Народно благостање
16. новембар 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Страна 673
Košlanje živola u meseca seplembru 1929 godine
— Samo za živoine naiirnice, —V-
2: ОНДЕ O O ZE Saajsas|an ks |Sme| a E 5 бај за | 5 |S a) | ин PO па LOS = ~ ти Би OZ Ol Jo > = <= == o H > x ~ 2== новјм ~) Ka O?- TCS | шо9овбвјов = о обР јр ког о бљлој 62. > =. 62 Е0о Е пен» ми |<—зд2ј Ro OL п: |а=ој оно к= ја2ој 5ао! = > Ој —Б|јОогмов ја о РЕЈО НЕ 1. Београд :: | 350.06] 360.99] _ — 3,03 365.68) — 4.27 2. Загреб 346.39 34717]. — 0.23 35371 | -- 2:09 3. Љубљана | 350.331 358.35! — 2.25 36217 — 3.27 4, Сарајево |33!.52) 339.66] – — 2:40 358.09| — 7.42 5, Сплит 330.42 355,80} — 7.13 362.87] — 8.94 341.741 352.40! _ — 3.03 36052! — =5,21
Ovoga puta zadocnila su dva grada sa izveštajem o cenama životnih namirnica u septembru, tako da nam je tek sad moguće, da sve podatke sredimo i sastavimo indeks za mesec septembar.
Na osnovu dobro poznatog ekonomskog zakona, po kome su cene na detalji mnogo manje elastičпе по сепе па хеПКо, 2002 сега Se one mnoZo Spo rije prilagodiavaju prvima. Pad cena na veliko u julu i avgustu tek je u septembru mesecu našao odziva u cenama na detalj.
=
| |
Indeks cena životnih namirnica za septembar izZnosi 941,74, manji |e za 9,00% od onoga u avgustu iste god.a za čitavih 5,21% od onoga u septembru pr. god. U avgustu (prema julu) bilo ie gradova, kod kojih je Đilo povećanja. U septembru imamo smanienie cena kod svih pet gradova. Split, koji je u avgustu mesecu bio u porastu, pao je u septembru za punih 7,13% i time ponovo zauzeo svoj stari rang najjeftinije varoši u Jugoslaviji. Posle njega |e najveći pad и“ Веогтади, 3,3% (a ı om |e bio!u pr. mesecu u porastu). Indeks cena u Splitu iznosi 330,42. Za njim odmah dolazi Sarajevo 381,52, potom Zagreb sa 346,39 pa onda Beograd sa 050,06, najzad Ljubliana sa 350,38: Po ovome izlazi da |e Ljubliana najskuplji grad u Jugoslaviji. Ona |e pretekla Beograd, ali je višak prema Beogradu vrlo mali, 0,37%, tako da je Beograd samo formalno izgubio svoj rang; u stvari оп је (1 ако je Ljubljana u ovom mesecu skuplja) ioš uvek mediu naiskupljim gradovima. Drugojače nije ni moglo biti, jer su uzroci skupoće u Beogradu trajni i dalekosežni.
Najvažniji faktor pada cena u septembru mesecu о је pasulj, taj najvažniji artikal naše nacionalne ishrane. Usled ogromne tražnje za njim, a упо slabog prinosa 1928., cena je пјесоуа do pre mesec dana bila anormalno visoka. Tek je ovogodišnja berba omogućila znatan pad cene, — koji se može nazvati normaliziranje.
РАИ Из
СУВОРИН И ПОЉШАК
У Баварској, у малом селу Верисхофен, близу пруге Минхен—Боденско језеро, живео је до пре 20 година каноник Себастијан Кнајп. Он је још као студент теологије боловао од туберкулозе. Једног дана, претурајући по старим књигама Минхенске државне библиотеке, наиђе он на једну књигу из 17. века, у којој се објашњава на дугачко и широко, да је вода лек против највећег дела болести. Та је књига учинила дубок утисак на Кнајпа, тако да је одмах по свршеној школи и постављењу, покушао лечење по тој методи. Из његових се мемоара може да види, кроз какве је све еволуције прошло то његово лечење и у којој га је мери он коригирао. Главно је да се потпуно излечио. Живео је 30 година. После његове смрти извршена је 0о6дукција, и нађено да је закречена туберкулоза која је била уништила знатан део плућа. Лечећи се и читајући непрекидно медицинске књиге, каноник Кнајп је заволео медицину; она му је била најмилија лектира кроз цео век.
Обилазећи своју паству и наилазећи на болеснике, наравно без лекарске помоћи, он је давао савете рођацима како ће да их лече. За кратко време пронео се глас по целој Баварској, да свештеник Кнајп лечи, као руком однесене, болести које се сматрају за неизлечиве. Навалио је свет у село Верисхофен да тражи лека. Кад је број Верисхофских хаџија достигао неколико хиљада годишње, лекарска комора у Аугсбургу подноси тужбу суду и тражи да се свештеник Себастијан Кнајп казни кривично за недопуштено обављање лекарске праксе. Крупан, импозантан и марцијалан свештеник Кнајп на питање председника суда да ли је истина што се у тужби наводи, одговорио
ј2 позитивно, додавши да он као свештеник нема права да затвори врата своје куће бедницима који од њега траже лека, пошто сматра, да може да им га пружи. Никакве награде не узима ни у којој форми. Тадањи баварски кривични законик кажњавао је обављање бесправне лекарске праксе само као уносно занимање, па пошто је то Кнајљ радио бесплатно, суд га је пустио на слободу.
Претрес на суду у Кемптену прибавио је још више славе Кнајпу и слободу у пружању лекарске помоћи 60лесницима. Богатима је допуштао да могу дати прилог цркви за лечење сиротиње.
Кнајп није био шарлатан. Он је неуморно читао анатомију и све помоћне науке медицине. Он је у својим мемоарима описивао начин, на који је развијао и усавршавао свој метод лечења. Тамо се на пр. може видети, како је дошао до тога да лечи од хладних ногу, једног недостатка који загорчава многима живот; како је успео на пр. да лечи од крволиптања из носа, једне болести која може да буде често смртоносна.
Кнајп је умро у 80 години као славан човек. Њему у почаст Баварска влада, за коју се не може рећи да није еснафска и конзервативна, одобрила је, да се село у коме је деловао Кнајп, назове Бања Верисхофен. Још за живота Кнајповог дошао му је један лекар и замолио да га прими за ученика. То је био први еснафски лекар д-р Баумгартен, који је почео да лечи у истом месту по Кнајповом методу. Данас има тамо 15 лекара, а исто тако се етаблирао као лекар каноник Рајле, један од ученика Кнајпових. Данас је Бад Верисхофен место, које пссеђује