Народно благостање

9. новембар 1929.

tako, što bi ona pretežni dio raspoloživih sredstava plasitala bilo s kupnii bilo u lombardu obvežhica Državne hipotekarne banke kao i bamskih štedionica. Time bi se mnogo doprinijelo organizaciji našeg tržišta papira sa stalnim kamatniakom i omogućile mnoge emisije. To je zađača Poštanske štedionice i u drdpzim državama a ne da dđavaiu kredite raznim novčanim zavodima. Kuđa vodi uska veza izmediu Poštanske štedionice i pojeđinih banaka naibolii nam je primjer Austrija. Njena Poštanska štedionica izgubila je kod angažmana sa Bođen-Cređitanstaitom oko 20 miliona šilinga ili 160 miliona đinara.

Naše novčarstvo još je u previranju i ioš nema svoje definitivne organizacije. A mile lako ni provesti tu organizaciju kađ је novčarstvo predratne Stbiје bilo postavlieno na skroz druge osmove neZO tOVčarstvo u krajevima bivše Monarhiie koji su današ sastavni dio naše države. Ta nejednakost пађоце зе vidi kod novčanih ustanova javno-pravhoe karaktera. Tu bi trebalo u prvom ređu provesti {ednu sistefnatsku orgamižacija prepuštajući privatne novčane ustanove da se same razvijaia kako пајђоце хлади. Та је već i odredjen pravac naime koncentracija u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 651

nekoliko jakih zavoda koji u svom poslovnom dielokrugu okupljaju sva vodeća poduzeća.

Мабе јаупо-ргаупе поусапе ustanove od Držav-

пе hipotekarne banke pa do komunalnih štediomica,

treba povezati u jednu organičnu cjelina. 6 #01] отсаničnoij cielini, banske šteđionice imale bi vremenom igrati {ieđiau vidnu ulogu, jet na miihovimi lediima bi stajala organizacija seljačkog dugoročnog kredita za koie se kredite hi ledna centralna ustanova me тохе toliko i tako uspješno zaužeti kao banske šteđiomice.

Radi toga ja držim da bi se u najkraćem roku vremena u svim banovinama imalo osnovati ili reorganizirati banske štedionice koje bi se u prvom redu bavile seljačkim dugoročnim kreditom. Time bi se i to pitanje uputilo jednom definitivnom riješeniu. Kod reorganizacije naše državne uprave u prvom геди kod movčanih ustanova javno-pravnogz karaktera, neka nam je pri ruci iskustvo drugih naprednijih nacija, u prvom redu Niemačke i Švaicarske. Jer naše prilike u mnogome sliče prilikama tih država pred nekoliko decenija pa njihov pravac razvitka treba da slijedimo i mi.

РАНИ ИЕ

Berzijanac Moša polemiše sa »Narodnim Blagostanjem»

Dragi Doktore i Uredniče,

Niie mi laka bila odluka da fi pišem ovo pismo, za Које te molim da za obiaviš u »Narodnom Blagostaniu«. Ne zato, što se boim da ćeš me oglasiti za mepismeno#. Dabome da ono ne može biti ekstra pismeno, ali ćeš ga ti ipak :obiaviti ier ii si narodni čovek, pa ćeš rado objaviti ono što narod piše. Teško me stala odluka zbog toga, što kod nas vlada gledište, da kad trgovac počne da piše po novinama, znak ie da ie pred bankrotstvom.

Pišem ti da ti dostavim, da se ne slažem s tobom i s onim što si izneo u članku »Naše tržište kapitala pred jednom feškom ргођот« Ti znaš da te ia mnogo cenim i tvoje zhanie i tvoie pero, ti si Gambetta, ali ni on mike bio nepogrešim. 1 tebi se može dogoditi da staneš na pogrešno gledište.

Veliš da predstoji vrlo velika havala raznovrsnih haf-

filia od vrednosti na naše novčano tržište, tako, da će зе papira. Međi papirima, či navalu pbpredvidiaš, ističeš faročito šledećd {fi: o

1) Naše dolarske papire: maš Bletov zaiam i založnice Državne hipotekatne bahke;

2) Akcije privilegovane Agratne banke; i

3) 6% Agrarhe obvezhice izdate Bosansko-Ercegovačkim saibilama.

IHiaš prdvo kad pišeš, da se kod papira istog tipa oseća stalno težnia za izlednačenieč cema ma svima hbetzama. Nivellsanie cena ie zadatak trgovine u opšte. Ali niie redak slučal, da ijedan isti papir na raznim berzama ima razne kurseve 1 ako su efekti roba naiosetliivila na disparitet cena ! ако роstoji čitav red liudi, koiima ie zadatak i zarada da vrše iziednačenie cena — to su arbitražeri. Arbitraža ie u stvari nl velisanie cena ma raznim tržištima. Ali le fo mogućno зато pod uslovom slobodne cirkulacije robe. Ne sme postojati nlkakva smetnia za prelaz papita sa jednog tržišta fa drugo.

Kao naiveća smefnia u medjiunarodnoi cirkulacii papira ie zabrana uvoza i izvoza· Ali ona nile iedina. Zabrana проtrebe valute za nabavku iedmoga papira sa strane је isto to

što i zabrana uvoza. Kod nas ie sve do 18. jula ove godine važila zabrana upotrebe valute, što znači da naši papiri nisu mogli slobodno ulaziti u zemlju.

Rešeniem Ministra Finansia D. БК. br. 129051. odobreno је bankama upotrebiti svoju valutu odmosno kupiti ie za dinare radi nabavke naših papira ma strani, bilo privatnih bilo državnih i državom zgarantovanih.

Tom odlukom na prvi pošled otvorena su vrata naše države našim papirima na strani. Ali kad se zagleda bolie u nju, vidi se, da jie afbitraža s nima nemoguća. Pre svega naši se dolarski papiri ne kotiraiu na našim berzama, a bez toga ne može se zamisliti mediunarodma cirkulacia. Da iedan papir postane arbitražni, treba da postoji mogućnost brzoga i neometanoga unovčenia — prodaie. Pošto se tim papirima ne trguie na našoj berzi, to se oni mogu prodati samo u Niuiorku. Prenos fih papira п Мијогк toliko ie dugotraian, да ie ptođaia iz Jugoslaviić femogvnća. Pa sve i da postoji mozdčHost brzog trahsportovania hatila iž Beogftada u Nidiork, ioš dvek bi bila prodala odavde nemoguča, što se ona samo može da vrši pfeko berzafskogč posrediHika. a ovai heće da prinii nalog ža prodaju, niti hoće да је ižvrši ako nema tobu u Ката: Он пе sme da primi halog ža prodaiu hi onda. ako on dolaži od bĐrvoklasne banke — јег је бо“ da drži robu u rukama.

Možda misliš, da se ovake teškoće mogu izbeći time, što se naši dolarski papiri u opšte ne bi doneli u zemliu, već deponirali kod ičdnoga tamošnieg bankara. Ali hi to nile tako lak posao. Po pomenutom rešeniu Ministra finansiia, kupDovinu i prodajiu tih papira ne može da vrši svaki gradianin, već samo novčani zavodi ovlašćeni za trgovinu valutama i devizama. Znači, da prvo freba da se obratiš iednoi banci, koia će naravno uzeti proviziju” a kako ni iedna banka nema svoje fililale ni # Londonu ni W Niaiorku, to ždači, da se oha тога da obrati nekom svom korespodeniu, koji će takodić užeti propišnu pfovižiju, a londonske i amefikanske proviziie su bashošlovne.

Ali mia koliko da je velika provizija pretpostavimo da bi se ipak rentitalo kupiti dolarske papire. Ali se ža fo