Народно благостање

Страна 730

Ma da ie prošle гофше атогштасца iznosila 3 miliiona dinara, nekretnine i mašine bilancirane su sa 6 miliiona dinara više nezo koncem 1927. To пајђоце рокахије Како 52 vrše znatne investiciie pogotovu kad se zna, da se iedan dio investiciia vrši i iz redovitih sredstava.

Podcentrala poduzeća ie u Beču, od kuda Solvay koncern dirigira svoie poslove i svoje tvornice u centralnoj EvTopi. Kako rekosmo, pretežni dio produkciie izvozi se u тоzemstvo. · BOSANSKA INDUSTRIJA ŠEĆERA I ŽESTE О. 2. NA USORI

Austro-Ugarska htiela ie pod svaku cijenu da u Bosni podigne i jednu fabriku šećera, i da tako pokaže kako ona radi na podizaniu ne samo industrile Bosne, nego u prvot redu polioprivrede, budući da ie kultura šećerne repe, tada u većini slučaieva bila rentabilnila nego druge polioprivredne kulture.

Pokusi, koji su učinieni godine 1888. sa kulturom šećerne repe, dali su dosta povoline rezultate. Godine 1892. već se podiže i tvornica šećera — za Drvo vrileme samo za fabrikaciju sirovog šećera, dakle bez raltinerije. Godine 1895., samo da se ima kompletnu tvornicu, podiže sece i rafineriia. Naravno da ie ova tvormica uživala velike pogodnosti, u prvom redu u pogledu odmierivanjia i plaćania trošarine. Bila ie tendencija, da se pretežni dio potrebe Herceg-Bosne u šećeru роkriva iz tvornice u Usori.

Mediutim, glavna ie poteškoća bila u tome, što bosanski seliak ne samo što nije bio naučen na zajienie šećerne repe, nego ie izgledalo da se niie htio ni priučiti. Pokazalo se ie da u kraiu, u kojemu ie polioprivreda ioš primitivna, гдје se je radilo i sa drvenim pluzom, da. ie veoma teško dati iačeg impulsa iednoi speciialnoi produkciji, kao što ie šećerna repa. Tamošnii sviiet nile bio naučen na intenzivnu produkcilu, a kultura šećerne repe sili na intenzivnu produkciju. Pored toga,. kmetski odnošai smetali su intenzivnošti podukcije. Jer ako ie seliak upotrebom штје тог гпопуа i iHtenzivnim radom sa kulturom šećerne repe podigao produktivnost zemlie na dvostruko, aga-bez primao ie sada dvVOstruku rentu, a da nije ni naimanie pridonjieo povišenju с15102 prinosa.

Obzirom na takovo stanje, koje onda čudo, da tvornica u Usori niie u samoi Bosni mogla dobiti dovolinu količinu šećerne repe, pak je bila prisiljena da iu dobavlia iz Slavoniie. Saobraćaine veze Bosne bile su u to vriieme tako loše, da, ma da ie tvornica šećera u Usori dobila saobraćaino naibolie miesto, samo jedan dio Bosne mogao je da u niu dirigira svoju produkciiu repe. Čitav krai oko Banialuke niie imao nikakove veze sa Usorom. Isto tako, naibogatiii kraievi Bosne: Posavina od Šamca pa preko Brčkog do Bieline, niie imala sa Usorom pogodne veze, osim ako se nile mislilo na pretovar u Bosanskom Brodu.

Poteškoća oko nabavke repe, potreba pretovara repe, koja dolazi iz Slavoniie u uskotračne vagone u Brodu, opasnost dvostruke nestašice vagona, naime normalno tračnih, a onda i uskotračnih za pretovar, nisu šećerani u Usori nikad dozvolili da zauzme neke veće dimenzije, makar da ie za ere Austro-Ugarske imala sve pogodnosti. Te su pogodnosti omogućile samo, da se ie posliiedniih godina prije rata mogla platiti dividenda od 5 do 7%. Za i posliie rata, situacija je DOostala ioš lošiia tako, da se ie moralo obustavliati rad.

Ni danas pozicia šećerane u Usori nija naipovolinija. Naročite pogodnosti, koie ie tvornica uživala za ere AustroUgarske davno su prestale. A poteškoće koje su bile raniic, ostale su i danas. Seliak u Bosni ioš ni danas niie se pravo priučio na gajenie šećerne repe. Veleposjednika, koji bi se mogli koncentrirati na kulturu repe, zapravo nema. Kraijevi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 44.

oko Banjaluke, dotično Brčkog i Bieline ioš ni danas nemaiu izravne veze sa Usorom, dotično sa bosanskim uskotračnim prugama. Dakle ne preostale drugo, nego nabavliati repu iz Slavoniie. No tu ie već znatna konkurenciia drugih šećerana. Pored toga, pretovar u Bosanskom Brodu sa hroničnom nestašicom vagonma, teško pogadia pravovremenu dopremu паbavliene repe.

Godišnia produkcija iznosi do 400 vagona šećera, ili trečinu onoga što producira ma koja naša velika šećerana.

Većina akcila danas ie u rukama Osiečke šećerane. Ona poduzeće vodi samostalno, ali ipak kao neku" vrstu filiiale. То dolazi do izražaia u prvom redu kod distribuciie nabavljene repe. Ono što zeografski bolie leži ka Brodu i Usori upućuje se u Usoru, a ostatak dirizira se u Osijek. Bar ukoliko se tiče produkciie Slavoniie.

Dionička glavnica iznosila ie 2.5 miliona kruna. Kasnije je povišena na 2.5 miliona dinara, a godine 1926. na 12.5 miliona, i to izdaniem prioritetnih akciia, koie u prvom ređu imaiu pravo na 5% dividendu.

Bilanca za 3 posliiednie codine pruža sliiedeću sliku:

Aldiva: 1928 1927 1926 Zemliište 9.898 — Strojevi 22.861 36.262 #2607 Inventar 1.140 — Zalihe sirovina i pol. fabrikata 5.700 4.468 6.088 В/агајпа 60 69 100 Етеки 30 30 30 Dužnici 3.029 3.457 6.779 Šećer 4.521 51 10.515 Gubitak 586 616 856 Pasiva: Glavnica 12.500. 12500. 12.500 Резегуе 6:41. 3:199 522 Dužnici: — 28.769 5đ42.09i razni 13.210 — mienice 7.081 —- u devizama 0.810 — porez na šećer 3.602 == Ukupno 50.222 45.009 57.575

Kako vidimo investiciie iznašaiu oko 34 тишцопа. Маprotiv tome vlastita sredstva su ispod 20 miliona. Po tome iedan dio investicija izvršen ie iz kredita. I ovdie bi bila prIieka potreba da se pristupi povišeniu dioničke glavnice, bar u toliko, da se eliminira dugovanie radi investicila. Veoma је poučna podjelba vierovnika na razne kategoriie kako iu Vvidimo iz bilance za 1928. Kod industriie šećera inozemni krediti icraju znatnu ulogu. Pogotovu na početku kampanie kadđ treba isplatiti repu. Kad se sastavlia bilanca, šećer ie u glavnome već prodan, i inozemni kratkoročni krediti u glavnome već isplaćeni.

Šećerana u Usori bilancira godine 1928. sa gubitkom od 586. hiliada dinara. Situaciia se ipak bitno popravlia. Pred tri godine, gubitak ie bio znatno veći a dobitak u godinama 1927. i 1928. bio ie upotreblien za smanienie tog zubitka. Kad bi se raniji gubitak jednom eliminirao, situaciia bi bila znatno bolia. A bila bi bolia, kad bi se i povišenjiem dioničke glavnice reducirali vjeroviici.

Obzirom na kartelno utanačenie naših šećerana, možemo već danas situaciiu šećerane u Usori promatrati sa mnogo više optimizma nego 510 је to do sada bio slučai. A kad se riješi saobraćaini problem Bosne, i kad seliaci pristupe intenživnijoi kulturi repe, siluacila će i za Usoru biti isto tako

· ромођпа Како је 1 та ostale naše šećerane.