Народно благостање

Страна 652 2

пе bi mogla vršiti arbitraža ni onda, kad bi papiri bili deponovani u Americi. Na berzi se radi brzo. Kogod želi da kupi ili proda na strani kakvu robu, svakako mora biti informisan o kursevima. Mediutim mi u opšte ne znamo kakav ie kurs tih papira, ier ni iedna naša banka ne prima telegrafski izveštai o kretaniu kurseva, niti ima računa da plati tako skupe depeše. S vremena na vreme čitaiu se ti kursevi u našim novinama, ali, koliko sam ia mogao saznati, oni su nesigurn! i posve netačni. Držim da treba naročito da se istakne, da ie naš narod potpuno neorilentisan i bez ikakve veze s amerikanskim berzama, na kojima se trguje našim dolarskim hartilama. Ja mislim, da bi Ministarstvo finansiia trebalo da primi fai trošak već i zbog sebe, a i zbog celog naroda, i da autentične kurseve njiuiorške berze svakodnevno saopštava preko novina. A dok to ne znamo, nalozi za kupovinu i DrOdaiu u Niuiorku prestavliaiu skok u pomrčinu. Tek kad dodie obračun iz Amerike možemo videti, šta smo uradili. A obračuni koji dolaze posle tri nedelie, tako su papreni da ima mnoczo niih, koji se kaiu što su u opšte kupovali.

Kod tolikih poteškoća, kod tolikih troškova i tolikog otstoiania, našim dolarskim papirima može frgeovati mali broi liudi koji imaiu dobre bankarske veze i raspolažu većim kapitalom i dobrim pozhavaniem berzanskih uzansa.

Ne postoji dakle mogućnost da se dolarski papiri poiave u masi na našim novčanim tržištima, sve dok se nima ne bude trgovalo na našim berzama i dok ne budu primani u kauciiu -kao i ostali papiri.

Na drugom mestu pominieš akcije. Privilecovane agrarne banke, koih ima nekoliko stotina miliona dinara, od koпа је једап deo u slabim rukama, tako da postoi verovatnoća, da će se uskoro pojaviti na pilaci, i to sa vrlo hitnom ponudom. To ie u načelu tačno, samo mi imamo dva ventila sigurnosti protiv fe eventualne ekspbloziie. Pre svega, akciie Agrarne banke privremene su, clase na ime, a sa takvim papirom bilo bi teško trgovati. U ostalom u koliko sam ia izvešten, Uprava Agrarne banke i ne namerava da traži kotu za te akcile na berzi, svakako ne, dok ne budu potpuno uplaćene. | II |

Drugi ventil sigurnosti, leži u tome, što ie Narodna banka gzotova da svima, a naročito malim imaocima fih akciia, odobri kređit od 80% tako, da mali čovek može dobiti 80% uplaćene sume, i fime izbeći prodaju na vrat na nos.

A što se fiče 6% Agrarnih obveznica od 150 miliona dinara, koii se imaiu ovih daha izdati agrarnim interesentima, to ie svakako na prvi pogled velika opasnost. To ie сојо“ Dapir, državna obveznica, treba samo da se odobri КоНгапје, Da će počefi odmah frgeovanie i nime na berzi. A kako ie uz to 6%, to bi bio nov ip, pošto za sađa imamo 2%%, 4% i 7%. Velika opasnost dolazi otuda, što se tai papir pojiavliuie na pilaci ne putem emisjie, kao što ie na pr. 7% zaiam, več se daie tako reći besplatno, kao što su podelieni Ratna Теја i 4% Agrarci. Kako medi prvim imaocima ima liudi, koji nisu u opšte znali da budu rentiieri, koiima ie potreban novac, ili Коћ imaiu drugi način da plasiraiu, to bi mogućno bilo, da se veća

49 иу А А ве» ли оу на ит

грранцуског Српска Банка Капитал Фран. 20,000.000

Оснивачи: Banqve Ottomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Socičte папсјете d'Orient.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

дбавља све банкарске послове нв ва наум мем А Те о у мар наду кв вама H}|pn wntl}|||Hinrs

Број 40:

količina poiavi na berzi. Na to se već mislilo: celokupan stok od 150 miliona dinara prima Poštanska štedionica u zalogu tako, da ie time naiveća opasnost ofkloniena.

Kao što vidiš, dragi Doktore, ia sam uspeo da uklonim sa bojiišta sve protivnike 2%% rente Ratne štete, ier su sve te opasnosti bile uperene pre sveza na tai papir, pa onda na 7% i na Agrarce. Ostaie, dakle Ratna šteta bez konkurenciie. A uz to treba računati i sa drugim okolnostima, koie sve govore u korist Ratne štete. Pre svega to je i naiomilienii paDir od strane našega naroda. Ima ga, kažu, skoro 5 miliardi dinara u opticaiu (a to ie vrlo mnogo kad čovek pogleda na ovu našu novčanu sirotiniu). Ne bi mogao čovek da veruje, da ie fai papir klasiran (prešao u čvrste ruke), pošto ie, po mom mišlieniu, vrlo mali broi tog papira ostao u rukama ratom oštećenih. Mi smo svi računali da iedan deo tog DaDira ioš uvek luta oko berze i traži ozbilinog kupca i da ta količina pritiska kurseve. Mediutim dogodiai za poslednih pet meseca pokazali su, da nema oko berze nikakve lutaiuče Ratne štete i da se čak u poslednie vreme pokazuie oskudica u Rafnoi šteti. Neverovatno ie, da ie ova naša zemlia mogla da apsorbuie toliku količinu

"То naravno ne znači, da tai papir ne bi otudili današnii niecovi imaoci, kad bi dobili priliku da kupe državne Dapire ioš sa povolinilom rentom. To su, kako ie »Narodno Blagostanie« već nekoliko puta iavilo, radili slovenački novčani zavodi. To mozu da rađe novčani zavodi, ali ne i privathici. Ne ume naš svet da računa rentu: ne znam da li ima 3% imaoca Ratne štete da znaiu. koi papir koliko nosi. Ne drži naš svet tai Dapir zbogz rente nego zato šio ga voli: voli ga. iz raznih razloga: voli ga zbog zgoditka, voli ga тђог атогftizaciie al pari i naizad, što ie navikao na niega. Očigledno ie da ie narod stecao robu i ne pušta ie.

Celo proleće i leto vlašili sa nas besiste iesenimm mesecima. govoreći, ako bude bila dobra žetva i trgovci buđu trebali novac za unovčenie žetve, onda če oni biti primorani prodavati Ratnu štetu, da bi došli do gotovine. Jeseni meseci su već na izmaku, a to niie nastupilo — i ako ie bila bogata žetva. Tu ie verovatno pomogla Poštanska štedionica, Која шта velike zasluce za kurs Ratne štete: ona ie omogućila trcovcima, koji nemaiu dovolino kapitala, vrlo povolian lombard, tako, da ne moraiu prodavati papir.

Kad tako već stoji stvar, a kad se s druge strane Drlbližavaiu januar i februar meseci, kad se vrši izvlačenie Ratne štefe za amortizaciiu i izvlačenie zgoditaka, Кон Се оуог puta biti duplo više negco prošle godine: kad se zna kako se naš narod interesuie za te zgoditke, onda ie očigledno da se u idućčim mesecima ima očekivati skok ovog papira i da ne Dostoii nikakva opasnost pada. Treba li naizad da te црохоrim na to, da Poštanska štedionica prima neograničene količine ovoga papira u lombard? TI to ie iedna povolina okolnost baš danas kad nastaie mogućnost, da usled male vođe i već nasfupele zime, trgovci zadrže veće količine kukuruza a i žita u svoim ambarima i time budu primorani da faktički sad. fek založe svoie papire. Posle svega toga ia mislim. da mogu mirno da viknem celoi zemlii: kupuite Ratnu štetu!

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАШ

Филинале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

ТИТА ИОУ