Народно благостање

Страна 776

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

j =

Број 47

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМЋ

Социјалиста, Бернард. Шо написао је комад под насловом „Цар од Америке. у коме немејава парламентаризам. У земљама фришког парламен-

таризма велика је осетљивост према и најмањој критици, и

8005 тога није чудо, што је у републици немачкој у некојим градовима тај комад забрањен. Један комунистички народни посланик назвао је д-р Шахта у сред парламента, царем од Америке.

Нашим читаоцима је већ познат д-р Хјалмар Шахт, гувернер Немачке царевинске банке. Познато је и то из „Наролног Благостања“, да је пре месец дана објавио меморандум у коме је подвргао врло оштрој критици целу владу. То је био само први чин из позоришне игре, која се завршила 21. децембра. А да бисмо разумели све то што се одиграло

ва последњих месец дана, потребно је да дамо још један при- |

лог о карактеру д-ра Шахта, из историје његовог рада од пре две године. Под притиском изгубљенога. рата, политичких не. згода, територијалне ампутације и репарационог терета Немачка је већ 1920. године ушла у једну валутну Ir финансиску кризу, из које није било шанса за излазак; цела, је нада, била. положена, на реакционарног политичара д-ра Хелфериха, који је био израдио пројект о ражној валути, али који је пзненада погинуо у једном судару возова у Швајцарској. Д-р Шахт је био директор националне банке 38, Немачку и одатле је доведен за гувернера, и извео санирање немачке марке.

Необично живим интересовањем пратио је он развиће

новчаног тржишта и државних финансија у Немачкој, а спе-

цијално је био посвећен у репарационо питање.

После осмогодишње тешке кризе, почео је крајем 1926. Тод. да се окружава руменилом економски хоризонт Немачке. Индустрија је била већ извршила. рационализацију и почела да извози. Пољопривреда је имала прилично повољне цене, а на берзи је оптимизам почео да. узима велике размере. У првим месецима 1927. год. сви су курсеви на немачким берзама били у скоку. Банке су ангажовале знатан део својих капитала за тртовину на берзи. Једног дана и то баш у пеTak, срушили се сви курсеви на берлинској берзи (али не онолико, колико је то било 23. октобра у Америци). Страшан је био тај црни петак у историји једва поправљене Немачке. Крах је био по плану изведен. Неколико дана уочи тог краха, позвао је д-р Шахт директоре свију великих берлинских банака, и саопштио им, да налази да, је спекулација почела. да тера курсеве далеко преко пивоа на коме би требали да буду према стању тржишта, капитала, у земљи. Пошто је њетово дубоко уверење, да ти курсеви нису внак обилности капитала на тржишту, то је он наложио директорима банака, да сместа откажу кредите, које су дали шпекулантима на берзи. Тај је акт био узрок прноме петку.

Много је писано у Немачкој и на страни о томе акту др Шахта. Целокупна штампа, била, је подељена у два табора, једни су одобравали његов поступак, а други су га осуђивали, а било је и таквих, који су налазили да је био и сувише бруталан и прок.

Како било, али је данас очигледно, да је Дирекција, федералног система у Америци, која је годину и по дана укавивала свакодневно на опасност даљег скока курсева, ивишла из фразеологије и урадила једног дана нешто слично. ономе, што је урадио д-р Шахт, био би америкачској народној привреди уштеђен крах и поремећај који је дошао ове године. Д-р Шахт је извео једну меру, која. је била од користи немачкој народној привреди,

Крајем 1926. и у првој половини 1997. тод. владала је формална глад на американском тржишту капитала за евролским хартијама од вредности, То је било доба, кад су американски банкари хаузирали по Европи, како је то казао POCI. Хувер, који је био тада мин. трговине, тражећи нове палире за емисију на американском тржишту. Тада су и београдски хотели били препуни американских банкара. У то доба су немачка индустриска, предузећа и немачке општине чиниле огромну употребу од те американске глади за, палирима од вредности. Емитовано је немачких хартија у Америби у износу од 30 милијарди динара. Једнога дана устане д-р Шахт са изјавом, да се томе неразумном, необузданом и претераном узајмљивању на страни мора да учини крај пре свега у интересу немачке валуте. То је била исто тако велика сензација као п његова интервенција против шпекулције а ла хос. Д-р Шахт је успео, да придобије немачку владу за своје гледиште, и том прилнком је основан саветодавни одбор за закључивање зајмова од стране самоупревних тела, који постоје п данас. ~

Тај одбор, у коме има пресудну. реч д-> Шахт, суспендовао је свако даље зајмљење немачких отлитина, у Америци.

И с тим се био помирио немачки свет, и то се на крају крајева показало корисно.

У Јанговом комитету био је д-р Шахт централна личност, он је успео да се рад комитета закључи једним планом — Јанговим — који је веома повољан по Немачку.

На првом Хашкој конференцији немачки министри су се показали слаби према Француској, и учинили даље концесије са којима се д-р Шахт није сложио. Његов је финанснско политички програм врло прост: пошто се успело у Јантовом комитету да се добије смањење репарационог дуга, то се има да уведе у немачке јавне финансије, како царевинске тако и појединих држава, најстрожија штедња, а да се уштеда на репарапијама употреби сва на смањење пореских теpera који су у Немачкој за иввесте облике несносни.

Пре 15 дана објавила, је берлинска. општина, да. је успела да закључи са великом банкарском американском кућом Дилон, Рид п Ко један зајам од 15 милиона долара, који он истина био краткорочан, али са изгледом да се доцније претвори у дугорочни. Вест је произвела велику радост у Немачкој јер је то први зајам. Морално је зајам значно многб.

Усред те радости подиже се д-р Шахт и изјављује, да је закључење таквога зајма противно интересима берлинског становништва, да општина нема потребе за зајмом, а најмање краткорочним, већ да мора из својих сопствених сретстава да подмири своје потребе. Како је тај пројекат морао доћи пред саветодавни одбор за комуналне зајмове, то је он под утицајем д-р Шахта одбачен. Како пак берлинска општина има плаћања за крај године, која достижу скоро 50 милнова марака, то је д-р Шахт посредовао код берлинских банака да се састави један конзорциум, који ће примити да финансира берлинску општину о крају године. Али у исто време је тим планом утврђено, да берлинска општина свакога месеца одваја 5 милиона марака, да тиме исплати свој дуг. Ово је гледиште такође издржало велику полемику, па и сама влада берлинска није била с тим сагласна, а наравно и један велики део јавног мишљења. То не само да није поколебало д-р Шахта, већ га је изазвало да је цело питање комуналних финансија ставио на дневни ред. Он је прогласио,

"да општине у Немачкој не умеју да штеде, да расипају, и да

је једини начин да им се постави тутор, т. ј. да држава уведе контролу над финансирањем немачких општина,