Народно благостање

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Bp.5

Ми смо већ писали о томе, да се више од 3 месеца претовара између Пољака пи НеMama о закључењу једнога картела, којим би се регулисала гена ражи исвевене у скандинавске државе, које су највећи увозник немачко-пољске ражи. Казали смо, да је то једна утопија потпуно неизводљива и да је за све време преговора продужавано стање, коме је требало учинити крај.

Шред закључак редакције са неколико страна ститле су нам вести делимично врло одушевљене, да је на крају највал успео споразум између Немаца и Пољака. Са немачке стране преговарач је Шојер Комерси, који-је у ствари огромно трровачко подувеће храном, својина немачког задругарства, а са псљске је Банк Пољски, из Варшаве. По тексту споразума идеја картела. извоз, потпуно је пропала. Споразум се састоји у томе, да Немци купују од Пољака 24000 ватона пољске ражи по пени, која је много виша но што је моментално цена у Пољској. У накнаду за то обавезују се Пољаци да до 15. фебруара не извозе раж ван земље.

картел

По томе се намеће питање шта ће бити после 15. фебруара 2 Хоће ли доћи до извозног картела или не 2 По чему ће после 15. фебруара моћи доћи до споразума, кад за три месеца мучнога рада није дошло до тога; Данашњи споразум је у ствари једна победа Пољака над Немцима, Немци су купили од Пољака робу и тиме их разрешили главобоље око извоза п евентуално продаје по нижој цени услед ховкуренције са Немцима. Тако су Немци у ствари постали извозници пољоке ражи по ценама које су далеко над трашиним. Са неких страна чују се гласови, да је Шојер концерн имао огромне закључке са Скандинавцима за лиферовање ражи до 15. фебруара и да би велике паре изгубио да је у року купио на немачком тржишту, где се цена одржава вештачки врло високо, да је дакле цео споразум био један трик да Шојер конnepH дође до јефтине ражи. Верзија се не потврђује али се са пввесне стране подржава. Али ма шта да је у ствари, имамо у сваком случају за неколико дана тако рећи поново отворено нитање конкуренције између Пољака и Немаца при продаји ражи на скандинавском тржишту, а с друге стране јављају HB даље неки тртовачки листови да се ових дана појавила врло жива конкуренција из дунавских земаља, које продају све слободне количине ражи, због тога што се цена вештачки пржи врло високо. Чак постоји могућност да конкуренција из дунавских земаља поколеба дену до 15. фебруара, али је још вероватније да ће се поколебати цена зато што ће купци у Скандинавији надзирати са тражњом до 15. фебруара, а то пије далеко јер ако до тог рока не дође до споразума, цена ражи ће знатно да падне. Према томе тај целокупан прослављени споразум, који је рађен три месеца, свео се на, то, да су Пољаци продати са 15% скупље, него што је њихова пијачна цена, 2—4000 ватона Немцима и да су то примнли обавезу да се одмарају једно дваестак дана од напорног труда око извоза.

Ми понова тврдимо, да је та врста споразума, какве у историји света није било, апсолутно немогућна. Не може се доћи до извозних картела измеђ држава а за артикле, за које не постоји забрана слободне трговине.

%

Наша паробродарска друштва. која подржавају редовите линије са лукама иноземства чине велике напоре како би добили што издашнију субвенцију. У последње време оперирају преко јавности, да се талијанска тртовачка морнарица, која је обилно субвендионирана, спрема да подувме још јачу конкуренцију против наших линија са, нноземством. Ради тога била би апсолутна потреба, да се и наша друштва субвенционирају како би одолели талијанској конкуренцији. Наша паробродарска друштва, у субвенцији и то издашној субвенцији, виде једину могућност за одржавање садалињих линија са иноземством. ;

Међутим ми држимо да би се и (без субвенције дало много учинити. Наши пароброди имају скоро увек терет дрва или цемента и то много олакшава њихову конкуренцију према талијапским паробродима, који у нашим лукама морају плаћати високе лучке таксе. У првом реду требало би више систематике у подржавању појединих линија, тако, да би се избетла међусобна конкуренција. Нема збиља никаквог смисла, да пароброди свих три наших паробродарских друштава, који подржавају линије са иноземством, пристају у Оолуну л Смирни. Потпуно је доста ако линију са Грчком и Малом Азијом подржава само једно друштво. Друга нека подржавају линије са Египтом, северном Африком или лукама западне и северне Евроле. Тако се елиминира међусобна конкуренција и ми имамо наших линија у више праваца. Код такове поделе рада, поједине линије на којима је мањи промет а ипак су везкне, могле би се евентуално субвенционирати, али само из резерве, да то дозвољава стање наших државних финансија.

Нека наша паробродарска друштва сама покажу да су на висини и нека међусобно поделе разне. линије н тек онда моћи ће се узети у претрес питање субвенција.

Хаос у нашој линијској пловидби

На свету има разних банкара а међу њима и куриозних. Куриозних због тога, што нуде велике зајмове у доба, кад је новчано тржиште затегнуто, а мале, кад су прилике на новчаном тржишту повољније.

Пре неколико месеца ми смо забележили вест, да је општинска управа града Спска примила понуду за неки већи инвестициони зајам. Но, међутим, зајам је био у сувише велик и општинска, је управа, којој је требало свега 4 милиона динара, била принуђена да ту понуду са жаљењем одбије. A како ни они капиталисти — зајмонуђачи нису били вољни да се упусте у посао од „само“ 4 милиона динара, то су сви даљни преговори били прекинути.

Сада. јавља загребачки „Јутарњи лист“ из Сиска, да је ових дана сисачка градска управа добила нове вести од претставника оних истих енглеских капиталиста. И те су веома интересантне, наиме, да су Шнглеви ипак спремни да одобре Сиску тражени кредит од четири милиона динара. Према томе има Сисак сада оно што је тражио и може себи честитати. Нас пре свега интересују мотиви који су руководили

Сисачка општина добила је зајам „у начелу“

Еитлезе, да пристану на тако „мали посао“, као што је то зајам од 4 милиона ; то исто питање изгледа, интересирало је п

сан ииииипививијниниинчананиннивишаја нашин МАНА БАЈ 544 Па пвпарепакасшоношвивоватансовпцкнилинигникосениспвинсианининиша

г ЖЕ a ДРУШТВО – ' Првокласни Шлески Угаљ и Кокс запгомеђуљ | i за домаће потребе, етажно и централно грејање. MOLIO a

"а пиво •• И А ИЕ Ва а аи на и ајЕ аајиј ни ајБ ла алеа и JR W|WiB|w K|R M|Wlx|P|W W|H|M ај клајајијканјијији ки

ORO ai e