Народно благостање
+
16. новембар 1929.
А ни остало немачко задругарство нема центр шане новчане установе; с једне стране је „Крајсенкасе", државно предузеће а с друге задружно оделење Дрезднер Банк, који финансирају задруге. Учешће Дрезднер Банк потиче из доба, кад је преузела новчану задружну централу општег завода, која је пала под стечај. Да једна између највећих чисто приватних немачких банака финансира задругарство је чињеница, која је јединствена у историји задругарства. Тешко је схватити да би Дрезднер Банк могла усвојити задружну идеологију и вероватно је, да види у задругама, које финансира, само своју клијентелу или пак и филијале. Овакве прилике опасне су по задругарство. Немачко задругарство је пропустило, да оснује своју сопствену кредитну установу. Данас је Дрезднер Банк од толико моћног утицаја на целокупно немачко задругарство, да је у стању да спречи остварење те идеје. Дрезднер Банка ће вероватно радо допустити задругарству оснивање централног потпорног фонда, који ће имати задатак, да пружа кредит оним задругама, које су посрнуле. То банци може бити само од користи.
Вадеп-Вадеп је 2а Nemačku ono, što ie Dovili za Francusku: najiluksuzniia vazdušna bania, u KOjoOi se pre rata зизтеtali vladaoci i naiveća muedjiunarodna aristokraciia. Leži u vrlo lepom i pitomom predelu Badena, nedaleko od Švaicarske. Čuven ie zbog svojih trka, hotela i t. d. To ie mesto izabrao odbor za orzganizacjju banke za mediunarodne obračune za svoi rad. Kako ie ova iesen bila izvanredno prijatna, to ie prirodno što se i gospoda delegati nisu žurili. U toliko manie, što ne sede o svom trošku u Baden-Badenu.
Istina ie da se nisu ni morali žuriti, pošto su ona druza dva odbora u Parizu, iedan za istočne reparaciie, a drugi Za predaiu prošlosti zaboravu, veoma zadocnili, tako da se ne može otvoriti druga Haška konferenciia 15. novembra, kako je to bilo nameravano.
I odbor za banku za mediunarodne obračune posvršavao ie nešto poslova: izradio je statut banke i odlučio da njeno sedište bude Bazel. Tai ie izbor iznenadio ne samo ceo svet, već i same članove komiteta, ier ie Bazel došao iznenada, kao iedini izlaz iz situaciie, u koioi su zapali delegati
Na dnevnicama u ВадепBadenu НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 677
usled toga, što ie svaki vukao na svoju stranu. Samo tako ic mozao dobiti Bazel, koji inače idealno odgovara ciliu. Bazel leži na sredokraći izmedju Nemačke i Francuske, nedaleko ic od Belgije, a u jednoi ie skroz neutralnoi zemlji. Inače to je vrlo tiha varoš (kao u opšte sve varoši u Švaicarskoi sem Ženeve), i to može biti jedini niegov nedostatak, što nema dovolino distrakciiec- Ali kako пце daleko Pariz (ne traie put ni 7 čašova), mi sa zadovolistvom konsfatuiemo, da bolji izDor od Bazela nije mogao da se učini.
TOT: mana
U Berlinu ie osnovana OViH dana Evropska seliačka uniia, koioi pripadaju: poliska seliačka stranka, norveška i danska, generalna – Тедетасја – 5еђака radnika u Francuskoi, švedska slobodoumna seliačka stranka, ujedinienie engleskih iarmera, holandski savez seliaka, Brvatski seliaci(?), savez talianskih malih seliaka, čehoslovačka agrarna stranka.
Cili udruženia је što veće zbliženie i organizaciia celokupnoz evropskog secljaštva, normiranje mašina i sprava i icdne centrale za nabavku za zadruge za celo evropsko sceliaštvo. U Berlinu će se u decembru sastati veliki seliaćki kongres iz cele Evrope.
Evropska seliačka tisniia
O |
TEK TTUS INT
После србијанског сељака, који је заслужио име мученика, србијански извозници пре европског рата први су, који би имали право на тај епитет. Извоз из Србије није био један облик трговине, већ борба са вишим силама. Моле малодушнији човек није могао ' да издржи дуго у овој бранши; бежао је из ње. Моша Талзу је остао у њој све до своје смрти. Преживео је све перипетије наше извозне трговине; долазио је на ивицу пропасти и опет се подизао. Био је од старе гарде, која се не предаје.
Његова специјалност била је шљива. Тај посао познавао је као ретко ко.
Никад се није служио ружним пословним методама, ишао је исправним путем; имао је нечег отменог у своме бићу.
Његова је смрт губитак и за његове ортаке ин за целу браншу.
Моша Р. Талви
МУН
АНАЛИЗА
BRODARSKO I BAGERSKO A. D. (BIBAD), BEOGRAD
Brodarstvo na Dunavu i Savi datira se iz preistoriskoz» vremena; u muzeiu u Saraievu nalazi se iedan abonosan čamac, koii ie star nekoliko hiliada godina. Dunav je celom dužinom plovna reka. Ništa u tome nisu smetali Katarakti i Dierdapi, koii se nalaze na nekoliko mesta· Nisu smetali zbog toga, što i naiveći brodovi, pre ројауе parnih brodova, nisu tako duboko gazili; i naiteži brodovi su mogli da prodiu goOtovo u svako doba godine preko Dierdapa. I pri naimaniem vodostaiu mogla ie biti održavana brodarska služba u Dierdapu; deregliie natovarenme vinom prolazile su u jesen kad ie vodostai nepovoljan. Iz istorile znamo, da su na pr. čitavi ratni brodovi išli kroz Dierdap. Tako na pr. bila ie iedna bitka na vodi, kod Golupca, i tom prilikom propalo ie mnogo Turaka, koji su došli šaikama iz Vidina i iz šajaka vodili borbu. Na kritičnim mestima prolazili sa brodovi na tai način, št su u tim kraievima postoiale speciialiste, koie su poznavale dunavsko korito na svakom kvadratnom metru. To su
БИЛАНСА tako zvani locovi, koji i danas postoie i sprovode рагпе Беоdove. Za parne brodove koji su mnogo teži i dublie Saze, DOiavio se problem plovnosti Dunava u celoi dužini zbog Dierдара. Zbog toga su regulisali gornii i donji Dicrdap, da bi omogućili parnim brodovima saobraćai cele godine. Kao što znamo, tai cili niie ostvaren u prkos velikog utroška, icr i danas pri malom vodostaiu ni mali parni brodovi ne mogu saobraćati.
Cela predratna Srbija gravitira Dunavu i Savi. Tok uvoта 1 izvoza išao ie u tome pravcu, i to pre 1878. codine u glavnome Dunavom, a posle toga, i to manji deo, železnicom. Ali se može reći, da ie sve do Kumanovske Srbiie Dunav bio glavna saobraćainica Kralievine Srbije.
Parno brodarstvo na Dunavu ice nerentabilan posao ođ svoga početka. Zna se da su sva Dbrodarska društva imala subvenciiu, i da ie u prkos subvenciji niihov prinos bio takav, da se ie iedva mogao ukamaćivati nainižom kamatnom sfo-