Народно благостање

д. новембар 1929.

Dr. Ivo Belin, Zagreb

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 649

Banske Šledionice kao uslanove za seljački hipolekarni iredji

Uredništvo „Narodnog Blagostanja*

Junkcija, koje On dodeljuje pojeainim oblicima juvno-pravnih kredinih usranova. U najOližoj UDUducnosii iznece uredništyo SVOJje glediSie.

Početkom 1997. gp. bila ie uvedena u život i oblasna samouprava. Pojedini oblasni odbori, interpretlrajući svoju kompetenciju u najširem smislu, u SpOorazumu i pristankom oblasie skupštine, pristupili su osnivanju obiasnih novčanih zavoda.

Prva je bila na tom poslu zagrebačka oblast. Osnovala ie novčani zavod, koji ie dobio ime Oblasna štedionica. | somborska oblasna skupština osnovala ie svoju oblasnu štedionicu. Osječka oblast niie Osmivala novu štedionicu, nego je napravila aranžman sa zagrebačkom oblasti da njena Oblasna štedioiica osnuje filijalu u Osijeku. | splitska i mostarska oblasna skupština bile su donijele odluku da osnuju filijaic zagrebačke Oblasne štedionice, ali su veliki župani zapriječili izvršenje te odluke. Cak i skoplje je bilo zaključćilo da osnuje svoju Oblasnu štedionicu.

Liubljanska oblast nije htjela osnovati iedan novi zavod nego ie preuzela kao oblasnu, Kranisku štedionicu, koja |e postojala već nekoliko decenila i koja je imala uložaka za skoro 30 miliona dinara. A marlDorska oblast preuzela je Južno-štalersku štedionicu u Celju, pretvorila je u oblasnu instituciju i centralu prenijela u Maribor.

Da nije došao 6. januar, sve 33 oblasti bi osnovale vlastite oblasne štedionice, dotično iliia!c Već postojećih oblasnih štedionica. Nije šala i teško ie odoljeti iskušenju, imati na raspolaganju novčame zavode ı djeliti kredite.

Oblasni novčani zavodi imali su u |ednu ruku da копсепштаји опе ројоге 1 fondove, koli nisu morali biti položeni u Državnu hipotekarnu banku. Pored toga te su štedionice primale i uloške za koje je kao i za sve obaveze štedionice odgovarala i iamčila oblasna samouprava. A u pravilima zagrebačke oblasne štedionice bilo ie predvidjeno i izdavanie obligacija. Jer medju ostalim te institucije namjeravale su davati i komunalni i hipotekarni kredit.

Ukidanjem oblasti zaustavlien ie razvitak idcie osnivanja oblasnih štedionica. Ondje gdie su već postojale, produžile su rad. Naravno pod starom upravom, pretežno partijski opredjeljenih ljudi, ier su njihbovi izbori bili prijavlieni sudpenim stolovima i unešeni u trgovački registar na 2—8 godine, već koliko ie bio predvidien mandat.

Podielom države na Banovine postalo ie aktuelno i pitanje Oblasnih štedionica. Uredba o utvrdjivanju imovine, načina uprave i budžetirania banovina donaša u pogledu Oblasnih štedionca u članu 95. ovo: »U roku od mesec dana, od aana kada bude vaspostavljena vlast u banovini, ban će doneti odluku o oblasnim štedionicama, koje su se zatekle na području banovine, primiti njihovu aktivu i pasivu, regulisati njihov dalini rad, odgovornost za uloge i urediti celOkupno poslovanje. Ovu odluku mora odobriti Ministar finansila«.

Pošto se u Uredbi govori da će se regulisati njihov dalini rad to izgleda, đa |e namiera zakonodavca

тије · тојдо аа зе мол Sa 2. шлт Бешпот и роглеаи |

da se oblasne štedionice zadrže, naravno uz proiinjene koje su potrebne. U dravskoji banovini biće po svoj prilici potrebno spojiti oblasne zavode iz Ljubljane ı Maribora u |edan. U savskoj banovini to nile potrebпо јег је Osijek i onako imao samo filiialu zagrebačke Oblasne štedionice, pa pri tome može ostati i dalje. Kod dunavske banovine biće potrebno, pronijeti celitralu iz Sombora u Novi Sad. Nije poznato да | је Cblasna štedionica skopske oblasti bila počela : ad. U tom slučaju stvar ne bi bila komplicirana, i ona bi mogla funkcionirati kao banska štedionica vardarske banovine.

Prema sadašnjem stanju tri, eventualno čeliri, Banovine imale bi svoju bansku (oblasnu) štedionicu a ostale ne. Držimo да 1 Био перписпо ро дат razvitak našeg privrednog života i po razne тате еуоlucije našeg novčarstva, da pojedine banovine, i to najbogatije, imaju svoje Banske štedionice a druge ne. Problem treba riješiti ili da svih 9 banovina ima svoju bansku štedionicu ili ni iedna. No kako je u članu 35. spomenute Uredbe govora o dalinom radu tih štedionica, bilo bi potrebno, da se osnuju u Svim banovinama. I to pomoću jednog posebnog zakona koji bi regulisao čitavu organizaciju i čitavo njihovo poslovanje.

Pored državnih centralnih novčanih ustanova i u mnogim državama nailazimo i ma затоџргаупе novčane institucije. I to u nekim državama u velikom broju i sa velikim poslovnim djelokrugom. Ne mislimo ovdje toliko spominjati komunalne štedionice koje su u nekim državama u prvom redu u Niemačkoj tako razvijene.

U državama centralne Evrope postoie i pokrajinski novčani zavodi. U Austriji svaka ie pokrajina imala svoj vjeresijski zavod koji je u prvom геди уоdio računa o pokriću hipotekarnog kredita i to u prvom redu seljačkog dotične pokrajine. A ti vieresijski zavodi izdavali su i svoje obveznice, koje su kotirane na berzama, uživale sve pogodnosti pupilarnož papira i bile dosta tražene. U Niemačkoi svaka pokrajina imala je i ima i danas svoju Landesbank. A danas ie tamo organizacija još jače provedena, jer imamo i »Giro« banke kao centralne organizacije komunalnih štedionica. 1 ti pokrajinski novčani zavodi igraju danas presudnu ulogu u organizaciji njemačkog hipotekarnog kredita. Pri koncu per analogiam neka nam bude dozvoljeno primjetiti, da i u Švajcarskoj svih 25 kantona imaju i svoiu Rantonalnu banku, koja u prvom redu vodi računa o hipotekarnom kreditu. Te kantonalne banke emitirale su i silne iznose hipotekarnih obveznica, ler plasiranjem, istih dolaze u većini slučaieva do sredstava koja plasira|u u hipotekarni kredit.

U svim tim državama pored javnopravnih novćanih institucila koje se bave hipotekarnim kreditima postoje i akcijske banke, koje svoju glavnu pažnju Dposvećuju hipotekarnom kreditu i organizaciji plasiranja obligacije. Na tai način privreda tih država veoma је dobro opskrbljena hipotekarnim Кгтеднот. С. prvom redu i radi toga, što: tu postoji izviesna konkurencija, a kod konkurencije naibolje prolazi klientela .