Народно благостање

Страна 30

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Stanje Narodne banke па зугзе и 1929 гофпе

— Država dalje otplaćuje svoj dug Narodnoj banci — ЕзКкоп зе povećao preko 56 miliona dinara — Metalna i devizna podloga skaće па 3120,5 miliona, a novčani oplicaj na 5818 miliona dinara

У милионима динара

ЕН ТЕЛЕРИ

31. ХИ | 8 ХП | 15 Х1 | 22 Х1 | 31 XII

Е 1928 „1929 1929 1929 1920 5

2 .

= || али себет и стене) || 1079,0) 1241.3 1945.0) 1251.0) 1952. А 933.1|1709.8 1701.0| 1750.5| 1874. S пеувно || 2012,1 2944. 1) 3046. 0| 3010.7| 8126. А | O 1470.5! 1274.1 1254.3| 1281.81 1287. sl Ir II | 0 Е ситан || 17249] 1507. | 1а68,1 | 1462.7| 10176

Ра 2 || поста | 9856) 955.6) 985:6) 918.

927,8! 205.9) 205.4! 205.9) 205. 9966.3| 2999.8| 2999.2| 2999,8| 1998, 4201.5| 4191,5| 4191.3| 2191.9| 4158.

рачун привремене размене по зајмовима на бонове

Државни дуг;

укупно

5527.1! 5727,9) 5554.8 | 5551.4| 58174 227.8) 205,9 205,9 205.9| 209.5

Новчапице у оптицају. , . . Држ. рачун прив, размене . , Потраживање државно по раз-

ним рачунима ... .:

367.7| 132,5| 2244! 2614) 99.

52 4982 1190,5] 1282,21 1213.0] 1259,0 = по жиро рачунима .:. КЕ ја ) SOM U 318.3| 133.4| 1092,8| 171.1| 160.

o 811.5| 1323,9| 1384.U| 1384.1| 141U0.,ć

укупно

у одсто целокупног новчаничког оптицаја . ..

37,40) 51.839) 53.05| 54.24) 53.72

Метално покриће

У од сто свију обавеза по

виђењу . · с, 0 a 82,46! 40,98] 41.685) 41.83) 426:

") U zlatu 65.4 mil.; u srebru 17,5 mil.; u stranoj moneti 1,3 mil, din,

Najmarkantnija pojava u poslednjem nedelinom stanju Narodne banke je bez sumnje novo smanjenje duga državmoga u izmosu od 38,29 miliona dimara. Otplaćeno je milion dimata po zajmu па bomove za stvaranje obrtnog kapitala i 37,29 miliona dinara po računu za ofkup KWrunskih novčanica. Тај je dug dežavni kod Narodne banke mnmajomrznutiji;, zbog toga je u samom zakonu o Narodmoj banci regulisana njegova ofplata. Po čl, V. prelaznih naređenja ima se upotrebiti tia to: celokupan udeo države u dobiti Natodne banke, dobit od državnih domena, van= redne budžetske dotacije i redovna godišnja otplata od 1 od sto od ostatka duga za prvih šest godina, a Ž od sto posle tog roka. U stvati su prva i poslednja pozicija stalno u životu.

Smanjenje državnog dtiga za otkup krunskih novčanica sa 37,29 miliona dinara predstavlja učešće dfžavno u dobiti Narodne banke. To je tičešće u stvari mnogo veće, iznosi svakako najmanje 45 miliona dinara, ali se od njega odbija učešće dežave u snošenju troškova oko izrade novčanica. Oni istina ove godine moraju biti manji no lanjske, ali se o tome ne može da govori dok se ne vide završni računi. Ovde |je glavno konstatovati, da je državni dug ха оЖир novčanica spao na 948 miliona dinara a iznosio je prvobitno 1,23

| miliona. Otplaćeno je za skoro 300 miliona dinara. A u

toku ove godine biće otplaćen još sa 19 miliona dinara fedovne amortizacije, a 31. decembra (ек. сод. разсе na 900 miliona.

Ukupan državni dug kod Narodne banke, koji je još krajem 1926. god. iznosio 4.413 miliona dinara iznosi krajem 1928. god. 4.153 miliona dinara. I tako se ipak postepeno i meosetno smanjuje državni dug kod Natodne banke.

Druga važaa promena u staniu Narodne banke {e smanjenje državnog potraživanja za 161,7 miliona dinara. Mi smo ut ranijoj analizi nagovestili velika državna plaćanja krajem godine i zbog toga neizbežnost smanjenja njenoga potraživanja kod Narodne banke.

"Treća važnma promena je роуесапје демтпоса stoka za 114,8 miliona dinara. Ovaj veliki priliv deviza dolazi verovatno od kakve javno-pravne fransakcije; možda za račun Monopolske iprave, koja u punom jeku otkupljuje duvan. Tim je devizni stok Dostigao visinu od 1.874 miliona dinara. A to je rekord od postanka Narodne banke.

Isto je tako markantea pojava povećanje eskonta za preko 56 miliona dinara. U drugom svetu eskont redovno raste krajem godine zbog toga, što novčani zavodi forsitaju reeskont, da bi u svojim bilansima Dpokazali mnogo veći likviditet. Ne znamo, da li je i ovde taj slučaj po sredi. Ima indicija koje govore za, tako su na pr. depoziti po žiro-računima skočili za 37 miliona dinara, iz čega bi se dao izvesti zaključak, da st iznosi dobiveni reeskontom najvećim delom ostavljeni ma žiro-računu. Kako se žirto-račun ubraja u kasenu go«оу ии, како se tim računom najviše služe novčani zavodi i najzad, kako samo putem reeskomta od strane novčanih zavoda može da se poveća menični portieli Narodne banke u ciglo jednoj nedelji za preko 56 miliona dinara, to je prilično jasmo indicirana pretpo= stavka, da |e reeskont došao samo zbog kraja godine, а пе u cilju sprovođenja tog kapitala nacionalnoj proizvodnhji. Фрнсај поусатса рорео зе ха осгтотпи сити од 266,5 miliona dinara. Mi smo još ranije nagovestili neizbežnost te pojave, već s obzirom na mogtićnost smanjenja depozita po žiro-tačunu. Ovde nije bio taj sliučaj (jer je žito-račun porastao), već je povećanje Opticaja došlo zbog velikih državnih dispozicija, velikog porasta deviznih stoka i porasta meničnog portlelja.

METALNI I DEVIZNI STOR NARODNE BANKE DOSTIGAO JE VISINU OD 3,126,5 MILIONA DINARA ČIM JE PROCENAT' POKRRIĆA SVIH OBAVEZA PO VIĐENJU SKOČIO NA 42,68, A CELOKUPNOG NOVČANIČKOG OPTICAJA PAO NA 53,72. Ovaj mali pad procenta pokrića opticaja u prkos povećanju metalnog i deviznog stoka došao je, usled još mnogo |ačeg povećanja opticaja, a procent pokrića svih obaveza po Viđenju povećao se zbog velikog smanjenja državmog potraživanja.