Народно благостање

30. новембар 1929.

банака види се, да је бујица папира која је последњих десет дана у месецу наишла на тржиште, дошла искључиво од отказа кредита. Обична публика, која је давала кредите, или је пала у панику или је хтела да ослободи свој новац, да би сама куповала хартије, чији су курсеви тако ниско пали, отказала је кредите у нечувеноме обиму, тако да су морале банке да прискоче и да повећају кредите дате већ берзанској шпекулацији, само да би спречили тотални крах. То се јасно види из статистике о кретању кредита датих од стране банака и кредита од стране приватних. Главно зло, дакле, лежало је у огромним кредитима датим од стране обичне публике и то је оно што би се имало прво сузбијати“.

Цитирајући овај чланак, који је изашао 9. новембра ове год. ми смо слободни упозорити читаоце на околност да је у „Народном Благостању“ од истог датума на исти начин протумачен и објашњен. ток кретања курсева на берзи у Њујорку и појава панике на истој.

U prošloji godini izašle su tri opširne Kknjge, koje imaju za predmet austriskog prestolonaslednika „Franca Ferdinanda. | Jednu ie knjigu napisao njegov lični lekar, Victor Eisenmenger, drugu Theodor von Sosnosky i treću Leopold von Hlumetsky. Prva kniga ima više аперdotski karakter, a druge su dve psihološko-političke studije. U ovim posledniim daje A. Junge iednu vrlo interesantnu recenzilu u »Frankiurter Zeitung«:

Franc Ferdinand

»Oboje se žale na Franca Jozefa, koji ie posle ubistva Franca Ferdinanda naredio, da se celokupna njegova zaostavština, koia bi mogla da posluži kao istoriski podatak u političkom i voinom pogledu, blokira i da se ne predaje javnosti za 50 godina. Kako su oba pisca priiatelii i opšte blagonaklonjeni Francu Ferdinandu, to tumače oni tu naredbu Као ргоduženie mržnie i posle smrti i želiom, da ni posle smrti ne izadje u javnost, što bi moglo da podigne niegovu popularnost. To ie mediutim pogrešno tumačenie toga neobičnog akta Franca Josifa. Jedini razlog leži u tome što je on imao jednu strašnu odvratnost prema javnosti. Ali ie apsurdno | согомо neverovatno da danas, kad ie preko Austriie prošla tako strašna bura, kad ie projurila kroz tako strašnu revoluciju, i danas ta zabrana stoji u snazi. Ne može se poreći da su se oba pisca trudila da Franca Ferdinanda predstave u što povoljniioi svetlosti. Obe knjige imaju za rezultat da se dobija drugo mišljenie o Ferdinandu, no što ie ono, koje se do sad imalo u Austriji i u celome svetu. Mnoga su njihova tvrdjenia poduprta originalnim i autentičnim dokumentima... Hlumecki je bio ne samo prijateli no i saradnik Franca Ferdinanda i na osnovu bogatog materijala, koji ima od svoga oca, koji ie bio parlamentarac i ministar, podiže on zavesu nad jednim delom prošlosti, koia ie bila javnosti do sada potpuno zatvorena. Oba pisca dokazuiu, da jie Franc Ferdinand bio nepravedno ocenien. Franc Josif se pojavliuie u mračnijoji sve{losti no što je ona, u kojoj ga prikazuju mnoge biografije, objavliene posle rata, počevši od one Josifa Redliha. On se pojavliuie kao jedan starac, koji sasvim pojamno ima veliku potrebu za odmorom i koji želi zbog toga da se sve brzo i bez zapleta reši: ali koji ie u isto vreme bio strašno ljubomoran i zavidljiv prema svojim naslednicima. Zbog toga im je onemogućavao pogled u državnu mašineriju. To važi kako za Franca Ferdinanda, tako i za Rudolfa, koga ie napravio zbog toga Теуепtom i besposličarom. On ie bio standard austriske prosečnosti. Oba pisca tvrde da ie Franc Ferdinand bio veoma tačan u Vršenju obreda katoličke crkve, i da ie jedanput čak veoma grubo ispao prema šefu generalštaba, Konradu, koga ie inače mnogo voleo, zbog loga što za vreme maneyvra nije išao na

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 707

službu. Ali pored toga tvrde da nije nikad potčiniavao državne interese svojoi pobožnosti. Tako na primer, niezova odvratnost prema Italiji nije rezultat njegovog katolicizma, već uverenje, da se Italija proširila na štetu Austriie, i da će Italija u slučaju: rata, da napusti svoje saveznike. Ni za Меmačku niie imao mnogo simpatije, zbog toga što ie on smatrao Hohencolerne kao skorojeviće, takodjie o trošku Austrije. Ali ie zato bio veran i odam saveznik i veoma га је bolelo, kad bi čuo, da. se u to njegovo osećanie sumnja. Čak je jedanput Hlumecki imao misiju, da ubedi Kiderlena o tome. Strašno jie bio besan Ferdinand kad je grof Erental u parlamentu u svome ekspozeu o spolinoi situaciji, pomenuo u jednome dahu, Nemačku i Italiiu kao saveznice.

Niegov spolino-politički ideal bila ie obnova trojecarskog saveza: Nemačke, Austro-Ugarske i MHRumsije. Pri tome ie naravno igralo vrlo veliku ulogu niegovo konzervativnoapsolutističko gledište. Ništa mu niije izgledalo tako mrsko, kao pomisao na mogućnost rata sa Rusiiom. Naročito ističu oba pisca, da mu se čini velika nepravda, kad se tvrdi da ie on bio pristalica ratničkog raspoloženia i da je on u opšte dražio na rat. Tvrde oboje: »da je on smatrao za iednu beskrajnu besmislicu rat sa Srbijom. Niegove su reči, da se Srbima ne može ni jedan ovan da uzme. Tvrde da ie on stalno bodrio svog krilnog adjutanta Broša, da ima u vidu Konrada, koji je bio stalno raspoložen za rat, da ga umiruje da ne bi napravio nesreću. Aneksilu Bosne i Hercegovine odobrio je on protiv svoje volje, a o preventivnom ratu niie hteo da čuie. Madiari su imali puno pravo što su ga se boiali. On je strahovito bio revoltiran separatističkim težniama Madiara i da ie on bio ostao u životu i došao na vladu, u Madiarskoi bi bio okršai, i niie isključena mogućnost da bi došlo do revoluciie. On ie već imao gotov izradien plan o tome, da se odnos prema Madiarima drugojače reguliše, i to, ili u obliku trijalizma gde bi Jugoslaviia (naravno bez Srbije) bila treći član ili u obliku jedne velike austriske federativne države, pri čemu bi nemački iezik bio veza izmedjiu pojedinih autonomnih naroda. Nijedan od pisaca ne tvrdi kategorički da bi ostvarenje ovoza plana bilo moguće. Ali oboje stoje na gledištu, da bi on jedini bio koji bi mogao spasti Austriju, ako bi se Austrija u opšte mogla spasti. Medjutim nema izgleda, da bi on sa svojim kontraverznim duhom, svojim anahroničkim zastarelim pogledima na uredienje države, svojim kompliciranim karakterom i svojim predrasudama mogao doprineti da se Austrija konsoliduie. On bi naišao na veći otpor, nego što je bio slučai sa Rudoliom i izazvao ioš veće komplikacije u monarhiji. Tu gomilu naroda, koji su bili samo dinastičkom odanošću vezani mediu sobom, ne bi mogao Franc Ferdinand da organizuje silom u jednu federativnu državu. Vrlo je verovat-= no da bi on, da ie to pokušao, naišao na još tragičniju smrt nego što ie bila ona od metka Principovoz«.

QL piar = n ai JO --| ПОН ВИ Ипра на Светска производња НОВИ“

нарске Хартије показује У последњим годинама велико повећање. · Од 6,3 милиона тона у 1927. години, повећава се у 1928. години на 6.6 милиона, а у 19929. години, за првих десет месеци износи већ преко 7.2 милиона тона.

Како је индустрија хартије у узаној вези са индустријом дрва, као прерађевинска индустрија, то је разумљиво, да показује највећи обим у Сев. Америци, која има и највеће шуме и према томе и најразвијенију шумску индустрију. 60% укупне светске производње и 55% потрошње отпада на Сев. Америку; а у Сев. Америци опет је најважнија индустрија Канаде, која је уопште највећи светски произвођач новинарске хартије. Темпо, којим се развила ова канадска индустрија, управо је американски. 1921. године износила је око 800.000 тона а 1928, године

Светска производња новинарске Хартије