Народно благостање
11. јануара 1930,
од отворевих стечајева последње три године 3J, пада само на предратну Орбију. У прошлој 1929. години од 790 стечајева, отворених до 81. августа у целој земљи, пада на Cpбију 642! О овоме су се, изгледа, уверили и ранији противвици ове институције, те је у последње време све једногласвије било тражење да се овај закон донесе. (6 тога, и ако делази мало одопњен, он ће бити радосно поздрављен од свих, који су увек бранили ову здраву и корисну идеју. Аргументи, којима се војевало за овај закон, нису ни мало натубили од своје важности услед добијања новог модерног закона о стечају. Добар закон о стечају не може да замени, јеш мање да излишним начини, закон о принудном равнању ван стечаја. Они дејствују различно. Закон о стечају регу-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 23
пише поступак у стечају, пошто већ стеча; буде отворен, п има да се побрине о заитити поверилаца у стечају инд осигура најбржу п највише могућну квоту наплате од вах тражбина, а закон о принудном равна ма да спречи отварање стечаја и да поштеног дужника и његове поверпоце стави у положај де заједнички створе сптуацију, која ће им дати могућност да штете, настале услед дужникових губитака у послу, сведу на најмању меру и
сгрече разорне последице, које стечај сам собом изазива и · при најсавршенијем закону. о стечају. Шкономски и сопи-
јално, то је најважније. Зато јео доношење овог закона једна
„велика добит за нашу земљу.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Морган и Ко су највећи бан-
Американски капитал по- кари у Америци, али ни Дилон
чиње понова да се инте- руид и Ко нису много мањи. ресује за Европу
Морган се уопште није много интересовао за европске послове: његов најглавнији европски посао био је финансирање Енглеске после рата и револвинт кредит (за подржавање валуте) од 100 мил. долара Француској. И да је хтео не би могао да ради са Француском више услед доскорашње забране американским банкама да дају Француској кредит (абог неретулисанот ратног дуга). Али је фирма остала и даље као представник Француске на американском тржишту. На супрот томе највећи број американских банкара развио је велику делатност у Европи одмах после рата. Може се рећи, да је баш на европским пословима највећи део американских банака постао великим. Американски се капитал највише интересовао за Немачку, а највеће послове у Немачкој обавили су Дилон Рид и Ко. Та је фирма посредовала за преко 30 милијарди динара кредита немачкој индустрији и немачким самоуправама. Њен биро за студије најбоље је документеван о економском стању Немачке.
Наравно да. је за време берзанске шпекулације за последњих 7—98 месеца и немачки кредит био потлуно суспендеван ; али је одмах. после нормализирања почео амерички капитал да се поново интересује за Немачку. Фирма Дилон Рид и Ко одмах после краха у Америци била је понова, на послу у Берлину. Она је закључила (у међувремену пропали) вајам са Берлинском општином од 15 милиона долара; она је била та, која је имала дати зајам од 3—450 милиона ма: рака Немачкој.
Као што смо у прошлом броју саопштили оба су та посла пропала услед опозипије гувернера царевинске новчанечне банке д-р Шахта. Ми смо и то напоменули, да је д-р Шахт употребио против тога зајма један оригиналан аргуменат: чињеницу, да се Француска буни против немачког зајма у Америци јер тиме се отежава емисија немачких репарационих облитација, која се намерава у току 1930. год. На ту се тачку сада једнако осврће немачка штампа и тражи мало више обавештења од д-р Шахта. Штампа указује на то да се од дужег времена бави у Паризу Морган и да претовара са француском владом о комерцијализацији репарадионих облитација — незаштићеног дела, — од кога је Франуска узела лавовски удео.
Тврди се, да је од Моргана потекла сугестија, да треба, омести по сваку цену немачки зајам, док се не изврши емисија репарационих облитадија. А извесни листови иду тако Далеко, да тврде, да је д-р Шахт из великог пријатељства,
које је закључио у Јанговом комитету у Паризу са Јангом, Моргановим ортаком, пристао де омота финансиске трансакције између Немачке и Дилон Рид и Ко.
Ми сматрамо да је д-р Шахт узвишен над сваком сум-
њом те врсте; али свакако ће за наше читаоце бити интере-
сантно, да се американски банкари поново враћају евроцским пословима.
То је сасвим разумљиво: у Америци добри паннри носе ренту од 3: —4-,0Ј, док првокласни папири у Немачкој, државни и хипотекарни, носе преко 80.
Данас је опет Немачка обетована земља за Америку. Услед велике тражње капитала курсеви су пали на кемогућ ниво и Американци ће покуповати немачке хартије да би из кров 2—65 год. продали опет Немпима уз огромну зараду.
Кад се има у виду да. је по-
Највећа жртва американ- Следњх година, 909, целокупне ског берзанског краха
производње дијаманата куповала Америка, онда се може разумети кад се каже да је целекупна та индустрија радила у главном за Америку. Исто се тако лако може замислити положај индустрије дијаманата од тренутка, кад је Америка престала да буде купац и кад су американске госпође скрахираних шпекуланата почеле и саме да нуде дијаманте — по сваку цену. После 23. октобра, кад је крах био на врхунцу, осетно се исти потрес одмах сутра дан у Паризу у улици гџе де ја рајх, где су углавноме сви јувелири, и готово једини продавци робе за пео свет. Посао је тако рећи потпуно престао, али цене нису знатно пале. 'То се има да захвали јакој организацији у индустрији дијаманата. Производња дијаманата је последњих година гаћа но потрошња ;: али се цене одржавају на огромној висинћ због тога што се пушта у оптицај само онолико колико је потребно, — да се не покваре дене. Кад би, како веле стручњаци, целокупна производња камена и дијаманата у Ј. Африци била, бачена на пијацу, цене би пале тако ниско, да би могле чак и жене американских радника да их купују.
Овом приликом да упознамо читаоце у најкраћим потезима са производњом дијаманата. Сетиште производње је Ј. Африка. Њих скупљају појединци по пешчаном наносу, и ваде се из рудника. На годишњем скупу једнога акционарског друштва за производњу дијаманата тврдио је професор Лон пре кратког времена, да производња рапидно опада, и да је данас васпостављена равнотежа између проноводње и потрошње.
И са других се страна тврди 10 исто; али како се у рукама произвођача, и трговаца дијамантом налазе огромне