Народно благостање

30. новембар 1929.

Међутим, тешко да би шпекулант могао да се занима шпекулацијом, ако би се он ограничио на то, да чека на сериозног трговца и на његов налог за куповину и продају. Не чека шпекулант на иницијативу трговине, већ на против он има иницијативу, он тражи сауговарача и његов је партнер редовно штекулант. Кад би се загледало у дневнике продуктне и ефектне берзе, на којима се данасу опште обавља шпекулација, утврдило би се, да од целокупног броја закључака много већи број пада на закључке међу шпекулантима, а мањи на оне између шпекуланта и трговаца.

Као друга национално-економска корисна функција шпекулације наводи се: ублажавање природне тежње цена за променама. То би било тачно, кад би шпекуланти редовно погодили будуће цене. Кад би шпекуланти увек погодили будуће цене, онда они не би били шпекуланти, већ надчовечанска бића; онда би целокупно светско богатство било концентрисано у њиховим рукама, цео свет би њима робовао. Срећа је што не могу увек да погоде цене у будућности. Ако шпекулација доприноси нивелирању цена у случају кад погоди "будуће цене, онда она логички мора интензифицирати природне промене цена. Ако на пр. шпекулација есконтује хосу, а наступи беса, онда имамо следеће дејство:

Есконтујући бесу, шпекулација нуди робу, повећава понуду и притиска цене, било успоравајући скок, било обарајући их. Накратко, она ствара вештачку понуду. Кад пак буде приметила, да се преварила у своме прорицању и да је у место бесе наступила хоса, онда настаје неизбежно грозничаво покриће. Шпекулант се појављује са својом тражњом, која је много грчевитија и много енергичнија, него тражња обичног трговца (због тога што трговац, ако не би купио он би изгубио добит, лок би шпекулант у толико имао већу штету, у колико је већа диференција између цене, коју је продао и цене по којој се покрива). Његова је тражња вештачка, допунска, те неизбежно дејствује на повећање цена преко оне, која би дошла да ње није било. Прво је обарала цену допунском понудом, сада је повећава допунском тражњом, значи, да је

њезино дејство противно ономе, које јој припису=

је проф. Кбрке; у место да стабилизира, она још више узбуркује цене. У осталом ово признаје чак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 708

и сам професор Ебрке у своме чланку „Шпекулација“:). Он каже; шпекулација врши ону корисну функцију само у случају кад је „правилно шпекулирала". Међутим он прелази ћутке преко питања, шта бива у случају кад је рђаво шпекулирала. На другом једном месту он каже:

„Шпекулација појачава чак промене цена у краћим размацима, али ублажава у дужим. Управо појачање таласа у краћим размацима последица је ублажавање таласа у већим, као што је случај са наизменичном и једноставном електричном струјом". Између физичких и социјалних закона лежи бездан. Међутим у Социјалној економији није познат закон о обрнутој размери између промена цена у малим и великим размацима. То би проф. Кбрке имао тек да докаже. Овако је његова теза једно обично тврђење, теза без и почетка доказа.

У ствари шпекулација има природну тежњу за што краћим роком. Она је на берзама полумесечна и месечна; изузетно се репортира, преноси на идуће месеце; али то је већ први знак погрешне шпекулације. На многим берзама је забрањена шпекулација преко шест месеца.

Колико су дужи рокови између куповине и продаје код шпекулације, у толико она више губи карактер шпекулације и постаје трговином. Има шпекулантских операција, које се могу да претворе у губитак, и ако би биле у ствари уносне, ако би се рок продужио. Шпекулација у опште рачуна са кратким размацима времена, а ту дејствује она, по признању проф. Корке, пооштравајући на диференцији цена. А то је национално-економски штетно.

Све то важи за шпекулацију у најпитомијем облику. Међутим постоје многобројни облици штпекулације, много живљи и много штетнији. Има их и таквих, које правни поредак многих земаља оглашава за кривично дело. То на пр. важи за акапарисање робе, које је кажњиво у Француској и по опште кривичном законику а у великом броју земаља, па и код нас, по закону о сузбијању скупоће.

У идућем чланку говорићемо о берзанској

шпекулацији са хартијама од вредности.

1) Зрекшабоп у Н. М. а. Staatswissenschaften, cTp. 708.

e) = Brzojavi: Cementlabrika

koji mormama propisane čvrstoće visoko madmačšuje

2 О С118 (Srem) Int. Tel. Novi Sad 24-05 O

GS [<]

PREPORUČUJE svoj najbolje pripoznati prvovrsni, a veštački CC

Сре а

=== со => (СЕКУ Су

GRO GO GO CS CO CO CO CO CO O OC O CO CO COO CO GOCE OC O

KP -