Народно благостање

)

(Страна 22

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Џисмо уредништву

Један наш пријатељ, који већ деценијама ради банкарски посао са много успеха, послао нам је опширно писмо поводом нашег писања о банскем штедионицама, које гласи:

„Тежиште банске управе лежи, без сумње, у области политичке управе земље. Разноврсност и опсежност компетен-

пије банова не даје им времена за тако деликатне и комплипиране ствари, као што су банкарске операције. Они у осталем нису за то ни оспособљени нити им је то позив. Закон им је ипак поверио- контролу над новчаним заводима у аккионарском облику, али су баш због тога они у толико мање пстодни за управу новчаним заводима у саставу бановина. Додир са политичким критеријумом и тежњама може по упреву новчаног завода да буде штетан па и судбоносан и онда кад би њиме управљале врло стручне руке. Неспособна, је поплитичка управа за руковођење новчаног завода. Еластицитет, објективно расуђивање о појединим пословним трансакцијама. слално подешавање променљивим условима и захтевима тржишта и клијентеле, брзо решење по питању и т. д. нису врлине бирократског апарата. Баш због тога приватници често плаћају приватним банкама већу камату само да би имали дискретност и кулантно услужење.

Неоспорно је, да је проблем дугорочног кредита једап од најпрешнијих, који се у најскоријој будућности мора да реши. Али то решење не може да дође као на пању. Чак ја сматрам да се оно не може никако другојачије решити, него GOO под условом сарадње од стране новчаних завода. Најбржн и

најсигурнији начин је цесија хвепотекарно обезбеђених дугороч

HIHX зајмова од провинписких новчаних завода на један ве-!

лики централни институт, који је овлашћен на издавање хипотекарних обвезница. Тај би пренос морао бити слободан од сваке дажбине. Код нас се решење проблема дугорочног кредита на тај начин може да изведе пре, нето у другим земљама, јер већ постоји такав моћан хипотекарни завод, овлашћен на издавање хипотекарних обвезница. То је Државна Хипотекарна Банка. Заложнице издате на основу тих цедираних хипотекарних потраживања, од стране домаћих новчаних завода Државној Хипотекарној Банци биле би првокласат папир не само за унутрашње већ ни за светско тржиште капитала. Њега би куповали радо и наши домаћи новчани заводи. На тај начин би се знатно потенцирала пословна спосебност провинциских новчаних завода. У томе ппљу морао би се донети специјалан закон, који би нарочито предвидео цедирање тражбина као и увођење у грунтовне књиге без дажбина. На тај би се начин антажовало у службу хипотекарног кредита целокупно наше банкарство и тиме знатно доприпело унапређењу наше пољопривреде.

Тај је систем у осталом опробан у другим земљама TI свакако је много бољи од разних службених и полуслужбених кредитних установа. Каматна стопа по којој би новчани завод дао хипотекарни кредит сељаку, имала би се регулисати уговором између Државне Хипотекарне Банке и завода, који бе имао да цедира своје хипотекарно потраживање“.

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

Закон о принудном равнању ван стечаја

Заједно са Законом о стечају обнародован је и закон о принудном равнању ван стечаја. Обвезну снагу добија 1. маја 1980.

Ми смо живели под режимом принудне нагоде неколико година : банска наредба од 1. новембра 1916. Бр. 17.500, којем је угарска ванстечајна принудна натода постала законом у Хрватској и" Славонији, проширена је на читаву државу чл. 13. Закона о бупетским дванаестинама од 31. децембра 1991. Овај у основи добар и потребни институт био је тако отне примењиван, да се брзо дигла бура протеста против њега. Судије су га примењивали онако како су примењивали и стечајни закон: без иницијативе, без дубљег испитивања ни људи ни ствари, с растезањем и губљењем времена и томилањем трошкова. Стара рутинарска пракса рђавог стечајног закона била је до потпуности пренесена у примену ванстечајне нагоде. Повериоцима се чинило, да цела нагода служи само дужницима да их опљачкају. Чак су постојању натоде приписивали увећани и стално растући број обуставе плаћања. Међу најодлучније противнике натоде убрајала се Београдска Трговачка Комора. Тако је једна рђава примена учинила да се омране и једна добра и корисна идеја: да се створи једна правна установа за спречавање стечаја и избегавање њетових разорних последица. И ако су многи наши правници и економисти као и мноте трговачке корпорације енергично браниле корисност ове пдеје и тражиле реформу законодавства у циљу осигурања правилне примене принудног ванстечајног равнања и спречавања евентуалних злоупотреба, ·повика је била толика, да је натода законом о буџетским дванаестинама од 31. марта. 1925. укинута.

Противници нагоде били су задовољни. Отклоњени су, по њима, узроди падова, који су се јављали, „удешени ради пљачке поверилаца. Међутим, тек од укидања нагоде почео је нагао пораст стечајева. Док је у 1924. години, у време постојања нагоде, било само 106 стечајева, у 1925. години (натеда укинута 31. марта те године) број је порастао на 554, у 1926. на 882, н 1927. на 1060, 1928. на 917, а ове године, само за девет месеци, до 30. септембра, број отворених стечајева износи 842. Како је последњих неколико година просечан број стечајева у октобру—одецембру износио 250, пагледа да ће мн ове године бити око 1000 стечајева. Није потребно додати, да ове страшне цифре, с обзиром како се код нас расправљају стечајеви, представљају огромне милионске губитке вредности н толике штете поверилаца н толико разорених соцналних етаистенција поштених дужника. |

Од немања једног закона о принудном равнању ван стечаја највише је страдала предратна Србија, разуме се у колико у опште законодавство ту може да игра извесну улогу. Најмањи застој у плаћању вукао је дужника у стечај. Тако је и суд разумео закон. Томе је ишао на руку п наш поступак.о стављању забрана. У другим правним подручјима и другачи судски поступци, M другачи закон о извршењима., и осуство права да суд сам по својој иницијативи отвара стечај HW, нарочито, предстечајни поступак као онај у Хрвалској и Славонији који оставља времена пи даје могућности поверноцима да се с дужником споразумеју п спрече отварање стечаја, — припомогли су да су тамо многи стечајеви избегнути, те спасени и повериоци и дужници од потпуног унишштења. Због тога је овакво стање законодавства помогло, да

1. tha

Iota

ма