Народно благостање

Страна 696

situacila i pod vrhovnom upravom načelnika одецетша za Spolinu treovinu i trgovinsku politiku.

— Жакоп о кошгоћ пагконсти дгога i otrova, koji ic potpisan 19. ov. meseca, sadrži sledeće propise:

Promet narkotičnim drogama i otrovima (u zakonu se nabraiaiu proizvodi i preparati koil dolaze pod ovai poiam) ·stavlia se pod državnu kontrolu.

Га svaki izvoz, uvoZ i proizVod od ovih artikala potrebnaie naročita dozvola, koiu izdaie ministar Socijalne politike · 1 narodnog zdravlia (za proizvodniu sirovog opiuma ministar Trgovine). Izdavanie ovih dozvola, način pakovania i obeležavania koleta, kontrolne mere i ostali uslovi za promet ovih artikala, regulisaće se pravilnicima, koie će izdati ministrI '"Trgovine i Socijalne politike i narodnog zdravlia u sporazumi s ministrima Gradievina, Finansijla i Unutrašniih poslova.

Ла pravilnici imaiu biti saobrazni zakonu o muediunarodnoj Ženevskoj konvenciji od 19. februara 1925. codine.

+ Lice, koje bi bez specilalne dozvole izvozilo, uvozilo i provozilo koji od ovih artikala, smatra se Kao kriumčar i kažnjava se po odgovariućim propisima carinskog zakona. Ротеа toga takav kriumčar se kažniavza i speciialnom kaznom iz ovoga zakona, koia može dostići visinu do pedeset hiliada dinara, Kazne po carinskim krivicama izricaće carinske vlasti.

U ciliu iednoobraznosti rada na kontroli, propisanom ovim zakonom, proučavania deistva kontrolnoz režima i predlagania potrebnih mera, osniva se pri ministarstvu Trgovine savetodavna komisiia, koia ima da podnosi ministru gzodišnic iZVveštaie. Finansiska sredstva za nien rad obezbediena su „Fondom za opium i droge”, koji se ovim zakonom osniva. U taj fond idu svi prihodi od novčanih kazni izrečenih po ovom zakonu i takse od dva dinara po kilogramu za izdavanie pomenutih speciialnih dozvola.

— Fašistička konierencila trgovaca odlučila ie, da sa konzorciumom industrijalaca započne pregovore O obrazovaniu iedne organizaciie za prodaju nacionalnih metalurgiiskih produkata, da bi se sprečio uvoz takvih i sličnih proizvoda iz inostranstva.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Закон о контроли пољопривредних производа намењених извозу. Овлашћује се Министар трговине и индустрије, да у споразуму са Министром пољопривреде, а по саслушању привредних комора, Задружног савеза и других заинтересованих удружења извозника и привредника, прописује:

1.) услове каквоће и паковања, под којима се поједини. пољопривредни производи и њихове прергђевине могу из земље да извозе;

2.) време брања и начин прераде за поједине производе; j

3.) контролне мере којима се има осигурати извршење тих прописа.

Уредбе, правилници и наредбе прописане у том циљу ступаће на снагу после три месеца од дана кад буду 06јављене у „Службеним Новинама“".

Контролне органе одређиваће надлежни банови по саслушању привредних комора и с обзиром на природу и обим послова производа, за које се прописују контроле. Ови органи сматрају се у вршењу своје дужности као јавни службеници, одговорни су за свој рад према држави, те ће се казнити новчано до 1000 динара за сваку несавесност и неисправност, а ако су државни чиновници одговарају по дисциплинским прописима, у колико дело није кажњиво по Кривичном законику. Жалбе против одлука контролних органа могу се подносити у року сд три дана оном органу који у поједином правилнику одре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ И

_ Број 42.

ди Министар трговине у споразуму са Министром пољопривреде. Новчане казне до педест хиљада дичара изриче на доставу контролних органа срески поглавар — против лица, које бере пољопривредне производе за прераду пре одређеног времена, или се при преради или паковању послужи недозвољеним средствима; као и противу лица које извезе или покуша да извезе пољопривредни производ, који не одговара прописаним условима. Овом казном кажњавају се и друга физичка и правна лица, за чији би рачун кривац радио. Ако кривац не би могао платити новчану казну, претвара му се ова у затвор по општим про: писима. '

— Правилници Министра трговине о контроли извоза грожђа од 1. септембра ов. г. и о трговини шљивамл и пекмезом од 31. августа Тт. г. остају на снази п по закону о контроли пољопривредних производа намењених извозу. Ово је у закону изрично наглашено.

— Негсекоуспта 51 КОУН Чат и розједије утете паneli prilično štete u poliu. Vlažno vreme ie ulicalo na DOgcoršenie kvaliteta njihovog duvana, te i otud imaiu štete.

— Почетком идуће године отпочеће се исушивањем мочвара око Неготина. Исушивање ће вршити там. Водна задруга, у коју је ступила и Неготинска општина са уделом од 4 милиона динара. Предрачунска сума радова је 8 милиона динара.

— Берлински листови јављају, да су се чехословачка, пољска, холандска и немачка сељачка странка одрекле „Европске сељачке уније", која треба да одржи конгрес у Берлину, у децембру.

— Prvi seliački univerzitet. U Nemačkoi u mestu NaiseNoijland, društvo za prosvećivanie naroda. Haimgarten otvorilo ie seliačku visoku školu uz prisustvo ministra Poljioprivrede. Ministar ie tom prilikom kazao, da ie i pored mnogobroinih stručnih škola potreban i seliački univerzitet. Seliak mora ne samo da nauči da proizvodi, već i da kao trgovac računa i da na svom imaniu vrši funkciu modernoz poduzetnika. Seliak se mora da upozna sa kompliciranom privrednom mašineriom. Poznavaiući uzročnu vezu izmediu екоnomskih pojava i tesnu vezu niegove privrede sa narodhom privredom i sa svetskom privredom, dobiće on socijalni Ooseбај. Оп је до sada stalao po strani državne politike, a univerzitet će mu omogućiti da udie i on u politiku.

— Иницијативом Савеза пољопривредних корпорација у Шведској влада је приступила изради правилника о забрани увоза пољопривредних продуката.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

— У Загребу је основано деоничко друштво „Развој грађевно д. д.' са капиталом од 1,000.000 дин., који је подељен на деонице од по 100 дин. Друштво ће се бавити градњама, парцелацијама и трговином грађевинског материјала.

— Српска штампарија д. д. у Осијеку одржаће 2. децембра тек. год. ванредну главну скупштину деоничара, на којој ће се решавати о ликвидацији друштва.

— У Загребу је основано предузеће „Книнска вндустрија дрва д. д.", које ће се бавити куповином, индустријом и продајом дрва. Деоничка главница од 1,500.000 дин» подељена је на акције од по 1.000 динара.

— Штампарски завод д. д. у Сарајеву пао је под стечај.

— „Jugoslovensko društvo Žižica, sa sedištem u Beogradu, odlučilo ie da svoi kapital poveća na 430,000.000 dinara. Radi toga ic sazvana vanredna skupština akcionara па dan

. 271. novembra ove godine.