Народно благостање

Страна 706

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 43.

мансо је само у моменту великих догађаја био на челу гомила, иначе је већином био сам. Он, који је дуго година био најјачи парламентарац и највећи говорник, није никада био шеф ниједне странке, јер није хтео. Клемансо је мрзео француске професионалне политичаре и избегавао их. Све је то било, по његовом мишљењу, повезано везама камарадерије и заједничких рачуна. За њих је Клемансо био тигар, клао их је као овце. Кад је дошао 1917. год. за Министра председника, саставио је свој кабинет без великог лонџања, дао је министрима портфеље и оставио да се тим занимају, а он је узео за води ствар француске републике, не водећи рачуна о њима и не обавештавајући их. И на тај начин им је дао на знање своје мишљење о њима. Не знамо да ли је Клемансо ма и једног тренутка мислио на положај председника републике. То је тешко веровати због тога, што је он био свестан свог односа према великом броју парламентараца, чланова народне скупштине и сената — који бирају председника. Сви су јачи били против његовог избора. Новине пишу како је он био страшно омрзнут. То је тачно, али је био омрзнут због тога што је он мрзео. Клемансо би могао бити изабран за председника републике, кад би фукара и мали људи гласали, а не онда кад гласају парламентарци против којих је ратовао толи-

ко година, који су га и за време самог рата проглашавали за дефетисту и решавали, да га изведу пред ратни суд због његовога писања.

Његова љубав према слабима и ништавима није била извештачена (то би била демагогија, а он је њу највише мрзео), већ урођена, која је у осталом заједничка свима, који се осећају великим и јаким.

Клемансо није био за политичара. И ако врло импулзиван и врло активан, ипак је он био исто толико мислилац и писац. У својим погледима је био непопустљив и заступао их је безобзирно. Са таквим се особинама стиче слава после смрти. Он не би у опште дошао на власт после 1909., да није било г. г. Бартуа и Поенкареа, који су се забринули за отаџбину.

Клемансо је био велики родољуб. То је оно што се по себи разуме код сваког исправног грађанина. Али он није никад ни сањао, да ће спасавати отаџбину. Он је сматрао, да је његов позив на земљи да се бори за бесправне, слабе и потлачене у друштву. По себи се разуме, да је био пресрећан, што је могао да спасе Француску. Али је та његова срећа помућена била помишљу, да ће од тог његовог дела имати највећу корист они, које је он највише мрзео — професионални политичари.

АИ а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Да почнемо речима амери„Највеће марвено тржиште Канског аутора, којим смо у историји" завршили чланак „Шпекула-

тивна зараза у Америци" у бр. 38. „Народног Благостања“:

„Кад милиони капиталиста, пројектаната, радника и великих и малих пословних људи буду помислили да се приближује крај нашем просперитету и да се од расипања има да приђе редукцији и штедњи, од задовољавања ка стезању појаса, онда ће реч „крај' бити написана не само на највећем марвеном тржишту у историји, већ и на сну многих, да благостање може да траје непрекидно, јер за то нема примера у историји света."

Писац је имао то задовољство, да се његово прорицање о неизбежности краха потпуно обистинило и да над њујоршком берзом стоји натпис: „Највеће марвено тржиште у историји". Шпекулација би се свршила са много мање штете, да у њу није била умешана марва. Марва није нигде тако опасна као у шпекулацији. У животу није због тога што њом руководи човек који је интелигентно биће; он види ствари другојаче но што их види марва.

Код американске шпекулације у 1928/29 години отежавајућа околност лежала је у томе, што један велики део пастира није видео ствари боље од марве. Један знатан део водећих људи американског народа, доказивао је, да је висина курсева оправдана и да они морају и даље скакати. Ми смо већ цитирали да се међу њима налази и професор Фишер и да и он носи одговорност, тиме смо и ми квитирали с тим. Али нам је у међувремену дошао један чланак из Америке од 3. новембра ове год., из кога видимо, да је професор Фишер доказивао, да је његово гледиште, да курсеви нису сувише високи, потпуно оправдано и да је паника дошла не из економских већ из чисто психолошких разлога Т. ј. да она није морала доћи, већ да је она дошла по закону о психологији масе. На то је одговорио писац, који му је одговорио и први пут и ми сматрамо да ћемо најбоље учинити ако репродуцирамо најважнија места из тога одговора: |

„Кад будемо пребродили панику, онда ће бити мо-

гућно, да се упустимо у проучавања средстава за побољшање ситуације, и нарочито, шта се може да учини да се та зараза више не поврати. Да би се тај циљ постигао потребно је пре свега да се постави тачна дијагноза. То је покушано. Каже се, да се паника има да припише психологији масе. Под психологијом масе у овоме случају разуме се нагла и силна жеља масе шпекуланата да се што пре отресу своје робе, јер су изгубили поверење у њу. Професор Фишер је један апостол те теорије о психологији масе као узроку панике на нашој берзи. Он каже, да нису висохе цене већ психологија масе учинила је да дође до панике. Има врло озбиљних разлога зато, да се не усвсји гледиште да се велико марвено тржиште може објаснити формулом: „дошло је зато што је дошло". Али је пад цена на тржишту код нас највећим делом дошао услед психологије масе, Т. ј. „пад је дошао зато што је дошао пад".

Учени професор нема права, као што у опште нема права, кад год пише о новчаном тржишту. Нема примера да је маса народа овако јуначки и куражно држала хартије све до последњега тренутка.

Небројено је пута казано, да овај полет мора имати свој крах. Непосредни повод за скок дошао је од стране федералних резервних банака, које су само у Њујорку у почетку августа повећале есконтну стопу од 5% на 6%, али које су уз то чиниле највеће олакшице банкама у есконтовању њихових акцепата. Тиме је била створена инфлација на тржишту, којом се посредно служила шпекулација. Тржиште се први пут пољуљало и почело да попушта под утицајем једне велике групе шпекуланата, која је успела да отера цену на вртоглаву висину и да прода своје папире са врло великом зарадом. Продаја је трајала управо дуже време и роба је стално куљала из тога извора. Тржиште је било веома слабо, улазећи у октобар, али се још увек маса јуначки држала; није било ни најмањих знакова, да маса жели да продаје. Пошто је тако пијаца била слаба неколико недеља, дошла је једна нова околност, која је имала огроман значај, а то је отказивање зајмова шпекулацији у колосалном обиму и то не од стра-

· не банака, већ од приватне публике. Из стања Федералних.