Народно благостање

7. децембар 1929.

на динара). Приходи од царина у октобру такође су рекордни у овој години (155,3 мил. дин.) — што би било у складу са кретањем спољне трговине, а нарочито увоза. Само је нејасно зашто су септембар и октобар прошле године били нешто већи, иако је волумен спољне трговине био мањи. То се једино може да објасни књижењем.

Приход од такса износи 100 милиона динара. Два пута у овој и два пута у прошлој години био је већи. Из кретања прихода од такса не могу се изводити никакви закључци у погледу народног благостања, јер они обухватају све односе грађана према властима и велики део међу грађанима. Тај приход може бити у порасту и кад је привреда у депресији.

На супрот томе приход непосредне порезе показује огромну пифру 256,8 милиона динара. Ми смо већ раније нагласили, да ће се дефицит за првих шест месеци накнадити у јесен, кад стиг-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 725

не обавеза сељака. Било је већ и других индиција о тој појави.

У анализи недељних стања Народне банке проучавамо стање новчаног тржишта. Потпуно је у сагласности са тим и стање код Поштанске штедионице. Пре свега обрт по чековним рачунима показује рекорд од 5,879 милиона дин., а депозити достижу цифру 812 милиона динара и само су за 36 милиона динара мањи од рекорда у септембру. Најкарактеристичније је за народно благостање у октобру силан пад цена и то како на велико, тако и код животних намирница. Код цена на велико пад износи 11,88% према јануару исте године, што значи да је за толико ојачала куповна снага динара.

Народно благостање нашег народа повољно — и ако у скромним размерама — се развијало у септембру—октобру 1929. године.

МИА и»

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У прошлом броју донели смо вест из страних листова, по којој наша влада намерава да закључи један мањи стабилизациони зајам. Сад пак доноси „Франкфуртер Цајтунг", да је наша влада одустала од тог зајма и да место тога мисли да припусти бановинама да се задужују према њиховим потребама. Колико је прва вест теориски изгледала вероватна и могућна, толико је друга апсурдна и бесмислена. Задуживање бавовина било би правно и финансиски немогућно, а финансиско-политички неопортуно. Истина је, да су бановине добиле карактер правнога лица и да је од тога направљена огромна ларма у нашим новинама. Карактер правнога лица дат бановинама није ништа ни ванредно ни необично, тосуу Србији имали окрузи, а у Југославији жупаније. Карактер правнога лица значи способност за стицање права. Тиме није казано да бановине имају право да се самостално задужују. Истина је и то, да су бановине добиле извесну финансиску самосталност у толико, што добијају своје самосталне буџете т. ј. приходе додељене специјално бановинама и расходе које утврђују бановине на бази самосталних прихода. Али је то само један део буџета бановина, други део је заснован на додацима од стране државе. Али и у томе иостоји право контроле ресорног министра и нарочито Министра финансија. Није у осталом ни потребно да бановине добију велику финансијску самосталност. Државне административне јединице немају у опште никакве административно-финансијске самосталности. Фикансиска децентрализација у опште врло је рискантан посао; она стално води расипању. То је на пр. нормална појава у савезним државама. Код федералног уређења државе та је депентрализација неизбежна, али то нам ни у колико не смета да констатујемо, да је федеративан систем у погледу финансиском систем расипања. Исто смо искуство направили са обласним самоуправама.

Бановине представљају један снажан потез у смислу децентрализације државне административне власти. Али тај акт не повлачи неминовно за собом и финансиску децентрализацију односно децентрализацију финансиског суверенитета. Није добро да се и један део финансиског суверенитета преноси на државне чиновнике, ма како високог ранга: били они. Наравно сасвим је друга ствар,

ако би се доцније бановине претвориле у самоуправне јединице. О томе за сада није реч, кад се говори о децентрализацији финансиској и о бановинама.

Истина је и то да банови имају непосредан увид за пстребе својих крајева. Због тога су они добили један део самосталнога буџета. Али је исто тако истина и то да они много више подлежу локалном утицају, него централна власт. За остале потребе бановине, за које не стиже бановински буџет, бан има да буде референт надлежном министру, а овај Министру финансија. Добро је да Министар

финансија задржи у својим рукама финансиске дизгине, .

бар за сада док трају финансиске тешке прилике код нас, Ми смо још увек у знаку штедње, а штедњу не врши много лица, него један, а специјално Министар финансија.

Заблуда је да бановине могу доћи лакше до зајма но држава. Бановине ће имати своја добра, имаће свој буџет и своје приходе, али има и држава свој буџет, своје богате приходе и своја добра много веће вредности. Потпуно је искључено да бановине имају већу кредитну способност него наша држава.

Идеја о задужењу бановина потекла је на страни од једнога искуства пре 5—6 година, на име да су Американци много радије давали зајмове градовима и провинцијама него државама. То је прошло, Американци не дају више никакве зајмове. А што се тиче мисли, која се крије иза тог плана, на име; да се утрошци градова и провинција могу лакше да контролишу, то је и сувише наивно. Јер дати зајмове градовима и провинцијама у намери да се омете држава да не троши на непожељне циљеве значи на против омогућити држави да чини те издатке.

Нити је добро са гледишта рационалног финансирања дати бановинама могућност задуживања нити оне могу добити кредита пре и повољније од државе.

итааветуитеитРаилиираАнаеи ува РоринтУд Зала.

Талијанска штампа не престаје да кори Бугаре, поручујући им, да би се Италија тако исто заузела. за Бугарску као што- је за Мађарску урадила, да је она хтела бити послушнија. Ми ћемо на другој конференцији за репарације, која ће бити вероватно у Хагу у јануару месецу, видети да ли је и колико Италија успела да сачува своју савезницу Мађарску и за-

Једно нужно признање

пете