Народно благостање

Страна 702

дом. То је међутим карактеристично и за грговину; према томе изгледа, да између трговине и шпекулације нема никакве разлике. Тако само изгледа, али у ствари је велика разлика, и то:

1) Нормално, трговац не зарађује на разлици у цени, нити он рачуна са зарадом, која би потекла услед тога што би цена скочила. Нормално његова се зарада састоји у повећању продајне цене, према куповној, за износ трошкова и зараде.

-2) Трговац не само да не рачуна нормално са зарадом од промене цена, већ, шта више, њему је променљивост цена артикала, којима тргује, непријатна и непожељна. Трговац то не жели због тога што цене, које нису стабилне, могу да скоче, а могу и да падну. Према томе, он има исто толико шанса да изгуби, колико и да добије.

Док је трговцу немирна цена артикала, којима тргује, непријатна и непожељна, дотле се шпекулација не може замислити без флуктуације цена. Шпекулација почива на променљивости цена. Стабилност цена је смрт шпекулације. Шпекулација је равмена добара у виду купопродаје, са намером, да се искористи разлика на цени, која се есконтује од стране шпекуланта. Шпекулација се појављује у разноврсним облицима, Најпримитивнији је онај, где се врши фактички обрт у роби; роба се прима и чува, а по том испоручује купцу. Таква је врста шпекулације све ређа. Она је била неизбежна, пре но што се појавила берза, тржиште, на коме се тргује у осуству робе. Даље, док код трговине куповина претходи увек продаји, дотле има облика шпекулације код којих се роба прво продаје, да би се доцније купила. То бива на два начина: или се закључује уговор о продаји, по коме се роба има лиферовати после извесног времена, или се узима роба на зајам, уз плаћање кирије, фактички продаје, да би се доцније купила и вратила. У оба случаја шпекулант рачуна са падом цене, због тога је продаје данас у намери да је купи доцније, кад цена буде нижа. Шпекуланти, који тако раде, називају се на берзи бесистима. У ту групу спада и шпекулација у облику терминских послова. На врхунцу стоји шпекулација у облику диференциског посла, који се обавља на берзи. Под том шпекулацијом разумеју се уговори између двају лица, по коме се утврђује алтернативна обавеза, која зависи од извесне чињенице у будућности, која је ван домашаја и једне и друге стране, чије се наступање не може да предвиди. Овде је искључен сваки обрт у роби; у самом уговору означава се, да уговарачи немају намеру ни да испоруче, ни да приме робу, већ да о року обрачунају диференцију између цене по којој је уговорено и цене, која буде била тога дана.

(Ове послове сматра позитивно законодавство у већини земаља за коцку и забрањује их.

Далеко би нас одвело, кад бисмо хтели да изложимо, ма и у најкраћој форми, разне облике берзанске шпекулације и становиште позитивног законодавства. То није циљ овоме чланку, већ економско-социјална функција шпекулације.

П Национално-економска функција трговине

Вулгарно-сентиментални критеријум нема доВољно речи за осуду шпекулације. Нас интересује гледиште науке на питање: да ли је шпекулација штетна или корисна по друштво. До појаве либе-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 43.

ралне школе у Народној економији гледишта су била подељена; доцније је све више преовлађивало гледиште, да шпекулација национално-економски није штетна, већ шта више корисна. Та се теза о корисности шпекулације може овако да резимира: 1.) Шпекулација проширује тржиште, повећава број обрта и повећава понуду и тражњу тако, да сериозна трговина може у свако доба наћи себи партнера на тржишту, т. ј. трговац може да купи, односно, прода, у свако доба сваку количину.

2.) Шпекулација доприноси да цене буду што реалније. Она проучава све елементе, који могу бити од утицаја на развијање цена у будућности, (а шпекуланти врше тај посао са врло много знања и много више стрпљења). Шпекулација је у ствари једна мунициозна анализа кретања цена, а она мора следствено водити ка изналажењу најреалнијих цена. Шпекулација спречава да економски живот не падне у заблуду у погледу цена.

9.) Шпекулација дејствује нивелирајући на флуктуације цена; она ублажава крајности у променама цена; она умањује коњунктурне таласе цена и чини да су те промене, које су по економским законима данас у нашем друштву неизбежне, што мање. То се постизава на следећи начин: предвиђајући да ће цене у будуће да скоче, шпекулација почиње да купује у садашњости и повећаваЈући тражњу, чини да је скок постепен и да је врхунац скока много нижи. То исто важи и за евентуалан пад.

Ово је гледиште на шпекулацију формулисано у половини 19. века. Један од савремених економиста, одличан познавалац трговине и теорије коњунктуре, проф. Кбрке, подржава је у пуном обиму. Како је горње гледиште формулисано јошу доба, кад стабилност цена није сматрана за народно-економски идеал, то је проф. Корке био тај, који је ту теорију довео у везу са теоријом о коњунктурама и тиме знатно појачао аргументацију у корист шпекулације. Кад човек чита та разлагања и има у виду, да су многобројни економисти и стручњаци чинили, нарочито после рата, огромне напоре да пронађу средство за стабилизирање цена, онда му се намеће закључак, да је шпекулација најусавршеније и аутоматско средство за стабилизацију цена.

Ми се са тим гледиштем не можемо сложити.

Не може се порећи да шпекулација оживљава тржиште повећавајући на њему понуду и тражњу и број купо-продајних уговора. По себи се разуме, да то оживљење тржишта може да послужи трговини као једна врста осигурања од ризика, који би наступио услед немогућности продаје, односно куповања веће количине добара, која су трговини у даном моменту потребна. По томе схватању шпекулација је у ствари службеница трговине. Шпекулант чека, да се појави трговац као купац и продавац и да му помогне да обави посао; ако трговац има да испоручи робу у будућности, онда му шпекулант помаже да ту робу купи такође у будућности и да тиме избегне сваки ризик, који би наступио о року, кад има да испоручи, ако би цене скочиле. Кад би шпекулација у томе исцрпљивала своју привредну улогу, она би још могла да се огласи за корисну. Али у томе случају број обрта не би смео бити већи од потребе серијозне трговине.