на пријатне туристичке шетње извесних привилегисаних члаова о државном трошку. Колико је штетно овакво извитоперавање те корисне установе и како то ружно изгледа, показаће нам следећи конкретан случај. Ни само Друштво Народа није основано са толико помпи и лупе у таламбасе, колико је то било са Међународном привредном конференцијом од 1927. год., коју је организовало само Друштво Народа.

По првобитној замисли та је конференција требала бити форум слободних стручњака, међутим она се претворила у друго издање заседања

" Друштва Народа, само са много више ларме и

трошка и уз многобројније учешће. Данас је опште позната ствар, да је та конференција завршена једним фијаском. То је- небројено пута констатовано у разним економским одборима и пододборима Друштва Народа у овогодишњем септембарском заседању.

Међународна асоцијација удружења за друштво народа имала је ванредну идеју, да организује једну међународну економску конференцију, приватну и слободну, на којој би се имала да изврши смотра онога, што је у разним земљама урађено за остварење резолуција женевске економске конференције. Та слободна међународна конференција одржана је у Прагу између 4—6. октобра пр. год. Она је имала за задатак да проконтролише поједине владе, да упореди њихове речи у Женеви са њиховим делима после тога, да буде међународна слободна трибуна, да буде савест Женевске економске конференције. ;

Сер Артор Солтер, директор економске и финансиске секције Друштва Народа, казао је у свом уводном говору, да приватне слободне дискусије, као што су ове, које се имају одржати у Прагу, представљају битни услов за успех службених конференција. То је велика истина. Као што у демократски · организованим државама не може бити демократске управе земље без јавног мњења, тако ни међународне службене конференције не могу да се замисле без једне слободне трибуне.

Међународна економска конференција у Прагу донела је веће разочарење, но Женевска конференција: она је потпуно промашила свој циљ, пошто је била сва испуњена гувернементалним духом, оним истим, који је лебдео над Женевском конференцијом. Она није била рђаво издање Женевске конференције, већ је била средство за прикривање истине и пледоаје за рђаву ствар. Кривица је до организатора ове конференције, који нису ништа учинили за заштиту њезину од официјелне и официјозне офанзиве. Они су свесно увукли тај дух у Прашку конференцију. Њу је отворио Сер Артор Солтер, једним дугачким говором, који је имао немогућ задатак да докаже, да је спољна трговинско-политичка ситуација у јесен 1928. год. била много боља но 1927. год. ;

Софизмима се рђава ствар не може да брани.

·" Референт је казао, да је покрету корист даљег по-

дизања царинских ставова био у мају месецу 1927. г. у пуном јеку. То је пресекла Женевска конференција, казао је говорник. Тиме је он изразио две нетачности: прво да је протекционистички покрет попустио у 1928. год. и друго, да је то заслуга Же-