Народно благостање

28. децембра 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 773

политику, него ону, која је у сагласности са државном. Као што за централистички дух државне управе нема начина, да се обезбеди децентралистичка пословна политика државних кредитних установа, тако и за централистички дух државне управе има и сувише много начина, да се томе саобрази и политика кредитна државних новчаних и кредитних установа, а да се не парцелира Државна хипотекарна банка. Из тога би се извео логички закључак, да се децентрализација може да оствари независно од тога, којим се принципом руководи државна политика, само путем приватноправних кредитних установа, Због тога је било очекивати да г. д-р Белин буде против банских штедионица, као државних установа. Истина он каже, да је код нас јако развијен систем државних кре· дитних установа, и да је сад питање о томе да се тај систем што корисније разради.

По нашем мишљењу Државна хипотекарна банка би била лиферант хипотекарног кредита са капиталом са стране, а хипотекарни кредит из средстава у земљи треба да се резервише приватним хипотекарним заводима. Ево, како би од прилике изгледао хипотекарни кредит код нас, ако се не би увеле банске штедионице. Тај кредит негују регулативни заводи у Словеначкој и три велебанке у Загребу: Прва хрватска Унион банка (која је примила Хрватску хипотекарну) и Југобанка. У Хрватској постоји закон о хипотекарном кредиту (који министар трговине г. д-р Крајач на жа-

лост није успео да прошири на целу земљу), а оне

три банке су радиле тај посао пре рата и имале врло добро искуство. Чим би се дакле појавила могућност на нашем новчаном тржишту за пласирање хипотекарних облигација, те би се три банке појавиле да продуже посао, који је у међувремену тако рећи суспендован. Цео посао би дакле, неминовно монополисале три поменуте горње банке. Друго питање би било: на коме би се локалном или обласном тржишту могао пласирати највећи

број тих облигација>. Г. д-р Белин је указао у „Народном Благостању. на чињеницу да Загреб располаже улошцима на штедњу од скоро милијарде динара, које код Градске штедионице, које код осталих депозитних установа. Милијарда динара на укупну суму од 10 милијарди динара, колико износе укупни улошци на целу земљу! Исто тако знатним улошцима располажу кредитне установе за Хрватску и Славонију. Очигледно је да би новчано тржиште било за хипотекарне 05лигације сконцентрисано у Загребу. Према томе, кад би се остварио план г. Белина, онда би банске штедионице наступиле као конкуренти ових банака. Мало је необично, да г. Белин, који вели, да је присталица либералне струје, који сматра да су државна банкарска подузећа економски штетна, само због децентрализације капитала Државне хипотекарне банке тражи да се оснују банке, које би због пореске привилегије биле конкурент приват-

"ним хипотекарним банкама у Загребу.

Једино што би се могло приметити, то је, да ми немамо никакве гаранције, да би те три банке неговале сељачки хипотекарни посао, већ да би првенствено давале кредите градовима. При томе треба имати у виду да хипотекарни посао сељачки постаје све интересантнијим, јер док рента од зграда систематски опада у целој земљи, дотле супстанца хипотекарног кредита у пољопривреди, нарочито у плодним крајевима, постаје све боља залога чак и за оне банке, које се не. баве специјално хипотекарним послом. Ту скоро је чак један директор банке из Загреба бацио лозинку: вратимо се сељацима и дајмо њима кредит! Али нека би било и тако, да би оне и даље претпостављале варошки кредит; али ако би се законом прописало да Државна хипотекарна банка мора целокупан кредит добијен са стране, путем хинпотекарних заложница да даје сељацима, онда би приватне хипотекарне банке могле давати кредит градовима.

РУАН ла.

Монополски приходи у октобру 1929, године,

у милионима динара

]

„| _АРТИКАЛ__1| 25 | 25 |S |E 2 | Hpwwenća = _ | |ЕзајквЕ 1 | Дуван 148,5 | 146,8 | 1.053 |1031,7 2 | Со 25,6| 23,31 140,41 139,1 3 | Петролеј 22,8| 15,21 66,5| 65,2 4 | Жижице 132 13,3| 740| 80,5 5 | Харт, за цигаретеј 13,0] 12,91] 834| 86,4 6 | Разни приходи 0,3 0,5 2,5 4,6 Cnera | 223,91 212,3| 1.420! 1.407

Монополски приходи крећу се равномерним темпом. i S si Код већине прихода мале месечне промене не показују ни-

какву изразиту тенденцију; често су одступања равна раз-

лици дана у месецу. Месец октобар је јачи од септембра за скоро 10 милиона динара, али је за 115 милиона динара мањи од октобра прошле године. На укупни месечни

РА

| |

приход од свију монопола од 212 милиона динара, један

дан више или мање чини разлику од 7 милиона динара:

Приход од дувана износи 1468 милиона и само је за 2 милиона динара већи но у претходном месецу, а за скоро Исто толико мањи но у октобру прошле године, Со износи 23,3 милиона динара према 22,8 у претходном и 25,6 у октобру прошле године. Жижице са 13,4 у порасту су за 2 милиона динара према септембру ове, а и према октобру прошле године за мањи износ. И хартије за цигарете са 13 милиона динара, нешто мало су јаче но у претходном месецу и октобру прошле године. Једини петролеум показује врло неравномерно кретање, неравномерније но што би то било нужно због сезонског карактера његове потрошње; износи 15,2 милиона динара према 10,4 у претходном месецу и 23 милиона динара у октобру прошле године.

Кад се упореде приходи од монопола за првих седам месеци текуће буџетске године 1.407 милиона динара са приходима за исто раздобље у 1928/29 буџетској години, (1.420 мил. дин.) добије се мањак од 12.5 милиона динара, што не чини ни један проценат. Истина, за посредне порезе важи, под нормалним условима, правило сталног ла-