Народно благостање

_ Страна 630 ~

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 41.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

БАНКАРСТВО

— Оснивање експозитуре Занат. банке у Сплиту. На представку сплитске Коморе да Занатска банка оснује своју филијалу, и у Сплиту, министар Трговине и индустрије наредио је загребачкој филијали Занатске банке да ова испита, на који би начин могла задовољити кредитне потребе сплитских занатлија упозоривши је и на члан 3. закона о Занатској банци, по коме се у случају потребе предвиђа стварање експозитура Занатске банке у Сплиту, Новом Саду и другим местима. Према томе ако загребачка филијала не реши ово питање на који други начин, може се очекивати оснивање експозитуре Занатске банке у Сплиту.

— Санација Словенске банке у Љубљани. За 23. о.м. сазвана је ванердна скупштина Словенске банке у Љубљани на којој ће се расправљати питање санације тог завода. Ова је банка већ била осуђена на смрт кад је њезин патронирајући завод, Славенска банка, пао под стечај. У оно доба закључена је ликвидација на бази од 70% отписа. Санација ће се извести на тај начин, што ће се сназити дионичка главница од 7.5 милиона на 5 милиона динара, како би се тиме отписао остатак пасиве!

— ma дан 15. о. м. одржана је у Београду конференција свију банака наше државе на којој су се продужили разговори о оснивању банкарских комора, о којима се опширно расправљало на конгресу приликом десетогодишњице Удружења банака и осигуравајућих завода у Загребу, који је био одржан у пролеће ове године.

— Регазка Narodma bamka. Persia ic osnovala svoju novčaničnu banku pre godinu dana, po iednom referatu koji su izradili nemački stručniaci. Banka je akcionarsko društvo, ali su sve akciie u rukama države. Do marta meseca iduće godine ima da se uplati glavnica od 5 milioBa kanta (iedan kant je ravan 5,4 dinara) tako da će biti celokupna glavnica 27 miliona dinara. Banka se razviia vrlo povolino.

— Zaštita ulagača u HBugarskoi. Bugarsko Ministarstvo pravde izrađilo jie proigčkat zakona o zaštiti ulagača kod baпака »po ugledu na zakonodavstvo u Čehoslovačkoj«. Osniva se jedan centralni kontrolni organ, koji imenuje vlada i koj ima za zadatak da pazi, da banke ne ulažu uloge u riskantne i imobilne poslove. Banke će podležati kontroli tog samostalnog organa. Isti zakon zabraniuie bankama svaku frgovačku (nebankarsku) operaciiu. Mi donosimo ovu vest po »Frankfurter Zeitung«-u i moramo dodati da ie malo nezgodno kazano, da ie ovakva organizacila po ugledu na Čehoslovačku. Ona može tehnički biti slična, ali ie u Čehoslovačkoi centralni orсап ашопотап ртета vladi; niegovu upravu imenuiu same banke, dok u Bugarskoi sama vlada. Razlika ie vrlo velika. Samo se čudimo što ie trebalo osnivati centralni organ, kađ kontrolu vrši sama vlada.

ИНДУСТРИЈА

— на апзк Нпапзцег Volpi u Turskoi i Grčkoj. Na poziv Kemal Paše, kako kažu novine, doputovao ie bivši Ministar finansija u Rimu, grof Volpi, u Angori, da svojim bogatim iskustvom u stabilizaciii valute pomogne Turskoi u stvaгапји поуе поусашспе banke, o kojoi smo javili, i stabilizaciji turske lire, koia ie u poslednie vreme počela jače da pada. Čuie se da Volpi niie usvojio projekat, koji su izrađili ncmački stručniaci.

S druge strane se pre{postavlia, da ie slanie Volpiia u Vezi sa pitaniem o učešću Iftaliie u turskoi emisionoi banci, ali se te vesti odlučno demantuiu. Govore takodie o tome, da bi Italija dala jedan zajam Turskoj, mediutim poznato je, da

turska vlada sa Kemal-pašom već duže vremena održava intimniie veze sa Volpijevom banikom u Kimu. Pri tome ne treba zaboraviti, da postoil mediunarodni konzorcium za turske državne finansiske operacile, koi ima ioš uvek veliki uticai i da Italia ne bi mogla drugolače da dodie u vezu sa turskim finansijama osim и хем 5 Шт Копзогенштот, Кој, 12гледа, пе bi bio ргоџуап tome, da italijanske banke postanu članom istoga. Kako iavliaiu novine, Volpi iz Turske putuje u Grčku, gde se interesuje za električna poduzeća.

— 1 Htalila postaie izvoznikom šećera. Do pre 20 godina italiianska industrija šećera bila ie beznačaina. Ove godine ic proizvodnia šećera 3,85 miliona tovara, pa kako ie italilianska potreba svega 3,500.000, to italila dolazi u redu zemalia koie izvoze šećer. To ie sve u znaku sanirania šećerne krize na svetskom tržištu.

— Фабрику шећера у Старом Сивцу закупило је једно друштво стручних и агилних људи, иза кога финансиски стоји Београдска задруга. Фабрика је потпуно преуређена тако, да је оспособљена за рад, који је већ отпочео.

— Трест Бауксита а, n, из Цириха, који је заинтересован и у нашој земљи, намерава да у овој години снизи дивиденду. У прошлој години је било 10 шв. франака на акцију од 50 франака. Јавља се да је производња Бауксита попустила, да су биле и сувише претеране наде Пештанске берзе на зараду од производње цемента од Бауксвта. Данас котирају акције тога треста у Пешти 90 пенга, а то је 150% ; половином ове године нотирале су 150 пенга, чак су једно време биле 500 пенга. Изгледа да се сада ликвидира са тим шпекулативним полетом. |

— Велика предузимачка фирма Јулиус Бергер А. Д., која је и нама позната, пошто је после балканских ратова преузела изградњу железница у Јужној Србији, закључила је са турском владом уговор за израду железница, при чему је и немачка влада дала друштву гаранцију. У накнаду за то немачка влада је уговорила са Турском да 20 до 25% поруџбина мора добити немачка индустрија.

— ШКОДИНЕ фабрике знатно су прошириле своју инсталацију за производњу аутомобила која се налази у Јунгбунцлау. 1930. године капацитет ће бити 12.000 кола годишње, од чега шест нових типова.

— У Букурешту се води истрага пореске власти противу великог друштва Зосјећајеа Егапсо-Кошапа де Мајеrial de Drum de Fer, под сумњом да је извршило дефраудацију према фискусу. То је велико акционарско друштво од 150 милиона леја главнице H 24% милиона резерве. Ове године само добит износи 21 милион. Повериоци у 1928. години износе 145 милиона · леја, а нарочито од стране Вапка Ботапјазка (60 милиона), која је и оснивач, а осталих 85 милиона од Кредитул Индустријал и Вапаце Манопаје Егапсаће ди Соштегсе Ешешх. Инвестиције износе 147 милиона, радови 41 милион, а залихе 29 милиона. Највеће француске фирме за машинске конструкције и банке стоје иза тога подузећа.

— Velika nevolia našega vremena leži u Шрегргодикс ћ u svima granama proizvodnie. Na nairaznovrsniji način pokušavaju pojedine države da reše tai problem za pojedine Dpriутедпе отапе. Sad iavliaiu, da jie Grčka odlučila, da uvede monopol šećera samo 2ђог toga, (pošto ga Grčka ne proizvodi), što bi vlada mogla potrebu za šećerom Grčke da upotrebi kao sredstvo za prodaiu duvana. Kao što vidimo, vraćamo se ponova tako zvanim kompezacionim ugovorima: ia kupujem od tebe robu, ako ti kupiš od mene. Ideja niije loša, ali se svakako time ne može da reši problem hiperprodukciie,

koji ima tolike široke razmere u svima zemliama.