Народно благостање

Страна 658

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

АНАЛИЗА БИЛАНСА ДВЕ НАЈВЕЋЕ ВОЈВОЂАНСКЕ БАНКЕ _

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д. НОВИ САД ОПШТА ПРИВРЕДНА БАНКА (СА СОМБОРСКОМ ШТЕДИОНИЦОМ), · СУБОТИЦА

Из статистике коју редовно објављујемо, види се, да укупност улога на штедњу у Бојводини кзвоси | милијарду и 350,000.000 динара, односно 195 милионз златних франака. Укупан износ је за право већи, пошто има тамо филијала загребачких банака, које такође прикупљају штедњу. Али се не може претпоставити, да је тај део војвођанске штедње већи од 200 мил. дин. У Војводини је организација банкарства локална, веза између становништва и банкарства интимна, тако да је вероватно да Војвођани депонују своје уштеде у главном У локалне банке. Да претпоставимо чак да укупни улози на штедњу У Војводини износе 150 милиона златних динара, па тек онда се намеће човеку меланхолично расположење, Зар најбогатији крај наш који ни по површани чије тако мали, није успео да у новчаном капиталу створи више од 150 милиона златних франака» Толико су износили па и данас износе улози на штедњу код једне западно-европске средње банке. То није све.

Зна се на пример, да наши новчани заводи најрадије дају кредите Војводини, јер сматрају, с правом, да су војвођански пољопривредници најсигурнији дужници. Такб се може рећи да је Војводина у погледу промета капитала пасивна. Она је апсорбовала не само целокупну своју уштеду, већ је један велики део уштеда из других крајева такође пласиран у Војводини. Та пасивност Војводине у погледу капитала не би морала да значи и економску пасивност, У крајевима велике производње и великог напретка увек је потреба за капиталом већа но у крајевима пасивним. Добро је кад Војводина тражи и добија капитал, под претпоставком да се он употребљава | за производне циљеве. Ми сматрамо да у Војводини не постоји презадуженост, али је Војвођанима, као и свима пољопривредницима у свету, све теже да плаћају камату, која је узуелна у нашој земљи.

Оскудица у новчаном капиталу у Војводини објашњава се и извесним специјалним околностима, наиме: ни у једном крају наше земље није новчани капитал, организован од стране банака, био за време рата тако yHHштен и упропашћен као у Војводини. Свуда су новчани заводи у Аустро-Угарској морали један део својих готовина да улажу у ратне зајмове; али је та обавеза била изведена у Мађарској до крајности. Било је врло много новчаних завода у Мађарској, који су се срушили због тога што им је тако рећи целокупна актива отишла у ратне зајмове. С друге стране знатан део уштеде Војвођана преко филијала пештанских банака био је спроведен у Пешту пред крај рата, где је био уништен инфлацијом. Може се рећи да је целокупан новчани капитал Војвођана пре рата био потпуно уништен за време и одмах после рата, које ангажовањем у ратне зајмове, које инфладијом. Ово што Војвођани показују данас као уштеђевину, то је у главноме формирано после рата.

У свима гранама привреднога живота мађарска влада

је тежила да центар буде Пешта, а да разне привредне организације буду само филијале, експозитуре Пештан-

ских централа. То је било ну новчарству. Због тога Ha |

територији Војводине нисмо затекли велике банке. Под таквим режимом могло је да се развија само систем локалних банака. Војводина је имала одиста један велики

број малих локалних банака од којих је приличан број пропао услед ратних катастрофа, Четири банке су успеле да = и ако потцуно локадне — узму мало већи обим и мало се јаче развију, и ако је још увек волумен њихових послова према велебанкама у Пешти био тако рећи незнатан. Те су банке пре рата ранжирале у средње банке, али најмањег калибра. То су били Кредитни Завод у Новом Саду, Трговачка и Обртна банка у Новом Саду, Опће Привредна банка у Суботици и Панчевачка Пучка банка. Кредитни завод се спојио са Српском банком у Загребу, а остале три су се одржале као независне банке. Развитак Панчевачке пучке банке ми смо већ анализирали, остаје да сада анализирамо остале две

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д, Д. НОВИ САД

Кредитни Завод за трговину и обрт био је један од највећих банака у Бечу пре рата, а после рата одваја од свију. Његов полет долази поглавито од неколико фузија са велебанкама и врло добрим везама у Холандији и Америци. У немачко-аустриском банкарству пре рата важио је систем децентрализације посла т. Ј. свака је банка тежила да у што већем територијалном пространству развија свој посао бидо путем филијала, било путем афилијација самосталних завода, који се контродишу помоћу већине акција. Кредитни завод за трговину и обрт у Бечу имао је на аустриској територији велику децентрализацију посла путем филијала а на осталим деловима аустро-угарске монархије путем афилијација. Тако је он имао у Љубљани своју филијалу, а у Загребу је био заступљен Хрватском свеопштом кредитном банком. У Новом Саду пак био је заинтересован у Трговачкој И обртној банци. Ту је своју експанзију исти завод продужио и после рата, допуњујући своју Југословенску мрежу оснивањем Атрарне и Индустриске банке у Београду.

Као што су биле бурне године прве деценије после рата, тако исто било је бурно и кретање аустриског банкарства у Аустрији и у државама наследницама, „Љубљанска филијала претворена је у самостални новчани завод,

| Љубљански кредитни завод, да би могла бити национа-

лизирана, али је и даље Кредитни завод у Бечу остао главни фактор. У току лањске-године Кредитни завод изгубио је свој наслон у Загребу, пошто је уступио свој пакет акција Хрватске свеопште кредитне банке своме дотадањем ортаку у томе послу, Мађарској свеопштој кредитној банци. Београдска Аграрна и Индустриска банка фузионирале се са Југословенском Удруженом банком. Тако је ова последња постала заступник бечког Кредитног завода у Београду. Како је ових дана спојен Хипотекарни кредитни завод у Бечу са Кредитним заводом а та је банка. главни. акционар Југословенске удружене банке — то се све упорније проносе гласови да ће сви У Југославији извршити фузионирање свију ових завода, који су везани за бечки Кредитни завод. Љубљански кре= дитни завод и Трговачка и обртна банка у Новом Саду имају извесну индивидуалност и. специфичност, први послљовно, а други у територијалном погледу. „Бубљански кредитни завод бави се у главном кредитирањем новчаних завода, а Трговачка обртна банка у Новом Саду. чнего