Народно благостање

Страна 60

če poznato inostranstvu. Preporučuje зе i proizvodnja suvog grožđa, koje inače Francuska uvozi. |

— O banju brezaduženja odnorpo rise nemačke bpoljobrivede vodi se u Nemačkoj opširna anketa. Radovi anketne komisije nisu još završeni, ni uspesi objavljeni, ali ipak se iz nemačke privredne štampa sada već saznaju vrlo zanimljive detalje po ovome pitanju. Tako se smatra, da iznosi cifra prosečnog prezaduženja nemačke poljoprivrede 29.0%. Ali ova cifra još ne znači mnogo, jer se struktura seljačkog zaduženja menja prema provincijama. Dok iznosi u severo-istočnim provincijama pozaduženje oko 50 i više procenata, to OnO iznosi u zapadnim provincijama samo 12% do 17%. Na osnovu do sada poznatog materiala čuje se konkluzija koja ističe da se ne nalazi u krizi nemačka poljoprivreda, nego samo poljoprivreda istočne Nemačke, a tu naročito veliki i najveći posedi.

Moraćemo pričekati, da se objave svi podatci anketne komisije i tek onda ćemo moći videti, u koliko je ovo veoma interesantno tvrtđenje i opravdano.

ИНДУСТРИЈА

— Позната талијанска аџтомобилска фабрика „Итала“ која је још у прошлој години повисила акционарску главниду на 35 милиона лира, налази се, како се из Турине јавља, у веома тешким финансиским тешкоћама због којих ће се морати тражити равнање са повериоцима.

— Развиће аустријске индустрије у току 1929. г. било је неповољно. То се-најбоље огледа у радничкој статистици. На дан 1. октобра 1929. г. укупан број раденика у Аустрији износио је 1,280.000, од чега је у најбољем случају без посла 121 о], а у најгорем случају 209). Ни у једној земљи на свету кема тако велики број беспослених раденика. Највећи део аустријске индустрије налази се у рукама Кредитаншталта, који се, као што знамо, пре неколико месеца спојио са Хи-

пот. Кред. Заводом. Један део те индустрије је болестан и

сад све зависи од тога, како ће Кредитаншталт поступати 6 њом, то јест, да ли ће код извесних подузећа посао обуставити или радионализирати или фузионирати.

— Електрична централа 3 Броду је од 1927 године, у којо; је години и основана, знатно проширила, свој рад. У 1927 тодини потрошено је у Броду 94000 киловата сати, у 1928 години 220000 киловата сати а у 1929 години 290000 киловата. Мотрошача (било је 1927 године 467, у 1928 години 764 а У [929 тодинне 1070. Збот повећане потрошње повећаће се потојећа постројења.

— У великом индустриском подузећу за металне пропаводе у Решици, у Румунији, отпуштен је велики број радника због несташице посла. Тим поводом је румунска влада одлучила, да поручи код дотичног подузећа 30 локомотива.

— Највеће телефонско американско друштво „Интертационал телефон енд телеграф компанија“ добило је преко своје подружнице „Чиле телефон компанија“ концесију од аргентинске владе за 50 тодина за експлоатацију телефона у Аргентини.

— Питање градње нове електричне централе у Зеница ступа у нову фазу, јер ће се 8. фебруара одржати у Сарајеву лицитација за подизање. Прорачун износи 7,1 милиона динара.

— Метавва vlada je odluč;la, da znatno smanji godišnje subvencije, kojim podržava aeroplansku industriju. Dosadašnjoj veoma opsežnom politikom subvencioniranja napraviće se kraj. Ministarstvo finansija je odlučilo da će davati pomoć samo četvorici preduzeća i to: Junkers, Dornier, Bayerische Flugzeugswerke i Heinkel. Savezno time naredilo se je vazdušno-saobraćajnom preduzeću „Deutcshe Lufthansa”, koje se nalazi po pretežnoj većini u državnim rukama, da

svoje porudžbine odobrava samo subvencioniranim preduzećima i da

se što više ograniči na upotrebu jednoobraznih tipova. Reduciranjem subvencija Nemačka će industrija aviona biti osetljivo pogođena, ali je ipak bilo krajnje vreme da se prekine dosadašnjom praksom, kojom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

se je podupiralo prekomeran i potpuno neekonomski polet jedne industrijske grane. | .

— U prajsbome рататепитпоте одбогтц za proučavanje bu džeta podneo je ministar trgovine ekspoze o stanju rudarstva uglja U Prajskoj za prošlu godinu. Iz tih se podataka vidi, da je ugljarstvo imalo vanredno povoljnu konjunkturu, vrlo dobre cene i veliki izvoz, poboljšanje nadnica i nestanak besposlice radnika.

— U Švedskoj se odavno čime pripreme za dobijanje sirovog ulja iz škriljca. U budžetu švedskom nalazi se pozicija od 150.000 kruna za podizanje jedne stanice za vršenje opita za dobijanje sirovog ulja od drvenih otpadaka po postupku profesora Bergiusa.

ПОРЕЗИ

— Непосредни порези:

— А. Распис Генералне Дирекције. „У вези расписа, овота Одељења, бр. 85446, у предмету екзекутивне наплате пореза, саопштава се, да је овом одељењу достављено, да поједине управе не врше наплату пореза од појединих пореских обвезника ни онда, кад они сами долазе да порезу плате, под изгокором, да разрез пореза за текућу годину није довршен. Обзиром на ту чињеницу, којој се може поклонити вера, скреће Вам се пажња, да је такав поступак незаконит, јер се пореза у оном случају, кад разрез за текућу годину није извршен, има наплаћивати према последњем извршеном разрезу пореза, како то одређује и члан 147. закона о непосредним порезима.

Како се оваки случајеви, који се могу квалификовати као немарност и незнање, не би више понављали, оделење упозорава, да се наплате пореза безусловно има извршити и онда, ако разрез пореза за текућу годину није извршен.

Сваки онај, који противно овом поступи, па чак и дратсвољне уплате пореских обвезника не прими, биће најстрожије позван на одговорност."

Б. Респис о извозним тремијама на вино. „Ово оделење добило је више притужби од стране извозника вина, да се њихове молбе за исплату сума из тач. 32. члана 108. трошаринскот правилника, споро решавају, чиме се штети углед државне администрације. Да би се у будуће избегле ове притужбе, Оделење Пореза наређује следеће:

Сваку молбу, коју прими Финансијска Дирекција од стране извозника вина за исплату сума из тач. 32. чл. 108. трошаринског правилника, мора спровести Оделењу Пореза иста у реку од 5 дан по пријему, о чему ће се ово Оделење из достављених предмета уверавати. Решења Господина Министра Финансија, којима се извозницима вина одобрава исплата сума, дужна, је Финансијска Дирекција исти дан када их прими, а најдоцније следећи дан доставити надлежној пореској управи, којој нареди да одмах изврши извозницима вина исплату одобрених сума.

Скреће се пажња одтоворним чиновницима, да. ће се против њих повести дисциплински ноступак, не буду ли у будуће тачно поступили по овом наређењу.“

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

= Нова тредузећа.

— Код тртовачког суда у Загребу уписана је фирма Шкрињар Мишко, командантно друштво парних пекарских пе ћи „Паропец“ у Загребу.

— По одобрењу вардарске бановине оснива се у Скопљу „Генерално трговачко акционарско друштво“ са основном

· главницом од 2 милиона динара.

— Бан дувнавске бановине одобрио је оснивање новог акционарског друштва Штајнер и Комп. у Новом Саду, са капиталом од 1,5 милнона динара. Ново предузеће настало је фузијом двају фирми и то фирме Мирко Штајнер и син и фирме Коломан Лесинтер и Комп. у Новом Саду.