Народно благостање

16. новембар 1929.

већ 4 године, постоји битна разлика. Законска стабилизација претпоставља заменљивост новчаница за метал и девизе без обзира на лична својства потражиоца и употребе добивених девиза. Дужност новчаничне банке је неограничена у сваком погледу. Режим фактичке стабилизације какав је код нас, заснован је на подели целокупне тражње за девизама на два дела: једна је за легалне, а друга за нелегалне потребе. Постоји велики број потреба за девизама, које наш правни поредак сматра за нелегалне и Народна банка не само да је разрешена од дужности да је задовољи, већ јој је то забрањено. Истина је, да се круг легалних потреба за ове 4 године проширио. Исто је тако могућно да је квантитативни износ нелегалних потреба врло мали; да би био потребан врло мали износ девиза па да се и та потреба задовољи. Али за сада је то непозната количина. Ми морамо истаћи, да целокупна потреба народне привреде за девизама, онако како се она схвата у режиму законске стабилизације, код нас није задовољена.

На питање да ли би Народна банка билау стању да удовољи свима потребама за девизама, промпт и неограничено, може одговорити само

Бог. Смртни могу само да праве претпоставке. А

"највероватнија је она хипотеза, која се заснива на искуству из прошлости.

Горња таблица нам показује кретање подлоге Народне банке од почетка 1926. године, дакле непуно пола године после изведене фактичке стабилизације динара. Како Народна банка показује стање своје металне девизне подлоге у два рачуна, један назива металном и девизном подлогом, а други назива куроном разликом, то смо и ми израдили две кривуље, од којих „А“ представља злато и један део динарске вредности девизног стока, а друга „Б“ представља 1011 целокупне динарске вредности девизног стока. Како дакле кривуља „Б“ представља 1011 девизног динарског стока, то се она може узети за репрезантивну за вредност целокупне подлоге Народне банке. Као што видимо, она је у фебруару месецу 1926. године износила око 800 милиона динара; затим је нагло почела да пада и већ у септембру месецу била само 170 милиона динара. Затим се пење и у марту месецу 1926. године поново износи 840 милиона динара; после долази пад на 450 милиона, затим нагли пораст на 1.650,000.000 динара. То је кулминациона тачка металне подлоге код Народне банке од њезинога постанка. Затим за непуних 14 месеци девизна се подлога топи као снег у пролеће и пада на 340 милиона динара. Потом почиње понова, почетком јула 1929. године, да скаче нагло и скаче до краја октобра за читавих 800 милиона динара.

Ми сумњамо да има још које државе, код Које метална подлога новчаничне банке подлежи · тако бурним и бујним променама, као што је случај са нашом Народном банком.

Горња таблица нам показује да је девизна подлога преко 300 милиона динара изузетно стање, које се појављује свега два пута. Нормално и просечно стање креће се између 300 и 500 милиона динара, при чему једном пада испод те минималне цифре.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671

Скок у мају месецу 1926. године дошао је у следству закључења двају великих иностраних зајмова у реалном износу од 1.200,000.000 динара. Ко зна, како би изгледало стање девиза код Народне банке у другој половини 1927/28. године, да није било ових великих транзакција, које су тако нагло повећале девизни стокг! Година 1927. показује нам да се девизни сток може да истопи у року од године дана за 1.300,000.000 динара, односно за 6 милиона фунти стерлинга (узевши саMo 85%), a то је за 50% више но што је износио целокупни стабилизациони зајам. |

Две слабе године за кукуруз и само једна за пшеницу довољне су биле да направе читаву пустош у нашем девизном стоку код Народне банке.

Целокупно метално-девизно покриће било је, као што рекосмо, максимално у 1927. години и то 22. маја и износило је 60.14%. Али треба напоменути, да би оно процентуално било много мање, да је противвредност тог огромног стока девиза, који је ушао у Народну банку, била исплаћена одмах у динарима. То није био случај, већ је највећи део вредности остао на жиро рачуну. Да се само половина од тог рачуна била исплатила, па би покриће било једва око 50%. Најниже покриће било је на дан 22. августа 1926. године, 28,40%.

Не може се порећи да је покриће од 28,10% још увек покриће, које броји. Народна банка је могла да продужи издавање девиза, а да ипак не остане без резерве. Али ту психолошки моменти почињу да играју врло важну улогу. Покриће од 28,75 сматра се у Европи и Америци као крајње узнемирујуће. То се даје објаснити историски. Обичај је да се законом прописује минимално метално и девизно покриће новчаничног оптицаја, испод кога Народна банка не сме ни у ком случају ићи. Тај је пропис дошао из специјалних разлога и потребе, да држава спречи новчаничну банку у евентуалним прохтевима за зарадом и у лакомисленом вођењу пословне политике. Тај је минимум обично између 33 и 40%. Код нас је 33% по закону о Народној банци и по пројекту закона о стабилизацији динара. И код нас је, кад год се целокупно покриће приближавало нивоу од 33%, настајал узбуђење и у публици и код надлежних фактора; код последњих, да одлив не иде даље, а код првих да владине мере не остану без успеха.

На кратко, покриће испод 33% представља

психолошки врло неповољно стање. Покриће новчаничног оптицаја није само рачунска већ и психолошка категорија: поверење је исто тако важно као и релација. Слабљење поверења дејствује умањујуће на покриће. Законски минимум постао је — и психолошким. Чим се покриће приближава минимуму, почиње поверење да се колеба. Тако је било и код нас већ два пута.

Много се лакше сноси одлив метално-девизне подлоге при фактичној стабилизацији, но при легалној. То је преживела Пољска после рата. Ето, то је разлог, зашто се не сме прићи законској стабилизацији, ако се нема пуно вероватности, да покриће неће спасти на минимум.

Постоје две мере, које помажу да се и под неповољним околностима одржи што повољнија релација између подлоге и оптицаја. Прва се састоји у повећању дисконтне стопе. Тиме се привлаче капитали са стране и повећава метално-де-