Народно благостање

11. јануара 1930.

čuna naših akcionarskih društava. To smo mogli u toliko pre da uradimo, što smo svugde naišli na predusretljivost samih uprava društava i svuda smo mogli dobiti podatke, potrebne radi stvaranja pravilne slike o stanju imovine društvene, i ako su završni računi bili nedovoljni za to. |

Danas želimo da progovorimo nekoliko reči o samim godišnjim izveštajima. | Ima društava, koja podnose samo završne račune bez ikakvog izveštaja; ima ih, koja daju kraće, a neka čak i vrlo dugačke i opširne izveštaje, kao komentar završnim računima. Neosporno je, da je taj izveštaj potreban i da se ta praksa mora da propagira i da svako društvo mora uvideti, da je to u njegovom interesu. Ali kao što se svaka društvena ustanova vremenom izvitoperi, tako isto je bio slučaj sa godišnjim izveštajima. Ali ne iz zle namere niti iz želje da se time zamagli sam bilans, već zbog rđavog shvatanja zadatka godišnjeg izveštaja. Kod nas su ti izveštaji postali polje na kome se ogledaju ekonomsko-literarni veleiteti.

Po sebi se razume, da je stanje svetske i narodne privrede manje više od uticaja na stanje i razviće jednog trgovačkog, bankarskog i akcionarskog poduzeća. Negde je taj uticaj neposredan i vrlo jak, a negde posredan i vrlo slab. To je bio razlog, što se u godišnje izveštaje, a u predhodnom delu bacao pogled na sve ekonomske faktore, svetske, nacionalne, oblasne i lokalne privrede, koji su bili od uticaja i na tok poslova dotičnog društva u godini, o kojoj se polaže račun. Sa svim je pojaman i pohvalan gest organa akcionarskih društava, da rezultat svoga rada naročito onda, kad je on povoljan, pripisuju faktorima, koji stoje van njihovih domašaja, kao što je n. pr. konjunktura, ali ta veza mora da bude jasna, neosporna i bliska. Veza se mora da vidi.

Ima pojava u svetskoj i nacijonalnoj privredi, koje su poznate svakom čoveku, koji se za te stvari interesuje. Nema punoletnog čoveka, koji ne bi znao kakav je bio ishod žetve u godini, u kojoj se polaže račun. Ako |e žetva dakle imala uticaj na posao, onda je dovoljno, da se sa nekoliko reči pomene ta činjenica. Mesto toga kod nas u poslednje vreme uzima mah unošenje celokupne statistike o obrađenoj zemlji i žetvenom prinosu.

Ali se još najveća zloupotreba čini sa statistikom spoline trgovine. Valjda zato, što je ta statistika kod nas najažurnija, ona se najviše upotrebljava i zloupofrebljava. Naša dnevna štampa mehanički preštampava svakog meseca podatke, koje pruža mesečna statistika naše spoljašnje trgovine. To je lepo, ali svakako je to za ljude, koji čitaju, dosadno u toliko pre što se Ti podatci puštaju manje više bez ikakvog komentara. Ali kad ih već tako obilato upotrebljava dnevna i periodična štampa, onda toliko manje ima smisla, da se svi ti podatci in extenzo preštampa– vaju u godišnjim izveštajima naših akcionarskih dru_ Štava, kojih ima preko hiljadu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21 _

U ostalom, kod zavoda, koji se bave u glavnome deviznim poslom, moglo bi se unekoliko razumeti reproduciranje statističkih podataka spoljne trgovine premda је to samo jedan podatak jer ima još vrlo mnogo transakcija iz kojih se porađa devizni posao, a koje se ne vide iz statistike spoljne trgovine. Pa čak i kod banaka, koje neguju specijalno uvoz i izvoz hije potrebno da se štampaju in extenso statistički podatci spoline trgovine već zbog toga, 510 je dovoljno dati malo podataka o izvozu odnosno uvozu prema tomćče, čemu se obraća veća pažnja.

Nema ničeg interesantnijeg od jedne stručne analize kretanje narodne privrede u recimo prošloj kalendarskoj godini. Ali je taj zadatak mnogo komplikovaniji i traži mnogo više znanja i metode, no što toga imaju oni, koji obično preuzimaju redakciju godišnjih izveštaja. Ali ničeg nema dosadnijeg od čitave kavalkade statističkih podataka na nekoliko strana bez ikakvog komentara i bez ikakvog pokušaja, da se među njima nađe veza i da se pomoću analize postavi veza između njih i poslova dotičnog društva.

U našem veku javnosti i velike rasprostranjenosti ekonomskih znanja i činjenica po dnevnoj i stručnoj

'štampi postoje tako zvana opšta mesta. Prema tome :pretpostavlja se kod onoga, koji se interesuje za ZO-

dišnje izveštaje jednog akcionarskog društva, da Dpoznaje ta opšta mesta. Zbog toga je po našem mišljenju pogrešno unositi opšta mesta u godišnje izveštaje. Samo o onim činjenicama iz svetske, nacionalne i lokalne privrede, koje su bile od neposrednog uticaja na tok poslova dotičnog društva, treba voditi računa u izveštaju i to uvek sa obzirom na to, u koliko su one poznate |avnosti.

Godišnji izveštaj treba bezuslovno racionalizirati. Nacionalna |e šteta, da u zemlji, u kojoj je štampa tako skupa i koja je knjigom tako siromašna, budu potrošene stotine hiljada na odštampavanje onih činjenica, koje su svakom dobro poznate.

U koliko više akcionarsko društvo uzima mah, u toliko su njegovi izveštaji reprezentativni za narodnu privredu. Kad bi sva gazdinstva i sva poduzeća dobila akcionarski oblik, onda bi izveštaji akcionarskih društava davali bolji i sigurniji pogled u narodnu privredu nego najsavršenija statistika. Pojavljuje se dakle nov interesent pored akcionara i poverioca za godišnjim izveštajem akcionarskih društava, a to je opštnost, zajednica. Preko tih izveštaja se proučava naša narodna privreda, oni su dragoceni dokumenti.

Kadgod se piše izveštaj akcionarskog društva, uvek treba imati pred očima sve tri vrste interesenata: akcionara, poverioca i zajednicu. Akcionar i poverilac traže objašnjenje pojedinih računa u bilansu, a narod traži podatak o kretanju dotičnos poduzeća kao jednog dela narodne privrede. Zato treba ostaviti državi, pojedinim resornim ministrima, statističke podatke, naročito ekspozeu ministra finansija; a u izveštaj uneti one podatke, koji se drugojače ne mogu da saznadu, sem prilikom rukovođenja dotičnim poduzećem.

| | Љубљана Шеленбургова бр. 7.

Li )BKA, JE ТЕЛЕФОН 5-78

ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Михамлов Венац 13-14

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

пр STID:

Зегреб Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА — Зггреб

Телефон 41-97

Телеграми: ШКОДА Београд