Народно благостање

Страна 20

nizaciji agrarne službe. Kako nisu svi seljaci organizovani u zadruge, to ne bi ceo program bio svršen time što bi se angažovala zadruga, već bi se u tu svrhu morali upotrebiti i nezadružne organizme.

20 miliona dinara nije velika suma za naš budžet, ine bi bilo teško državi da odvoji tu sumu, naročito sada kad se državna kasa nalazi u povoljnijem stanju. Čak u krajnjem slučaju nije potrebno gotovog novca; sve se to može da kupi na veresiju i eventualno isplati naplatom potraživanja od samog seljaka. Ima slučajeva da pojedini trgovci, pa čak i novčani zavodi u provih-

У, Вајс

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 2

ciji, sredstva za шп бај štitaste vaši prodaju seljacima na kredit.

Da ne bi bilo dockan mi ponova ističemo, da bi trebalo što pre poručiti dovoljan broj prskalica i potrebne tečnosti ,tako da do proleća to bude u rukama seljaka. U protivnom, šljivarstvo, koje je bilo u predratnoj Srbiji i predratnoj Bosni po važnosti treća poljoprivredna grana, posle žitarstva i stočarstva, postaće najsporednija poljoprivredna grana i pašće na nivo našega svilarstva, čija je celokupna godišnja proizvodnja ciglo 25 miliona dinara.

авва

Nekoliko misli o godišnjem izveštaju akcionarskih društava

Zakon obavezuje akcionarska društva da jedanputa godišnje zaključuju svoje knjige i završne račune predaju javnosti. Zakon propisuje šemu bilansa. Ali ona je u tako krupnim potezima, da se kod jednog većeg akcionarskogz društva, sa većim obrtom i komplikovanijom strukturom imovine, iz njega uopšte ne može da sazna ništa ni o sastavu imovine, a to li o prosperitetu njegovom. Zakon je propisao minimum preglednosti u sastavu stanja društvenog (imovine i dugovanja). Ali io ne znači, da društvo ne bi trebalo da polaže račune opširnije; čak na protiv njegova je dužnost, da to uradi u mnogo širem obimu, nego što je zakonski minimum. Ideja akcionarskog prava je: da društvo polaže račune i da teži što većoj javnosti, kojoj je granica jedino onde, gde počinje opasnost po interese društvene.

Izvršujući analizu velikog broja naših najvećih društava u godini 1929. mi smo u pogledu sastava završnih računa i publiciteta uopšte naišli na najveću raznovrsnost.

Samo kod malih društava polaganje računa biva takoreći po jednoj jednoobraznoj šemi, dokle velika društva imaju svaka svoju sopstvenu formulu. Dobije se utisak, da je za veća društva karakteristična težnja za što manjom javnošću. Većina oscilira redovno oko zakonskog minimuma publiciteta.

Tako je bilo svuda, ali se ta praksa sve više gubi u civilizovanim državama. Na mesto minimuma propisanog zakonom o akcionarskim društvima, došao je minimum propisan stručnom javnošću. Zahtevi stručne javnosti nemaju prinudu, koju ima pravni propis, ali su oni često efikasniji od svakog prava i nameću se većom silinom nego zakonski propisi. Namećući akcionarskim društvima obavezu javnog polaganja računa, zakonodavac je imao pred očima dve kategorije interesenata akcionarskih društava: akcionare i poverioce. Ali se, kao što rekosmo, vremenom pokazalo, da je šema, koju propisuje zakon o akcionarskim društvima u celom svetu, nedovolina, da baš ti interesenti stvore mišljenje o stanju imovine, a naročito o prosperitetu društva. Time se logično nametala obaveza zakonodavcu, da izmeni odnose i odredbe. Ali do toga nije došlo i nije bilo ni potrebno, |er je u međuvremenu nastupila stručna štamра, Која je bez promene zakona nametnula u zapadnoj Evropi akcionarskim društvima širi publicitet, koji

omogućava dublji pogled u strukturu samoga društva i uslove njegove delatnosti.

Intervencija stručne štampe između akcionarskih društava i njihovih interesenata došla je pre svega iz potrebe za tumačem, koji bi hierogliiske podatke završnih računa protumačio. Ne treba zaboraviti, da se završni računi sastavljaju po pravilima dvojnog knjigovodstva, a da je ovo jedno specijalno znanje, jedna kombinacija od računice i tehnike, koja' se može da razume samo tako, ako se prethodno izuči. Ne može lajik ni sa najdužom praksom bez poznavanja pravila dvojnog knjigovodstva, sačiniti jedan bilans, a bez toga ne može apsolutno ništa da razume u njemu. Stručna štampa je angažovala stručnjake za ta pitanja i ona je ustanovila rubriku analize bilansa, u kojoj veliko stručno znanje i dugogodišnje iskustvo omogućavaju maksimalan pogled u strukturu društvenu na Osnovu objavljenih završnih računa, jer danas privatnici u Evropi uopšte ne čitaju završne račune, уес зато апаlize tih računa u stručnoj štampi.

Ali kao što rekosmo, ni najveći stručnjak ne može mnogo da pročita kod polaganja završnih računa и okviru zakonskog minimuma publiciteta. I zbog toga je stručna štampa bila primorana, da insistira kod akcionarskih društava, da tim svojim završnim računima dadu potreban komentar i iz toga je postepeno postala praksa godišnjih izveštaja kao komentara samoga bilansa. |

Mi ćemo drugom prilikom da iznesemo naše opaske na način sastavljanja završnih računa naših akcionarskih društava, a na osnovu iskustva sa 200 završnih računa, koje smo analizirali prošle godine.

S obzirom na to, da je „Narodno blagostanje” kod nas prvo uvelo analizu bilansa i da je to prva gOdina te prakse, mi smo bili prilično blagi prema izvesnim fehničkim, računskim pa čak ı pravnim nepodobnostima i nepravilnostima kod prakse završnih ra-

Ен ке „Жеајродно рлегоставње““