Народно благостање

4. јануара 1930.

(Осигурана сума у оделењу за осигурање живота износила је 30. децембра 1928. г. 3, 484,341.439 тал. лира.

Укупни приходи од премија, заједно са биљеговинама, износе у 1928. г. 437,704.590 тал. лира.

А чист добитак друштва износи 11,817.789.99 тал. лира.

Укупни гарантни фонд друштва износио је крајем 1928. г. 588,509.545.73 тал. лира. Та је сума уложена: 200,296,847.84 тал. лира-у непокретности; 243,023.101 тал. лира у хартије од вредности, а остатак од 145,189.596 тал. лира у хипотеке и учешћа у осигуравајућим' друштвима, по текућем рачуну и у потраживања.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 15

O I IT A G

На дан 10. јануара 1930. године, у 10 часова пре подне, одржаће се у Економату Београдске општине офертална лицитација за повез књига и израду фасцикула за сва оделења Општине Београдске у 1930 години.

Услови за ову лицитацију као и мустре могу се видети у Економату Београдске Општине, Узун Миркова бр. 1.

ЕБр. 6613 Из Суда Општине Града Београда од 3!. де-

| цембра 1929. године,

А ИО

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Sto se sve može da pročita na lednoj dćraličkoj slici

о O - | | о: а

Gornia tablica pokazuie nedeline promene kurseva Бепte Ratne štete (liniia A) i 7% investicionog zaima (linila D) u 1929. g.

Prvo što pada u oči, to ie nestalnost kursa ratne štete s jedne strane i ravnomernost i sredienost kursa 7% zaima s druge. Kad bi kod nas papiri noftirali na berzi odvojeno od kupona (eks-kupon), onda bi linija D bila potpuno prava, ier glavne promene u nioi su 15. marta i 15. septembra, kad se isplaćuiu kuponi. Naravno da posle isplaćenog kupona kurs treba da padne kad se kursevi beleže tel-quel. Znači da ie 7% zajam potpuno stabiliziran bez ikakve intervencije, već na slobodnom tržištu, slobodnom ponudom i tražniom.

Nestašluk Ratne štete samo ie izraz poznate činjenice, da ie to špekulativan papir. Još bi veće krivine bile na liniii, koia bi predstavliala dnevnu promenu kurseva, (ier naša liniia predstavlia nedeline promene). Ako ostavimo na stranu mcsečnu promenu u kursu Ratne štete, koie su mnogo veće u prvoi polovini god. (dakle pre službene intervencije) i ako bacimo pogled na godišnie kretanie, onda vidimo pre svega, da ie Ratna šteta završila godinu istim kursom kojim ie i počela. A ako imamo u vidu najviši kurs, kraiem januara, onda ie svršetak ove godine nepovoljan. Ali liniia A još ne kaže

sve što tangira interese sopstvenika. Na našoi se berzi beleži kurs zajedno sa tekućom kamatom, koia se kod Кате štete isplaćuie 1. februara. To znači, da. ako bi vrednost Ratne štete bila apsolutno stabilna cele godine, onda bi niezin kurs ipak trebao da skače za iznos kamate, tako da za godinu dana kurs treba da skoči za 25 din., koliko iznosi kamata. To jest, ako je kurs 1. februara 435, onda on treba da iznosi 31. decembra iduće godine 460 din., pa da se može reći da ie

vrednost cele godine bila nepromeniena. Liniia Ć pokazuje ka-:

ko bi se trebao da kreće kurs Ratne štete u 1929. god.,. pa da se prema kursu od 1. februara ne izgubi ništa od vrednosti i dobile kamata. Današnji kurs ie za skoro 30 din. manii, što znači, da svi oni, koji su kupili prvog februara Ratnu štetu preko 437 din. i skuplie, da gube.

Linila A pokazuie da su dobili svi oni, koji su kupili

Ratnu štetu ispod 435 din. a sačuvali ie do danas. Ali to nije ·

tačno. Ti imaoci nisu ništa izgubili na kursu, ali su izgubili na kamati i to u toliko više, u koliko su ranije kupili. Kad se odbiie kamata od kursa na berzi, onda se dobiia prava vrednost Ratne štete. Onai koji ie kupio WMatnu štetu po 420 din. u martu onaji ioš uvek gubi 5 din. po komadu i ako jie kurs. 437 din. 31. decembra, na manie primljenoi kamati. Linija C