Народно благостање
1!. јануара 1930,
питали ; један део је благјаничка готовина, кредитних завода и других трговачких и индустријских подузећа, тако да се може рећи, да видљиви део нацивналног новчаног капитала, који по дефиницији има бити употребљен у производњи, а који за сада није нашао тај пут, износи нешто преко 250 милиона динара.
Али ако бисмо ишли даље у анализи тога капитала, нашли бисмо, да је он делимично редовна сезонска појава, а делимично капитал у стању метаморфовзе. Зна се, да подузећа са јавним полагањем ра чуна, а нарочито банкарска, имају обичај да 31. децембра одржавају веће касене готовине но обично. То је уобичајено средство улепшавања, биланса. Тај ће новац постепено да се врати у народ.
Она подузећа, која закључују своје књиге 31. децембра, у првој четврти идуће године исплаћују дивиденду. Суме потребне за дивиденду и друга берива спремају се поиздаље. Те се суме ваде из обртног капитала и претварају у благајничку готовину. Значи да ће у првој четврти 1930. г. један део
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 19
тих жиро-депозита да, оде у народ у виду дивиденде и тантијеме. Продужавајући анализу ми се све Више крећемо у области хипотеза, али је ипак методолошки правилно, да анализу приведемо крају.
Остаје нам да одговоримо на питање: колико износи према томе капитал, који лежи на жирбсрачуну због тога, што није могао наћи пласмана. Ми га ценимо на 100 до 150 милиона дин. или 200 милиона динара у најповољнијем случају заједно са касеним готовинама кредитних установа.
Сума није велика, кад се упореди са укупним капиталом нашег тржишта, али је ипак знатна, кад се упореди са хитном потребом наше народне привреде. Према томе, проблем банкарске политике код нас лежи у што бржем спровођењу тог капитала. националној производњи.
() томе другом приликом. Али је потребно да се на крају овог чланка констатује, да ће депозити по благајничким рачунима наших новчаних установа стално да расту услед комерцијализирања и
| усавршавања, платежног саобраћаја.
Naipreči zadatak
„Narodno Blagostanje?” u broju 22. od 6. jula prošle godine donelo je jedan članak o produkciji suvih šliiva u Jugoslaviji i u Americi. Тада је ргоcenjen verovatan prinos u 1929. godini u Jugoslaviji na 1.700 vagona, dok je оп Бо (Како зе зада даде utvrditi) samo 1.200 vagona, u угедпозт од око 100 miliona dinara.
Atmosferske prilike u 1929. godini nisu bile nepovoljne, te je van svake sumnje slab prinos prouzro'kovan degeneracijom i uništenjem voćaka od gusenica i štitaste vaši. Tačnost ove pretpostavke potvrđuje u ostalom i teritorijalna podela ovogodišnjeg prinosa: u celoj Bosni i Srbiji rodilo je svega 1200 vagona i to 500 u Bosni i 700 u Srbiji. Od celokupnog prinosa u Srbiji četiri sreza: lazarevački, jasenički, posavo-tamnavski i pocerski dali su 550 vagona u vrednosti od 45 miliona dinara, jer su ovde šljivaci manje napadnuti od vašiju. To pakazuje da je šljivarstvo kod nas jedna privredna grana, koju ne samo da treba sačuvati već treba proširiti. Šljiva u srednjim godinama daje proizvođačima lep prinos a ne traži nikakve investicije i gotovo nikakav rad. Jedan seljak iz Zeoka, blizu Lazarevca dobio je za šljive ove godine 25.000.— dinara.
Približuje se proleće, kad treba ponovo primiti borbu sa štitastom vaši na samom terenu. Oružje za borbu protivu tih parazita su ekstrakt od nikotina, karbokrimpa i prskalice, naravno u dovoljnim količinama. Ali je velika nevolja u tome što su poslednje dve agrarne kampanje i neunovčenje kukuruza iz godine 1929., kupovnu snagu seljaka tako oslabile, da on nije u stanju da nabavi sve što mu je potrebno za asaniranje Ššljivaka.
Оснивачи ; Banque Ottomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Finanćiere d'Orient
екниннснсикипни
Обавља све банкарске послове
шанзинлпинвниснанинипалланинианленвввиналипилнивинилнининилининииниа апзосигнишланиничнспанипзнрнимнинининвкинкинавхинилнивввонивова
Bezuslovno je potrebno da mu se pritekne u pomoć.
Mi mislimo da za Privilegovanu Agrarnu Banku nema lepšeg i zahvalnijeg zadatka od saradnje na regeneraciji šljivarstva, koje je jedna od retkih poljoprivrednih grana sa vrlo povoljnom konjunkturom na svetskom tržištu.
Ali je glavna dužnost države, specialno državne agratne politike, da pomogne seljaka u tome poslu. Mi sma tramo da je potrebno najmanje 20 mil. din. u aparatima i materijalu radi uspešnog suzbijanja štitaste vaši ovoga proleća. Verovatno je da bi ta suma bila sa svim dovoljna. Mi znamo vrlo dobro da ekonomska politika nije pružanje materijalnih sredstava, već stvaranje uslova za podizanje jedne privredne grane. Ali u doba velikih kriza odavno je usvojeno pravilo, da država mora i materijalno da pomogne. O tome je najbolji dokaz kredit od pola milijarde dolara votiran u pr. godini za potpomaganje poljoprivrede u Americi. I ako je veliki deo naše poljoprivrede u krizi, ipak nam se čini, da nema ni prešnijeg ni zahvalnijeg posla za državu, od nabavke potrebnih sprava i materijala za uništenje štitaste vaši.
Ne mislimo da to treba da bude jedna vrsta Doklona seljaku, kao što je to često bivalo kod parlamentarnih vlada, kad su se s vremena na vreme rešavale da pomognu seljaku. Seljaku treba dati kredit, ali ne u novcu, pošto nemamo garancije da će on tim novcem moći i hteti da svrši svoj posao, — već u naluri.
Borbu protivu štitaste vaši pomoću sredstava iz javnih kasa mogu da izvedu samo gotove organizacije; a takve imamo pre svega u zemljoradničkim zadrugama, zatim u poljoprivrednom društvu, a i u državnoj Orpa–
ниманисиоимшииципнонвинсспниспналлвшваннаииплинвишнппоопвннид мнласоиасаношипнванвшанзинвнев нвоваваннининшвигвнинниринлЕнНициме
срранцуско~Српска Банкса Капитал: Фран. 20,000.000
Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун
пвнинапквспипи
|