Народно благостање

Страна 710

Касцп гпшђика 1 дођика ргиХа зедесц зНКи:

Dobitak: 1928 1927 1926 Fabrikacioni dobitak 1.609 2.205, | 3.250 Gubitak: У

Porezi | 7609 1.871. , 2.830 Otpisi inventara 04 116 227 Čisti dobitak 866 221 191

Čisti dobitak porasao ie od 1091 hiliade dinara godine 1926 па 866 јада содте 1928. Medđiutim u isto vrijeme fabDrikacioni višak opao ie od 3 miliona 250 hiliada na 1 milion 699 hiliada ili skoro na polovinu. Mediutim i porezi su znatno opali. Od 2 miliona 830 hiliada godine 1926 na 769 hlliada godine 1928. To znatno sniženie poreznih tereta omogućilo ie iskazati bitno veći čisti dobitak, ma da ie fabrikacionl dobitak znatno manii.

Reforma poreza društava obvezanih na iavno polaganie računa, koia se ie u prečanskim krajevima počela provoditi već pred tri godine, pokazala ie za poduzeća odlične rezulfate. Jer da su se i danas za akcionarska društva ubirali istl porezi kao i pre 3—4 godine, Woschnagz bi bio godinu 1928. zakliučio sa gubitkom. Mnogo naših akcionarskih društava skrahiralo ie pre nekoliko godina, lih na porezu. Jer ie postoјајо 1 takovih slučajeva, da su državni porezi i prirezi, Općinski, oblasni i komorski prirezi bili veći nego sam iskazani čisti dobitak. Danas, kad su porezni tereti dovedeni u izviesan omjer sa iskazanim čistm dobitkom, mogu poduzeća iskazati bolie rezultate nego ranije, makar raniie poslovi bili i bolii.

Za budućnost izgledi su Woschnagg-ova poduzeća sve bolji i boli. Razvitkom naše privrede, naiveću korist imati će upravo ona poduzeća, koja postoie već duže vremena, kojia su uvedena i koja su svoje investiciie u glavnome već potpuno amortizirala. A to ie kao kod malo kojeg poduzeća slučai upravo kod Woschnagg-a.

»PETOVIA« USNJARSKA INDUSTRIJA D. D. SA SEDIŠTEM U LJUBLJANI

Osnovana ie godine 1921. Malo ie koje od naših indu- |

strilalniih poduzeća bilo u srazmierno kratkom roku od 8 г0dina izloženo tolikim potresima koliko upravo »Petovia«. Nu to sve danas već pripada prošlosti, i poduzeće je na naiboliem putu da se razvije u jedno od vodećih podhvata naše industrije cipela.

Početna dionička glavnica iznosila je 4 miliona dinara. Godine 1922., pošto je za prvu godinu svoga poslovanja platilo dividendu od 6%, dionička glavnica povišena je na 6 miliona dinara. Medjutim odmah nastupaju poteškoće. Već za godinu 1922. obustavlia se isplata dividende. A godine 1925., da se pokriju gubitci, dionička glavnica reducira se od 6 miliona na 600.000 dinara i to tako, da ie 10 starih dionica 4 100 dinara spojeno u jednu novu, isto na 100 dinara. Nu kako za sanaciju poduzeća mijii bilo dovolino, da se redukcijom kapitala otpišu gubitci, nego da se namaknu i nova sredstva, zOdine 1927. povišuie se dionička glavnica od 600.000 na 2 miliona dinara. Medjutim ni sada društvo niie bilo u stanju da radi sa dobitkom. Pokazao se gubitak od cirka pola miliona dinara. Čekati da se iz profita idućih godina pokrije raniji gubitak, značilo bi za nekoliko godina ne isplaćivati dividendu. Radi toga veledioničari, a to su u prvom redu Ljublianska kreditna banka i Jugoslovenska Union banka, odlučili su da predadu poduzeću dionica za pola miliona dinara, koje bi ono poništilo. Takove miere dozvoljava austriski trgovački zakon koji ioš vredi u Sloveniji. Tako će eliminiranjem vubitka dionička glavnica biti reducirana na 1.5 miliona dinara. Na tai način poduzeće ie delinitivno rešeno svih gubitaka. A

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Број 48.

investicije su dapače danas kniižene uz nižu vrednost nego što je u stvari. |

Mediutim provedena ie i reorganizacija poduzeća. Uvedena je racionalizacija. Centrala ie prenešena u Liublianu dok je sama tvornica u Ptuju. Počelo se i sa fabrikacilom kućnih cipela, koje su se do sada 100% uvozile iz inostranstva. | već par meseci postigli su se vanredni rezultati.

Da se društvo potpuno ojača, u naiskoriie vreme Dpristupiće se povišenju dioničke glavnice. Da li na 4,5 ili čak 6 miliona dinara, niie još definitivno zakliučeno. Kako su sve dionice u iakim rukama, o uspehu emisije ne može se dvoiliti. Time će društvo doći u položaji da reducira stavku „Verovnika” i da dodie do znatne uštednie na kamatama.

Bilanca za tri poslednie godine daje sledeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Blagaina 379 160 324 Егекн у 10 10 70 Dužnici 1.466 1.541 3.149 Zgrade 2.093 2.109 6.298 Strojevi 3.675 3.632 6.298 Zalihe 10.246 8.167 6.298 Gubitak 505 530 534

Pasiva: |

. Glavnica 2.000 2.000 600 Rezerve 24 24 24 Amortizacioni fond 1.35 714 325 Verovnici . 15.002 13.220 18.390

Ukupno 18.376 16.151 19.349

Investicije iznose skoro 6 miliona dinara. Kako se bar investiciie imaju izvršiti iz vlastitih sredstava, to ie opravdan zakliučak veledioničara da se po otpisu gubitka pristupi takovom povišenju glavnice, da investicije budu pokrivene vlastitim sredstvima. Dužnici i zaliha gotove robe mogu onda biti pokrivene bankovnom veresilom. U prošloi godini dugovi su porasli za cirka 2 miliona dinara, za koji ie iznos porasla zaliha gotovih fabrikata.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Dobitak: 1928 1927 1926 Ukupni dobitak | 6.854 3.993 5.079

Gubitak: _ Otpisi | 635 389 540 Porezi 179 132 316 Kamate 1.079 662 753 Plate 2.319 1.726 1.935 Razni troškovi 2.615 1.087 1.613

Kako se strogo bilanciralo vidi se po tome što ie u Dprošloi godini otpisano 635 hiliada dinara, ma da ie bilanca svišila sa delicitom. Da je otpis bio nešto manji, mogao se VeŽ prošle godine eliminirati pretežni deo gubitka. Kod nas ie kod mnogo preduzeća običai da se dovolino otpisuie tek onda, ako ie dobitak vanredno povolian. Petovia nam pokazuic da ona uzprkos gubitka znatno otpisuie — možda čak i više nego što ie to potrebno.

Kamate terete preduzeće sa preko milion dinara. Kad se povisi dionička glavnica, a snize verovnici, i ta će stavka biti mnogo mania. Da ie bilo moguće tu stavku reducivati na polovicu, prosperitet društva bio bi znatno bolii.

Ipak ie prošle godine društvo imalo čisti dobitak od 505 hiliada dinara. Ako se na koncu godine iskazuje gubitak od 505 hiliada dinara, to ie radi toga, što je koncem 1927. bilanca završena sa gubitkom od 530 hiliada dinara.