Народно благостање

· Страна 778 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Број 47

cd sMamburga .do Tirola: U dužem razgovoru, jedan je prizs" nao:da pred svršetak sezone kupuiju.od banke ček.za Zagreb, 44 daxček glasi obično na sumu od 5-—10.000 :dinara.. To bi bila : iedna: vrsta · emigranata, pečalbara·. Бађи u otadžbinu godišinje -do 10:miliona dinara:

'Čitamo u iednom velikom nemačkom listu da su sve nemačke vlade odlučile da žabrane dalie šetanie mečkara po _zemilii. To se ima da zahvali društvu za žaštitu životinja, koie

ie putem iednogz memoranduma uspelo da ubedi vlade da mečkari muče mečke tako, da to vredia osećaie nemačkog naro-

_ да. Ра Како tai posao obavljaju »strani i vrlo podozrivi« ele-

_ menti, to sui sve nemačke vlade odlučile, da ne daju više 'odobrenie za tai posao, što znači, u isto vreme apsolutnu zabraniti hauzirania naših mečkara kroz Nemačku.

"Писмо. Луја Брентана нашем уреднику

| СА а па“ у ои а МА | фарбе, 59 и OJ 50. e

Превод: —

Прин, 22. децембра 1929. г.

Драги Бајкићу!

Дубоко ме је дирнуо Ваш напис о моме раду у »Вегпег' Тагеђјае-у. Благодарим Вам на Вашој љубавној наклоности,и молим да ми је сачувате и у будуће. Са срдачном захвалношћу обтајем за увек

Ваш Лујо Брентано.

Има, већ година дама, како је Перманентна криза. на нов- Тржиште капитала у Грчкој

чаном тржишту у Грчкој ушло у кризу, која се изгледа све теже заоштрава. Ми смо

већ реферисали о разним ме рама | „грчке владе. Пре извесног времена забрањена је свака терминска, трговина, у уверењу, да ће то да омете даље па_ дање курсева.

' „Полази Će · од наивног гледишта, да је терминска трго-

вина крива за пад курсева. Сад: се пак јавља, да су. Грчке. | "банке се :споразумеле- и скупиле износ од. 60 милиона драхми.

прлради пнтервенције: на берзи.

У чланчићу „Мало више дипломатије“, ми смо показали са колико потешкоћа и колико мало наде на остварење. лутају по Европи велике идеје "Ме-

Жалосна Пан-Европа!

ђународне Економске Конференције 1927. ГОД. Поменули | смо

и то, како одбор за укидање забрана увоза и извоза, тапка у месту већ цео месец дана, и да намерава. да, одлучи ступање на снагу те конвенције без пристанка свију држава. У међу времену тако је нешто и било. Од 26 држава, заступљених на конференцији, свега је 15 потврдило протокол, којим се одлучује да конвенција ступи на снагу 1. јануара. 19830. Г. Четири дрџаве, међу којима Италија и Румунија, још нису дале пристанак, али је остављена могућност приступа конвензцији. Међутим Немачка, Аустрија, Швајцарска, Југославија и још неке државе потписале су с там, да од 1. јула идуће године могу да одступе, ако не буду приступиле и оне државе, од чијег су приступања, свој даљи опстанак учиниле сависним. А Северо-Американске државе, Финска, Велика Британија, Јапан, Португалија и Шведска изјавиле су, да од 30. јуна 1930. до 1934. год. могу сматрати да од конвенције нема. ништа, ако буду нашли да није приступио довољан број држава. Пољска неће да чује за конвенцију, а Чехословачка чини резерве. Према томе ступање на снагу конвенције 1. јануара ове године једна је играчка, јер за један број држава довољно је да не приступе Чехословаци и Пољаци, па да. буду разрешене, а за други део држава довољно је да нађу, да није довољан број остао у друштву, па да је огласе за неважећу. Европске државе полажу од 1. јануара до 80. јула, тежак испит, Видећемо како оне схватају Паневропу у пракви; а у теорији већ знамо, како су одушевљени. Ништа, 60љи нису шанси Царинског примирја, о коме смо такође писали у прошлом броју. Ми још не знамо, како је одговорио већи број држава, пошто још није истекао рок, али је више но симптоматично оно, што се одиграло у Швајцарској Сељаци, уплашени од те конвенције, која би одузела влади могућност, да повећава и даље царине на пољопривредне пронзводе, питали су владу, какво је њено гледиште. На то је одговорио г. Шултес, који је скоро 20 година министар народне привреде у Швајцарској, да Швајцарска не може ни помишљати, да изостане од конференција по том питању, која ће се држази у Женеви, — кад је у питању jel на тако напредна. мера, али он сматра Панзвропу за утопију, а извођење царинског примирја везано је за огромне тешкоће. Швајцарска, казао је он, биће заступљена на Тој конференцији, али се неће на ништа обавезати.

Сређивање комуналних фи-

Око сређивања немачких _ Нансија је од вајкада био комуналних финансија крупан и компликован про: | блем, сцила и каридба за мазлнисиинниииииихииноилишининининевекк- | сваку радску управу да 105 га не би било, био би живот варошких управника један између најидеалнијих. Како су у свакој вароши увек потребне сталне и скупоцене инвестиције којима се удовољава повећаним потребама грађанства и модерног развоја — а која градска управа не воли да буде модерна — то је задуживање градова постала општа и неизбежна! појава. Задужење само по себи не значи јошг никакве опасности по градске финансије, јер свака градска управа има могућност, да рачуна са сигурним и сталним извором прихода из пореске снаге грађанства (право на 'прирезе, порезе, таксе, дажбине), као и из прихода комуналних предузећа, као што су то осветљење, трамвај и друго.

Друго је. питање начин. заду жења. ya постоје две

„могућности; дугови ! могу да су дугорочни, конзолидирани,

и летећи, Кра O По себи се. разуме, да свака IDO