Народно благостање

Страна 726

штити је од „незаситљивости апетита“ победничких држава, и да неће случајно и Мађарска доживети интервенцију великих сила Француске, Енглеске и Италије, као што је било с Бугарском. Али се не може порећи, да је за Бугарску, са њеним слабим финансијама после толико тешких

искустава за последњих 15 година, одиста тешко плаћати

12% милиона златних франака за 37 година и да је веома примамљиво морало бити обећање Италије, да је ослободи тог плаћања, ако би пристала да се ухвати у коло, које је повела Италија, а које има офанзивне намере према нашој држави.

Бугарска није пошла тим путем, имала је довољно снаге да се одупре том прижељкивању од стране Италије и да остане да се сама својом сопственом слабом снагом бори за ослобођење од репарација.

Наши су листови такође јавили, да је наша влада била благонаклона према Бугарској у питању репарација; тај се акт не може довољно да похвали. На целокупно плаћање Бугарске од 26 милиона, које још није дефинитивво, наше би примање било непуних 250.000 златних динара годишње. То је и сувише мала сума према проблему спољно политичком наше земље.

Ми смо за пет година два пут ратовали с Бугарском, оба пута на њихову иницијативу. Оба пута су били тучени. После првог пораза они су сматрали, да је њихово место поред наших непријатеља. Тако су поступили 1915. М направили рђаво искуство. Има и данас много и утицајних Бугара, који сматрају, да се поново има да обрачуназа с нама и да је следствено место Бугарске поред наших непријатеља. Међутим тога мишљења није бугарска влада. Она је и данас сама и поред своје слабе снаге. Да ли је то резултат правилно схваћених интереса Бугарске или југословенско гледиште на спољно-политичке проблеме, не знамо. Али ми, који посматрамс догађаје у историској перспективи, сматрамо за дужност, да одамо југословенско признање г. ЈБапчеву и његовим колегама.

Odbor za istočne герагасце razišao se ne postignuvši saglasnost svjiu učesnika. Drugo se niie moglo ni očekivati. U ostalom, nikakve vaide niije bilo od toga što ie Jangov komitet postigao potpunu saglasnost, ler to niie bila nikakva garanciia za brzo rešenie nemačkog reparacionor pitania.

Saobrazno instrukcilama Jangovog komiteta i prve Haške konferencije Odbor za istočne reparaciie imao ie za glavn; cili da likvidira prošlost, da uprosti mediusobne obligacione odnose izmedju država poverilaca i dužnika i da iste svede na iednu jedinu cifru, bilo potraživania bilo dugovania. Odbor ie u tome imao prilično uspeha: sve do pitania oštećenih Madiara u zemliama naslednicama putem agrarne reforme. Kao što znamo, Rumuniia ie tražila da se i fo pitanie unese u nadležnost Odbora, pošto i ono spada ı istu grupu, ali se Madiarska tome energično protivila i — uspela, jer to pitanje nije obuhvatio likvidacioni predlog. Sva su ostala dugovania i DOtraživania jedne i druge strane isprebijana. Naivažniie su bile s jedne strane reparaciie a s druge dugovania država Doverilaca za ustupliena dobra od strane Austro-Ugarske. I te su dve naiglavnije poziciie prebijene jedna za drugu. Zato ie Austrila izašla bez ikakvog dugovania i potraživania, a Madiarska i Bugarska sa iednim malim saldom dugovania i to Виgarska od 12% miliona zlatnih franaka za 37 godina, a Madiarska od 15 miliona zlatnih franaka za isti rok.

Та države naslednice kao poverioce velika ic dobit što ie skinuto s dnevnoga reda pitanie o »usftuplienim dobrima«. Tu je napravila Čehoslovačka naibolji pazar, ier je najveći

Predposlednia faza istočnih reparaciia

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 44.

deo tih dobara i naidragocenijih na niezinoi teritoriji. I za nas ic to velika dobit zbog toga, što bi nam Italiia na tome pitanju pravila vrlo velikih teškoća.

Ne može se poreći da ie pitanie istočnih reparaciia znatno uprošćeno i da su tereti znatno smanieni. Pa ipak se роjavljuie nezadovolistvo sa strane dužničke kao i poverilačke. Bugarska iziavliuie da ie za niu i suviše velika suma od 12% miliona zlatnih franaka i da, s obzirom na nieno finansisko i ekonomsko stanje, ona to ne može platiti. Madiarska ie ioš energičnija u tom pogledu i ako ie ona vrlo dobro prošla sa pitanjem optanata.

Ali isto su tako nezadovoline i države naslednice. Za sada se pokazuje nainezadovoliniia Čehoslovačka. Nioi ie Odbor natovario dug od 11 miliona maraka godišnie kroz 37 соdina a po osnovu ftributa za oslobodienie, koji ie ioš u Parizu za vreme Konferenciie mira, namefnut državama naslednicama i od čega polovina pada na Čehoslovačku (a to ie oko 350 miliona zlatnih franaka). Tai ie dug 2лато зтапјеп: fo se vidi po anuitetu od 11 miliona maraka godišnie, ali Čehoslovačka nalazi da niije pravo da ea plaća iz svojih sredstava i zbog toga traži i ona učešće u istočnim reparaciiama (koga do danas niie imala). U tome iu ie energično pomogla Rumuniia, a smatra se da će i naša država da ie podrži i da ie već verovatno dala u tome smislu iziave, pošto u prvom trenuiku naša delegaciia niie imala instrukcija. Jugoslaviia ie druga nezadovolina država; oma je naigore prošla: naše učešće u istočnim reparacilama smanjeno je od 10% па 2%. То је меroVatno učinjeno zbog toga da bi se povećalo učešće Grčkoi, Која ie tražila i dobila kvotu u istočnim reparaciama ravnu njenom godišnjem anuitetu za ratne dugove. Naša vlada nije mogla da da pristanak na smanienie našeg učešća na зтапјеnie od 400%. Rumuniia ie zadovolina, izgleda, ier nieno učešće u istočnim reparacijama niije smanjeno, a Grčka ioš zadovolinila zbog toga što ie ono povećano.

Ali ie glavno da su sve države naslednice zadovoline ukupnom sumom, koju imaiu plaćati Madiarska i Bugarska: a ove su, kao što rekosmo, svedene na naimaniu meru, tako da prinos od reparacija ne predstavlia nikakvu važniiu sumu u budžetima dotičnih država poverilaca.

Rumunija akceptira raspored reparaciia, ali se nikako ne može da pomiri sa odlukom, da se optantsko pitanie izvuče iz Odbora istočnih reparaciia. To u ostalom tangira i Čehoslovačku i Jugoslaviiu (izgleda da su sve tri države u fome složne, samo njihova opozicija nije ništa pomosla ier ie odluka donesena kao što rekosmo u smislu madiarskogza predloga).

Kako ie očigledno da će pitanje reparaciia biti likvidirano pre no Što mu istekne rok, to je za poverioce uvek bolie biti mediu onima, čiia su primania skorašnia, u prvim idućim godinama; ier primania, koia su posle 40-te godine, i suviše. su problematična. Zbog toga potpuno razumemo Čehoslovačku i našu državu, kad sa prilično hladnoće primaju k znaniu iziavu velikih država poverilaca, da se one odriču svojih prava u istočnim reparacilama počevši od 1943. godine, kako bi time omogućili naslednicama da lakše snose terete koji budu pali na nih po presudi nadležnih sudova po pitaniu madiarskih optanata. Pitanje ie ko će te dugove da plaća do 1943. godine, a posle toga lakše će se i plaćati i aranžirati.

Koliko se iz saopštenia evropskih listova može да razbere, naša situaciia ie sledeća: |

1.) Za sada nam niie poznato kako ie rešeno pitanie O dugu za oslobodienie, po kome mi treba da duguiemo oko 180 miliona zlatnih franaka. Mi pretpostavliamo da ie tai dug uništen.

2.) Vrlo ie velika dobit, kao što rekosmo, u tome, što ič likvidirano pitanie o ustuplienim dobrima, jer bi pod eventualno po nas nepovolinom konstelacijom prilika u Evropi 12 toga mogao ispasti veliki teret za nas. I što je naiglavniič to