Народно благостање
9. новембар 1929.
ODGOVOR UREDNIŠTVA
Rado smo oštampali ovo pismo Moše berzijianca, i ako ie ono puno hosističke tendenciie.
Мјето“о пезјавапја sa nama dolazi otuda, što on DOsmatra stvar sa gledišta berzanskog špekulanta, a mi sa gledišta tržišta kapitala.
Što se tiče naših dolarskih papira, pofDumo је tačno niegovo gledište. Ima pravo kad tvrdi, da se pod dđanašniim uslovima ne mogu naši dolarski papiri pojaviti u masi na našem tržištu: ali čime garantuie on. da sutra neće pasti odluka, da se isti kotiraju na našim berzama; odluka, koia se može da brani sa mnogo argumenata; a time ie uklonjena glavna smefnia arbitraži i prilivu toga papira u našu zemliu. Kupac domaćih hartila od vrednosti mora da račuma sa mogućnošću, da se dolarski papiri poiave i na našoi berzi.
Što se fiče akcila Agrarme banke, svakako da one ioš nisu pofpuno uplaćene i da glase na ime. Ta činjenica ne bi mogla biti teoretski smetnia za trgovanje tim papirima na berzi, ier se i takvim papirima frguie i to vrlo lako. Lako ie mogućno, da se neće tražiti kota za tai papir dok se Dpotpuno ne uplati, ali do niegove potpune uplate ima da prodie samo nekoliko meseca. A posle toga bi bila velika nepravda prema akcionarima, ako se ne bi tražila kota na berzi, ier treovina na berzi ne može da bude povod za pad jednog DaDira, već naprotiv. to ie način da se spreči poiava »стпе berze«, prodavanje ispod ruke, bud zašto. To ie isto bilo i sa rentom Ratne štete, zbog čega ie vlada pre nekoliko godina telegrafski saopštavala kurseve beogradske berze celoi zemlil, da bi se sprečilo, da prekupci kupuiu od našeg sveta bud zašto. Dakle i ovde je pitanie od nekoliko meseca.
Naizad što se tiče 6% agraraca, tu ne možemo polemlsati, već moramo da primimo k znaniu saopštenie priiatelia Moše, naime, da ie Poštanska Štedionica odlučila, da primi ceo paket. Ali se ne može poreći, da je i to iedno privremeno
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
rešenie. LA JJ
Страна 653
Poštanska Štedionica nije mogla otkupiti ceo paket, već ea je mogla primiti samo u lombard: a lombard ie tromesečan. On se istina može produžavati iedno vreme, ali i tome produžavaniu mora doći krai i onda se fai papir mora pojaviti na tržištu.
Naravno Moša posmatra celu stvar sa gledišta špekulanta sa Ratnom štetom, kod njega ie glavno šta će biti naidalie za tri meseca u napred, dotle ide njegov interes, posle toga mogu naići akcije Agrarne banke, dolarski papiri Da i agrarci: može čak on i da bude vrlo zadovolian tom promenom, ako u mediuvremenu predie u besiste. A što se tiče rente Ratne štete, izgleda da Moša ima pravo da je ona već klasirana i ako je neverovafno, da se kod našeg naroda formlralo toliko novog kapitala, da ie mogao da primi tu veliku količinu toz papira. Odista, tog papira poslednih meseca па berzi ima vrlo malo. Ali pri tome ne treba zaboraviti, da ie ta razredienost rente Ratne štete na tržištu rezultat politike Poštanske štedionice: ona je u ovoj godini kupila veliku količinu i, ako je uz to ioš veliku količinu lombardovala, onda ie ona svakako privukla sebi veći deo onoga, što bi se DOiavilo na berzi. Po sebi se razume, da je lako sačuvati kurs tog papira kad se nadie tako moćan kupac kao što ie Poštanska štedionica. Niko ne može poricati da bi se današnii kurs rente Ratne štete održao sve donde, dok bi Poštanska štedionica kupovala sve količine, koie ne bi privatni saobraćai primio: pri čemu je čak vrlo verovatno, da ne bi imala đa primi velike količine, — pošto ie ponuda vrlo mala. Čak lie mogućno, da papir i dalie skače, ako bi se poiavila iole jača tražnia, sad kad počinie izvlačenie za amortizaciiu i zgoditaka. — ako bi se ioš pri tome i Poštanska štedionica poiavila periodično kao kupac. |
Ali ako bi Poštanska štedionica odrekla svoiu pomoć, ako bi se pojavila iz bilo kakvih razloga veća ponuda i čak ako bi ona počela da prodaie?
Tačno ie da narod ne ume da računa rentu. Zbog toga on malo vodi računa o kursevima na berzama.
ТИ i.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
|
|есшосск______ Драги друже, Јубилару г. Миливоју Многе је изненадила вест, да
Савићу. си десетогодишњицу свог начелниковања у Министарству трговине и индустрије претворио у јубилеј; не слави се ни десетогодишњица брачног живота, — а у браку се свака година броји дупло као и у рату, — а то ли десет година проведених у једноме државноме звању. Прослављајући само последњих десет година твога службовања ти си учинио велику неправду самоме себи, јер си покрио копреном заборава скоро 20 година свога рада у државној служби пре него што си постао начелником. Прослављајући десетогодишњицу начелниковања ти си хтео рећи, да су то најплодније године твога чиновничкога рада. Многобројне честитке само су те могле утврдити у том уверењу.
То ме приморава да узмем у заштиту предратног Миливоја Савића од послератног.
Рад једног чиновника може да се посматра на два начина: или по преданости или по резултатима. Ако се узму резултати за критеријум, онда долази опасност да се и други не јаве, који би рекламирали признање за те резултате. Није искључена могућност, да има министара тр-
говине и индустрије, који траже признање за иста дела. 1
Формално им се то не би могло одрећи. Друга незгода је још много већа. Данас има толико мишљења колико и људи, нарочито кад је у питању економска политика. Код свакога економског проблема постоје најмање два гледишта.. Што једни сматрају за успех, други сматрају за неуспех. То је природна ствар: економска политика има за предмет материјалне интересе.
Због тога је много поузданији критеријум за рад једнога службеника преданост и љубав према послу MH служби. А у светлости тога критеријума никако се не могу 10 година твог начелниковања огласити за боље од скоро 20 година твога рада пре но што си постао начелником.
Тешко је да у нашој државној служби има вреднијег чиновника од тебе. Твоја радљивост је била баснословна; ти си падао под умором, разбољевао си се, нерви су те напуштали, недељама си вукао конгестиону главобољу, али си твојом јаком вољом све то савладао и продужио неуморан рад све до данас.
У државној служби ниси био рутинијер, ни беамтер, ни бирократа, већ аналитичар-истраживач. Од почетка до данашњега дана био је врло силан твој интерес за питања, која не спадају стриктно у твоју службу, али од чијег познавања зависи квалитет вршења службеног посла. 1905. године имао сам прилике да посматрам твоје дискусије са