Народно благостање

11, јануара 1930.

ВБ. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 17

Колико износи незапослени национални новчани капитал

1. Депозити по чековским рачунима Поштанске Штедионице

Досадање наше проучавање проблема, о обилности новца. код банака засновано је на претпоставци, да банке располажу великим сумама, готовог новца, који би требао бити пласиран. lo се закључивало из обилности депозита код Народне Банке и По-

штанске Штедионице. Сад би било у реду да проу-

чимо обим те обилности новца и њезине узроке. Како је немогућно проучити стање касених готовина појединих банака, то се морамо ограничити на. депозите код Народне Банке и Поштанске Штедионице.

Поштанска Штедионица код нас је доскора била чисто благајничка, установа. Она је имала искључиво да служи благајничком промету, да буде ортан платежног саобраћаја. Она је примала, дакле, блатајничке готовине појединаца преко чековеког рачуна, уз пропис, да сваки ималац рачуна мора одржавати извесну минималну суму на своме рачуну. Ти су депозити знатно порасли у 1929. г. 31. децембра 1928. г. износили су 666 мил. динара, а 913 мил. у исто доба, 1929. Пораст износи дакле 247 мил. односно преко 28". Али тај пораст не мора бити последица. пораста обилности новца у земљи, већ све Јачег комерцијализирања платежног саобраћаја, све већег учешћа привредника у чековском послу и повећања, обрта. по тим рачунима. Тако је било у 1929. Тако је број чековских рачуна порастао од 16.516 крајем децембра 1928. г. на 17.793 крајем 1929. г. То је морало повући повећање и депозита по рачуну и повећање обрта. Ми још немамо статистику обрта по чековним рачунима за 1929. годину, али кад се упоређује обрт у појединим месецима, констатује се, да је он у порасту. Повећање броја, чековних рачуна и повећање обрта чини, да се све већи део плаћања врши без готовине. То показује месечни извештај Поштанске Штедионице: квота плаћања без готовине расте стално, скоро ће изнети половину укупно извршеног обрта. Растућа квота, плаћања, без готовине ослобађа. све веће суме новца у касама Џоштанске Штедионице. А све то доприноси да при истој обилности новца у земљи готовина, код Поштанске Штедионице мора расти.

Али ипак изгледа да пораст депозита по чековским рачунима код Поштанске Штедионице није био у сразмери са порастом броја муштерија, већ нешто јачи. Очигледно је, да се у томе јаком повећању депоЗита огледа и много већа обилност по благајнама приватника. Врло је вероватно, да су 1929. године Бећи депозити по појединим чековским рачунима нето 1928.

Излази, дакле, да. се платежни систем наше народне привреде све више комерцијализира; да се све већи део плаћања обавља преко чековског рачуна Поштанске Штедионице, и друго да њезини комиТенти располажу све већим готовинама.

Међ њезиним комитентима налазе се и државна надлештва, која обављају велике обрте; а у колико се већи блатајнички обрти обављају, у толико мора бити већа гтотовина на рачуну. Вероватно је, да попстанској чековној служби приступају постепено и приватна предузећа са великим блатајничким обртом. И они повећавају готовине по појединим чековским рачунима. Ту скоро смо читали у једном загребачком листу писмо једног приватника, у коме се заговара. увођење камате по чековским рачунима, а у коме он између осталога тврди, да одржава редовно по свом чековском рачуну износ од 1,000.000 динара. У осталом старо је искуство, кад се човек једном навикне на употребу чековског рачуна за плаћања, онда често он на том рачуну одржава дуже времена суме, које би нормално требао да пребаци на рачун код банке, где се вуче камата. Није сваки подузетник тако рационализиран и тачан у одвајању уложака, који треба да. служе скорашњем плаћању од оних, који имају дуже да чекају.

На кратко, пораст депозита код Поштанске ЈПтедионице и околност, под којом се то развија, може се узети као сигуран симптом веће обилности платежних средстава у нашој народној привреди. Али једно су платежна средства, а друто капитал. Она се не могу употребити ни за какве кредитне операције. Истина, Поштанска Штедионица употребљава један део депозита за активне кредитне послове, а, један за пласирање у хартије од вредности, — на основу оног искуства, да постоји код деповитних установа и онда, кад су улошци по виђењу, једна твоздена резерва, која се никад не подиже. Наравно, да штедионица тај посао мора да врши са врло много резерве и опрезности и у релативно мањем обиму, да би могла њезина главна функција да буде вршена без икаквог поремећаја. Према свему овоме у порасту депозита код Поштанске ттедионице не смемо видети пораст нацисналног новчаног напитала, који би се путем кредита могао да спроBee производњи, већ обртни капитал депонента, дакле, капитал, који је већ у служби производње, који се због тога не може још једном употребити на тај циљ путем кредита.

П. Депозити по жиро-рачунима Народне Банке.

Да пређемо сада на жиро-депозите Народне Банке.

Као што знамо, жиро-рачун Народне Банке је рачун који она отвара појединцима, бев камате, као и Поштанска Штедионица, са могућношћу да преко њета врше плаћања. Жиро рачун и чековски рачун код Поштанске Штедионице два су института, с. истим циљем: да служе земаљском платежном шромету. Цела разлика је у обиму. Жиро рачун је аристократска платежна установа, док је чековски рачун демократска. |

Последња је у народу, а први у „елити“. Прва тражи много мањи минималан депозит, друга мното већи.

Укупан износ деповита по жиро-рачуну На-