Народно благостање

16. новембар 1929.

Ni od samoz bagerstva пе bi moglo biti velike koristi, pošto se nisu ostvarile nade, koie su polagane prilikom oshnivania tog odelienia, na ime, da se izvode veliki hidrotehnički

IVO

radovi na rekama i prokopavanie i prečišćavanje kanala.

Ni brođarski, ni bazerski posao niie bio, dakle, unosan, da bi se društvo moglo da bavi samo niima ili bar iednim ođ niih. Posledniih godina glavni posao društva »Bibada« bilo ie iskorišćavanie gradievinske koniunkture grada Beograda, odnosno tražnie za šliunkom i peskom, kao posledice te koniunkfure. Uprava ie blagovremeno uočila tu vezu izmediu gradievinske koniunkture Beograda i bagerskog posla i izvršila blagovremeno preoriientaciju. ?

Ni ovai se posao niie mogao nazvati briliantnim. Za sve vreme i neprekidno iavliala se konkurenciia, koia ie periodično uzela oštar oblik i Кон је činio zaradu problematičnom.

сланине.

Račun izravnania pokazuje sledeću sliku:

Aktiva: · 1928 1927 Blagaina 23.305 35.045 Investicije 11,045.727. 10,143.062 Potraživania 2,146.428 1,361.138 Potrošni materiial 187.033 122.946 Šliunak i pesak 138.950 115.594 Hartiie od vrednosti 138.850 138.260 Menična pokrića 1,550:000 2,550.000 Razna aktiva 106./01 117.510 Vrednost u fečaju (nedovrš. radovi) 403.121

Pasiva:

Akciiska glavnica 7,500.000 „7,500.000 Rezervni fond 12.462 12.462 Obaveze 3,450.911 1,777.079 Akcepti 3,237.00D 2,750.000 Dobitak 1.574 6.505

Zbir pasive 16,052.007 14,921.647

Račun gubitka i dobitka:

Rashodi: 1928 1927 Eksploataciia 3,633.848. 2,127.455 Kamate - 694.124 691.693 "Troškovi 690.812 465.759 Poreza i državne takse 276.089 146.049 Ретотка2Ха 18.221 39.074 Otpisi 1,399.376. 1,308.418 Dnevnice članova Uprav. i Nadz. Odbora — 53.030 " Рићоф:

Šliunak i pesak 4,151.083 3,901.929 Dovoz robe — 005.476 Od brodarstva 1,926.896 Prihod od zgrada 18.000 Prihod na hartiie od vrednosti 10.663 25.946

Prenos dobitka iz 1927. odnosno 1926. 6.505 5.233 Zbir prihoda 6,714.047 „4,838.585

Ovai račun gubitka i dobitka pokazuje, da ie obrt u 1927. godini bio 3,9 miliona dinara, a u 1928. godini 4,75 miliona dinara. To se da objasniti promenliivošću konjiunkture

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 679 _

grada Beograda. Ona ie bila u naivećem naponu za vreme inflatornog poleta kod nas. Zatim ie nastalo usporavanie delatnosti 1926/27. godine, a 1928. godina ie donela nov polet. Sve se to može da ogleda na računima gubitka i dobitka Bibada. Zbog gradievinskog poleta u 1928. godine prinos Od Drodaie šliunka i peska bio ie veći no ı 1927. godini. Prema privatnim informacilama u ovoi godini ie postignut sporazum, koii ie znatno ublažio konkurenciiu, od čega se u ovoi godini može očekivati mnogo veća dobit no u prošloi.

Uprava »Bibada« je forsirala transport one robe, za koju ic bila povolina konjiuktura, a to su, pored šliunka i peska, drvo i ugali. Samo ie tako mogla postići višak prihoda na brodarstvu prema pretprošloi godini.

Glavnica društvena iznosi 7,500.000 dinara i rezerva 12.500 dinara. Investicile iznose u 1928. godini 11,000.000 dinara, više za 900.000 dinara prema 1927. godini. U stvari vrednost investicila ie mnogo veća: pre svega, društvo ic nabavilo veliki broi obiekata, a zatim iz dobiti ie izdvojeno 1,400.000 dinara i upotreblieno za otpis. Investiciie bi trebale da iznesu naimanie 12,500.000 dinara. Društvo poklania упо veliku pažniu otpisima, a to ie vrlo važno kod takvih obickata kao što su hidrotehnički. Svakako da ono i time stvara Tezerve.

Ukupna aktiva društvena iznosi 14,000.000 dinara, od čeza ic, kao što rekosmo, 11,000.000 dinara investicije, 2 miliona dinara dužnici, mediu koie dolaze i banke, zatim 197 miliona potrošni materiial, 138 hiliada dinara zalihe i 138 hliada dinara hartiie od vrednosti. |

Aktiva ie pokrivena sa 7,500.000 dinara glavnicom 1 6,500.000 dinara Кгеднот, 3,500.000 ро tekućem гасипи, а 3,500.000 ро аксерти.

Kao što vidimo, društvo se služi u znatnoi meri kreditom; ali se kod svakoz preduzeća kredit može da razume samo tako, ako se u isto vreme vodi računa o njegovim bankarskim vezama i niegovim afilacilom. Bibad stoji u vezi sa velikom svetskom bankom Socićtć de Banque Suisse u Ваzelu, zatim sa Prvom hrvatskom štedionicom i JadranskoPodunavskom bankom. I same veze sa ovim bankarskim poduzećima čine, da se kratkoročni kredit od 6,500.000 dinara nosi bez rizika.

Društvo ne daje nikakvu dividendu, celokupnu čistu dobit upotrebliava na otpise.

Ta bi politika može biti mogla da se Kritikuie, Rad bi akciie Dile rasturene u širokoi masi kapitalista. Ali kako su one koncentrisane u nekoliko iakih ruku, to se politika nedavania dividende može oglasiti za vrlo mudru.

Кривицом поштанских органа многи претплатници су остали без прошлог броја. Немогуће нам је накнадно доставити га претплатницима, јер су непажњом поште исцепане адресе и омоти. Молимо претплатнике да накнадно од нас сами траже непримљене бројеве,

пите па НЕЋУ

3)

- Француско-Сртеска

=

= a

мм» РУМ о аи ам аи о ем ts

Јаша Капитал: Фран. 20,000.000

Оснивачи: Вапазе Опотапе, Banque de Parig et des = Pays-Bas, Socićtć Financiere d Orient.

дбавља све банкарске послове РМ а» мирују мили о ем ДИ мм А мине.

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

сеобе во"