Народно благостање
Страна 650
· Državna hipotekarna banka kod nas, sticajem prilika svu svoju pažnju posvetila “је hipotekarnom kreditu na zgrade u gradovima a nešto i komunalnomni kreditu. U svrhe hipotekarnog kredita na seljački posied ona ie plasirala neznatan iznos |
Privilegovana agrarna banka imala bi voditi ra-
сипа 1 0 seljačkom. hipotekarnom kreditu. Medjutim,
izgleda, da. će ona težište svoga poslovanja koncenшта па: zadružnom kređifu.. j
- Komlnalne štedionice, institucija već udomaćenay, dobar: dio svojih sredstava, u prvom redu uložaka, Dlasiraju; u hipotekarne
kredite. Ali obično samo na. stanbene zgrade u istom,
gradu, u kojemu dotična komunalna, štedionica, i po-
sluje. Prema tome ni komunalne štedionice nemaju,
уесег гпасепја za seliački hipotekarni kredit.
Neke naše vodeće banke imaju pravo da izdaju hipotekarne obveznice na temelju podjeljenih hipotekarnih kredita. Do sada, obzirom na naše prilike, ti zavodi nišu uspjeli da ni izdaleka razvilu u [от ргау-
cu ono poslovanie, koje su. oni imali prije rata. Sami, hipotekarni odjeli zagrebačkih banaka imali su prije rata obveznica u prometu za 150 miliona Kruna u,
zlatu, a danas nemaju ni 100 miliona dinara. A ukoliko te banke danas i daju hipotekarne kredite, родјеluju ih na zgrade u gradovima ili. na veće posjede. Ni tu seljak tako lako ne dolazi do dugoročnog kredita.
Držimo, da bi banske štedionice bile kao stvore-
ne za potrebe. зеђјаског hipotekarnog kredita, Mi, bi, imali kopirati austrijske, njemačke i švaicaraRe slične
institucije, pa iz banskih štedionica stvoriti zavode, koji bi u prvom redu posvetili brigu organizaciji seliačkog dugoročnog kredita. One bi za.tu, vrstu Kkredita bile mnogo prikladnije nego. što. je Državna hi-
potekarna banka, Državna hipotekarna banka ima za,
sve djelove države iste kreditne kondicije iako su pri-
like skroz različite. Prema tome njen kredit u {ednom je djelu države (Dravska banovina) preskup, u drugim dielovima mnogo jeftiniji neco što |e kredit u tim krajevima (Vardarska, Zetska i Moravska banovina). Radi toga ie i nemoguće da ona svakom kra{u posveti potrebnu pažnju. Вапзке štedionice mozžu se daleko bolje prilogoditi potrebama i stvamom stanju svoga kraja, pak svoju zadaću тоги пајђоје да | туге.
Sredstva koja bi stajala na raspolaganju banskim štedionicama bila bi po našem mišljeniu ova. Jedan dio fondova koji danas idu u Državnu, hipotekarnu banku morao bi se polagati u bansku štedionicu doиспог' Ктаја.
Pored toga banske štedionice bi primale i uloške za koje bi naravno {amčila država. Za nekoliko zodina dalo bi se sakupiti nekoliko stotina miliona dinara, možda i preko milijarde. Državna hipotekarna banka nije uspjela da van Beograda sakupi veće uloške. Pa ni filijale u krajevima гдје ima dosta uložaka kao u Zagrebu i Ljubljani. Zagrebačka filijala imala ie koncem prošle godine uložaka za 16 miliona dinara a ljublianska tek nešto preko 4. miliona. Mediutim Gradske štedionice Zagreba i Liubliane imale su uložaka svaka preko 300 "пи Попа dinara. Dižavia hipo: tekarna banka nije se znala prilagoditi prilikama. S obzirom na činjenicu đa su se oblasne štedionice afirmirale, banske štedioniće s ulošcima imale bi тпоgo šanša.
Pri konću banske štedionice imale bi i izdavati obligacije već prema iznosu plasiranih hipoteka. Za
___HAPO/IHO BJIAFOĆTAHE __
1 __ Број 40.
sada bi bilo teško plasirati te obveznice..No čim se provede zakonska stabilizacija dinara i čim i mi pro-
| уедето ono što је provela Niemačka, da obligacije
imaju glasiti i na izvjesnu kvantitetu zlata, da tako kupac ima bar neku garanciju u pogledu budućih devalvacija novca. Situacija.bi se bitno izmijenila i mi bi тог! ха nekoliko godina da plasiramo i stotine mili-
· ona dinara takovih obligacija. Pogotovo što one ima| | i ju državnu garanciju i što bi se u svakom O 4“ "lbra{sViftta' "је: ie = та | |
1једпасне овгат атХаниш раршта. -
Primjetiti će se da bi te obligacije mogla а ган заузка 1 дгаузка Бапзка štedionica а пе 1 уагдагska, zetska i moravska. Ne zastupam to mišljenje. Garancija države bila bi iednaka za obveznice svih banskih štedionica a. to ie glavno pitanie. Pored toga ako bi banske štedionice u krajevima u kojima kreditne prilike nisu tako razvijene dale kupcima njihovih obveznica nešto bolje kondicije, plasiranie bi bilo olakšano. Il to ne možda na teritoriju istih tih Banovina nego i u zapadnim: dielovima države. Il danas је preko polovine obveznica za likvidaciju agrarnih odnosa Bosne u. rukama. Zagreba: i Slovenije. A i buduće obveznice. iz istočnih i {užnih banovina nalazile bi plasiranje i na zapadu države. Na ovai način mi bi već za 2—83 godine imali 9 samoupravnih hipotekarnih instituta Кођ bi bili nosioci seljiačkog. hipotekarnos kredita. Naravno da bi se moralo. olakšati i privatnim novčanim zavodima da i oni mogu davati hipotekarne kredite dotično emitirati i plasirati liijpotekarne obveznice. Konkurencija je svugdje pa i u hipotekarnom poslu dobra stvar.
Ostalo bi da odredim položaj i poslovanje ostalih novčanih institucija javnog karaktera. Romunalne štedionice i dalje bi sakupljale uloške i plasirale ih u hipoteke na zgrade u gradovima. i varošima. Eventualno bi se moglo odrediti da izvjestan. procemat uložaka moraju plasirati u hipotekarne obvezuice banskih štedionica. Na tai način već u prvo vrijeme osigurala bi se mogućnost. plasirania izviesnoe iznosa tih obveznica.
Državna hipotekarna, banka imala. bi svu svoju pažnju posvetiti komunalnom. kreditu koji kod nas nema nikakove organizacije. Pored toga ona bi imiala davati dugoročne kredite vodnim zadrugama i druот, ustanovama koje idu za većim melioracijama. Hipotekarni posao imala bi malo. po malo likvidirati prepuštajući eradove komunalnim štedionicama a. sela banskim. Jedino za Beograd, koji nema hipotekarne institucije, moralo bi |oš neko vrileme ostati sadašnje stanje. Van Beograda, Državna. hipotekarna banka ne bi ni, trebala. da ima svoje filiiale. Za hipotekarni kredit kao i za kredite vodnim zadrugama, filijale su suvišne. Ta i onako odluke donaša direkcija. Filijale Državne hipotekarne banke imale.bi se и сгаdovima gdie već postoje banske štedionice sa oviuia fuzionirati, a ondje odje ne postolje, one bi imale biti kvasac za banske štedionice. Dapače čitavu. svoju aktivu i pasivu mosle bi unijeti u Bansku štedionicu. Samo za Banjaluku, trebalo bi sasvim novo osnovati.
Privilegovanu agrarnu banku trebalo bi tako. VO-
diti da ona postane _Oftyna 'ustanova za 'kratkoročui
seljački kredit. U prvom redu ona bi imala postati centralna novčana ustanova za cjelokupno naše 2аdrugarstvo, kreditno i produktivno.
Tako ja zamišljam organizaciju našeg hipoteКагпог Као 1 зеђаског Кгедна. Џ Тој organizaciji igrala bi odlučnu ulogu i Poštanska štedionica. 110