Народно благостање

11, јануара 1930.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА.

Биланс. — Сав привредни свет заокушљен је бплапсирањем рада у прошлој години. Са успехом у главноме можемо бити задовољан, јер је 1929. година била боља. од године 1928. н 1997. па све тамо до 1928. и 1924. Новчани заводи биће у слању да плате исту дивиденду као п године 1928. Пословање било је повољно п опажа се извесно проширење послова. Биланси за 1929. годину биће већи него они концем 1928. А у сваком случају добићемо слику јачег ликвидитета.

Тодина 1929. показаће знатан пораст уложака. Кенцем 1698. године неки заводи нису имали мното више уложака нето концем 1927. Несређене политичке прилике другог семестра 1928. тодине деловале су веома неповољно на концентрапију уложака код новчаних завода. Како су данас друге прилике, прилив уложака био је много већи нето последње дветри године. Специјално код новчаних завода који имају јаку мрежу филијала, пораст уложака биће знатан.

Индустрија је проптле године веома добро пословала. За већину грана може се казати, да није тако добро прошла већ луто година. Многе творнице радиле су пуним капацитетом, А ни получене цене нису биле неповољне. Паринска заштита наше индустрије долази све више и више до изражаја и омогућује нашој индустрији добар просперитет. Ми. немамо сзатистике о индустријској продукцији. Ну по све већем индустријском консуму угљена може се закључити, како još иде и како ради. И трговина имала је добру тодину. У првом

реду гросисли а на челу мануфактура. Нешто слабије прола- |

зили су детаљисте. Изгледа да Илица ма и у извесној удаљености, ипак следи стопе улице Кнеза Михајла. Биланси појединих друштава за годину 1929. кад буду сукцесивно објављени, показаће једну много пријатнију слику него што је била она концем 1928. године.

Девизе. — Промет је првих дана ове године доста зна-

пан. Многи новчани заводи уздржавали су куповне налоге сво- |

јих клијената, како би за крај године показали што већи ликвидитет. Сада се ти налози сукцесивно извршују. Народна Банка интервенира са већим позицијама. Али има, доста п приватне робе. Курсеви скоро свих девиза у знатном су порасту, што је лотична последица побољшања њиховог курса у Цириху.

У години 1929. загребачка берза имала је у девисама за 250 милиона већи промет нето 1928. године.

Дионице. — Битних промена нема. Поједни папири као Орпска Банка, Југословенска Банка и Праштедионица имају нешто јаче курсеве. Међутим приватних интересената нема много. А изгледа да их неће бити још за неко време.

Код нндустријских предузећа влада дезинтересман, ма да су поједина подузећа добро прошла. Код неких биће и повишења дивиденде. Ну се обзиром на садашњу ситуацију нашег тржишта акцијама ни очекивање веће дивиденде пије У стању да повољно дејствује на курсеве акција.

Државни татири. — Затребачка берза почела је дана 7. о. м. котирањем обвезница Блеровог зајма и доларскот зајма Државне Хипотекарне Банке. Првот састанка било је само игпитивање терена. Другог састанка пао је закључак за 7 од сто Блеров зајам уз курс од 79—

Инвестициони зајам закључен је истог дана по 85 и 85.50 за 100 номинале. Ако узмемо у обзир доспели купон од 2 динара, разлика је у курсу 4 до 4.4 од сто. Наравно да ни гај диспаритет пеће ве моћи луже одржати. Јер ако потраје, регулативне штедионице и оситуравајућа друштва доћи ће у пскутење да продаду инвестициони вајам а купе Блера. Порел једнаке камате профитирају на курсу нека 4 поепа.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 31 _

Управо с обзиром на овај диспаритет између кујкх Басра и инвестиционог зајма очекује се у овдашњим берзан ским круговима да ће промет и доларских зајмова на затребачкој берзи бити знатан и да би он временом могао постал: напир с којим се највише тргује. Тих обвезница има у промету за протувредност од скоро 3 милијарда динара, па по томе могуће је развити и већи промет. За прво време главни нтересенти биће они који сада чврсто држе 7 од сто инвестициони зајам и којима ће боље конвенирати продати инвеста. пиони а куповати доларске зајмове. Како је инвестициони 34јам у главноме пласиран у западним крајевима државе, то ће и доларски зајмови ићи у првом реду у западне крајеве.

ОБ ЛА.

На дан 11. јапуара 1930. године у 10 часова пре подне одржаће се у Економату Београдске Општине јавна усмена лицитација за чишћење димњака на свим општинским зградама и зградама које Општина држи под закуп.

Услови за ову лицитацију могу се добити у Економату БеоградскеОтиптине сваког радног дана, Узун-Миркова ул. број 1.

Ебр. 6726. Из Суда Општине Града Београда од 2. јануара 19380. године.

о P NO A G

На основу ретоља Суда Општице Града Београда Т. Д. ЕР. 19.460 од 31. децембра 1929. год. одржаће се прва офертална лицитација на дан 21. јануара 1980. године за израду црвеног мола на Дунаву испод Кланице, а у кнделарији Техничке Дирекције, Југовићева ул. бр. 1.

Лицитанти су дужни пре лицитације поднети кауцију. а најдаље до 10 часова, на дан лицитације, Главној Благајни Општине Београдске, Југовићева ул. бр. 1. Оферти за ову комисију примаће нарочито одређена комсија за то најдаље де 11 часова на дан лицитације.

Кауција се полаже 5 од сто од понуђене цене на један од начина предвиђен по Закону о Државном Рачуноводству и сваки лицитант пре лидитације дужан је показати комиcnjH реверс о положеној кауцији што ће му служити као право за учествовање на липтацији.

Понуђачи су дужни комисији своје право предузимачко и одобрење да могу учествовати на јавним лицитацијама, уверење о плаћеној порези за прво тромесечје 1930. год. и протокелацију своје фирме.

Планови п предмери могу се видети у Техничкој Дирекцији у радно време сваког дан од 8—12 и од 15—18 часова, а могу се и купити по цени од 79.— динара.

Оферти морају бити снаодевени са таксеном марком од у запечаћеном коверту п таксирати општинском

2

100 динар

тексом од 3 ди. а сваки прилог по 1 дин.

Из канцеларије Суда Општине Града Београда Т. Д. Ер. 19.460 од 31. децембра 1929. год.