Народно благостање

Страна 58

nove akcije za povećanje kapitala, (radi podizanja velike zgrade). Na dvadeset akcija dolazi jedna nova. Akcija glasi na jednu funtu sterlinga, a akcionari je dobijaju za dve funte. Stare akcije notiraju blizu 4 funte.

— Сад се сазнаје, колике су губитке претрпели инвестмент-трестови због берзанског краха. Велики део тих трестова ове године не само да не даје дивиденду, већ исказује у својим тодишњим извештајима губитке у капиталу, који износи између 3—100/(.

— Четословачки парламент усвојио је владин предлот закона о увођењу златне валуте. У исто време је донесена, резолудија, да се што пре приступи унификацији читавог новчаног законодавства. У питању повећања главнице новчаничне банке одлучено је, да је главница од 15 милиона долара односно 502 милиона чехословачких круна довољна.

— Ргобјет kontrole bredi}a datog od rane banaka. Do interesantnih slučajeva došla je direkcija Deutsche Bank i Diskonto- Geseljchaft posle fuzioniranja, usled čega je bilo potrebno, da se spoje i računi iste firme kod obeju banaka.

Tako je konstatovana prezaduženost izvesnih firmi. Tim povodom otvoren je stečaj jednoj trgovini zemaljskim proizvodima, čiji je sopstvenik vrlo vešto lagao jednu i drugu banku. On je šta više od svojih mušterija na selu uzimao uslužne akcepte i davao bankama u eskont. U rukama obeju banaka ima takvih akcepata za 272.000 maraka, a u stvari su seljaci po njima dužni svega 22.000. To je već drugi slučaj da ugovci zemaljskim proizvodima uzimaju uslužne akcepte od seljaka.

Pojavilo se ponova pitanje o suzbijanju te viste zloupotrebe i Udruženje nemačkih banaka odlučilo je bilo, da se obrati centralama pojedinih privrednih organizacija, i da ih zamole za pomoć u interesu javnoga kredita. Udruženje je izložilo organizacijama da ima jedno jedino sredstvo kontrole kredita, a to je #»v/đaj 27//ga božio ib ртетодпо трна zakleti sirwčnjab; ı molilo je, da organizacije dejstvuju kod svojih članova, da dragovoljno prime da im se knjige pregledaju. Centrale pojedinih organizacija potpuno su usvojile gledište udruženja banaka i uputile cirkular svojim članovima sledećeg sadržaja:

„Centralama privrednih organizacija stalo je pre svega do toga, da se u trgovačkim krugovima jedanputa shvati, kad jedan poverilac, pri davanju kredita ili pri prolongaciji kredita većega. obima, traži da se podnesu knjige, koje je pre toga ispitao zakleti revizor, da nije izraz povećanog nepoverenja već zahtev ugovoračke predostrožnosti našega vremena. Ko na to pristane, ne samo da ne gubi ništa od ugleda svoje firme i svog poduzeća, već šta više pomaže i opštem interesu narodne privrede, da se održi zdrava upotreba kredita. Samo se tako može doći do sniženja kamatnjaka”.

Centrale su čak učinile predstavku Ministarstvu pravde, da prilikom diskusije u parlamentu o izmenama i dopunama krivičnog zakonika uđe i jedna odredba, kojom se predviđa krivična odgovornost za slučajeve prevare u ovoj oblasti. Lažan izveštaj kreditima, uzetim na drugoj strani, smatraju centrale za protivno trgovačkom moralu i za kažnjivo.

— Целокупан оптицај Француске батке износио је 10 јануара 69:/, милијарди франака, а есконт само 6,7 милијарди франака. Есконт је износио дакле десети део од целокупног оптицаја новчаничног.

— Селекшен Трест одлучио је да изда нових 160.000 ажција, с тим да на сваке 38 старе акционар добија две нове.

— Дунавско паробродарско друштво, са седиштем у Бечу, има неколико серија облигација, емитованих пре рата већином у Немачкој п гласећих на немачке марке. Има више од 10 година како се немачки повериоци хрвају са друштвом ради валоризирања тог свог потраживања. Бродарско друштво је третирало те облитације као поратне марке, због чега је и делокупан тај дуг био сведен на, безначајну пифру. Пре неколико

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

дана постигнуто је поравнање између поверилаца и друштва, за облитације па 1882. г. четверотроцентне. По томе споразуму имаоци добијају за сваку облигацију од 400 марака нову гласећу на 50 шилинта, која носи камату 40/, почев од 1. новембра, 1998. г., која се има амортивовати за 30 год. рачунајући од 1. јануара 1980 г. Имаоци су дакле добили тринајести део од предратне суме.

—- Хатаде спреј „татиР-Бапава # 1929. godini. Završni računi najvećih engleskih banaka za 1929. g. ne pokazuju nikakvih :naročitih promena. Dividende su ostale kod sviju važnijih 2270da jednake onim iz 1928. godine i to uprkos povećane dobiti u 1929. god. Stagnacija na novčanom tržištu i jesena berzanska depresija nisu mogle ometati postižene dobiti, koje su se — zbog povečanja kamatne stope — samo još i povećavale.

Tako nam pruža upoređenje čiste godišnje dobiti petorice najvećih engleskih banaka za vreme poslednjih četiri godina veoma interesantnu sliku:

Ime banke 1926 1927 1928 1929 u 1000 engl. funata

Midland 2536 2555 2656 2665

Lloyds 2524 2476 2528 2542

_ Вагсјау5 2527 2306 2301 2331

Му евитипзгег 2157 2172 2148 2160

National Provincial 2116 2095 2109 2189 -

Sve ove banke isplaćuju u poslednjim godinama nepromenjenu dividendu, koja je mnogo manja, no što bi to dobit dozvoljavala; kod većine banaka isplaćena dividenda ne iznosi ni polovinu godišnje zarade. Ova je činjenica veoma interesantna, jet nam tumaći rigOrOZnu i konzervativnu politiku londonskih banaka, koje nastojaju, da u što većoj meri popunjavaju rezervne fondove.

Ako ove dobiti preračunamo u dinare, to dobijemo ogromne cifre: tako iskazuje Midland banka za prošlu godinu čistu zaradu od preko 740 miliona dinara... ,

— Cage) Uesocaogawxuz Новчанит Завода умолио је Удружење Банака да скрене пажњу заинтересованим у нашој држави, да је питање ликвидације потраживања наших граbana, код Чехословачких Новчаних Завода у старим крунама нарочитим споразумом уређено. У колико су југословенски повериоци били познати, њима је непосредно писано. Међутим има п таквих чије адресе нису познате. Савез Чехословачких Новчаних Завода позива такве југословенске повериоце да своја потраживања одмах пријаве и лоднесу уверење да им је 26. фебруара 1919. године као и данас било стално пребивалиште у Југославији.

— Саомитења удружења војвођанскиг банака. Прописује бе да се на сваки отворени или текући рачун, отворен у другом полтођу, наиме иза 1. јула 1929. за који према: томе није још нанлаћена годишња такса, најдаље до 15. јануара има налла-

"тити такса од Динара 20— Такса се наплаћује у таксених

маркама, које се лепе на исказу текућих рачуна, којим се паплата таксе код финансијске власти пријављује. Са текућих рачуна између двају овоземних акционарских друштва, на плаћује се половина горње таксе. Након истека горњег рока, прописују финансијске власти троструку казну.

—_ Наплата таксе из ТБр. 100. na име такса на аутомобиле, фијакере, полуфијакере, доспева у: Београду, Загребу, ЈБубљани, Марибору, Новом аду, Осеку, Сарајеву, Оплиту и Су ботици до најкасније 28. фебруара сваке године, а у осталим местима, која нису овде побројана, до конца, јануара сваке тодине.

—- Такса на дивиденду и тантијеме изнаша 1 од сто ол исплаћене суме, која се мора наплатити у року од 15 дана након одржане главне скупштине.

— У смислу чл. 71. Оакона о непосредним порезима, дужни су новчани заводи до најскорије 14 фебруара 0. TI. код надлежне пореске Управе уплатити рентовни порез за каматс