Народно благостање

1. фебруара 1930.

сисачког извештача. „Јутарњег листа , који је те мотиве и сазнао и који се објашњују тиме „да су прилике на светском новчаном тржишту боље. па да се може дати и мањи зајам."

Појединости и услови тог зајма нису нам познати, али се ппак надамо да ће се сисачка општина моћи корисно послужити тим у „начелу одоореним зајмом. uzmu == Njemačka automobilska industrija, koja se zbog amerikanske konkurencije nalazi više manje na rubu propasti, muči muku, kako i na koji način bi se mogla sanirati. A

Pan-Evropa za automobilsku industriju?

нет ЕН ЕТ kako ni ostala evropska industrija automobila nema baš suviše povoljna vremena .to Su SVE evropske države, koje proizvode gutomobile, vrlo rado prihvatile od Nemaca bačenu devizu: „Evropi evroske automobile”. Ali su iniciatori ove devize formulirari i konkretan oblik, kojim bi se ona mogla što efikasnije provesti. Nemački industrijalci dugo borbu protiv uvozne carine, koja je kao što se ističe, i suviše niska, jer iznosi samo 75 maraka na 100 kg. Ova je borba do sada bila bez ikakvog uspeha, jer je nadležna vlast zastupala mišljenje, da se trgovinski ugovori ne mogu menjati na zahtev samo jedne industrijske grane. Iz tog razloga nemački industrijalci su proklamovali gornju devizu; ali kako se ne može diktirati jednostavan bojkot amerikanskih proizvoda — jer Oni su najopasniji konkurent nemačke a i čitave evropske industrije, i kako se ne može postići izmena trgovinskog ugovora, to su industrialci izmislili nov način, a to je uvođenje kontingentiranja automobilskog uvoza. To bi imao biti nekakav kompro-

naime vode već oštru

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 73

misni predlog, koji je već podnesen i drugim evropskim proizvođačima a koji su ga, kao što izgleda, već i odobrili.

Prema tom predlogu imao bi se kontigentirati uvoz odnosno izvoz sviju evropskih država proizvođača i to na taj način, da bi svaka proizvođačka država mogla da uveze u drugu državu jednaki broj automobila. U koliko bi uvoz premašio određen kohtingenat, to bi se moralo platiti na pr. za Nemačku uvozna carina od 300 maraka za 100 kgr. u mesto 75 maraka. A kontingnet j za svaku proizvođačku zemlju utanačen na godišnje 20—30.000 automobila. Razumljivo je, da su Francuska i Italija tim predlogom zadovoljne, pošto one u Nemačku ne uvoze onoliki broj, dok je međutim uvoz amerikanskih automobila u Nemačku daleko veći. Za onaj broj automobila, koji bi premašio određen kontigent, Amerika bi morala platiti carinu od 300 maraka za 100 kg. -

Vidi se dakle, da je ovaj predlog naperen u prvom redu protiv Amerike — i pitanje je, da li će Amerika pristati na ovako rešenje, koje je obično izvitoperenje postojećeg trgovinskog ugovora. Nemačka ima sa Amerikom“ trgovinski ugovor najvećih povlastica i zbog toga se Nemci nadaju, da će jednake carine i jednaka uvozna kvota juristički nekako odgovarati klauzuli najvećih povlastica.

Mi u uspeh ovog predloga — za koji se čuje, da ga i nemački zvanični krugovi podupiru — nikako ne možemo verovati, jer smatramo, da bi to značilo najgrublju povredu samoga principa trgovinskih ugovora, koji po sebi već isključuju svaku zabranu ili delimično ograničenje međusobne trgovine.

Ubeđeni smo, da će Amerikanci imati i načina, da spreče оуаkvo izvitoperenje trgovinskog ugovora. A uostalom van svake Je sumnje, da se sanacija nemačke automobilske industrije može sprovesti i na drugi način, |

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

НОВЧАРСТВО

| Мода Ргапсисва Rambari-bapka ima 50.000 akcija po 2000 franaka komad. Od te glavnice od 100 mil. franaka uplatiće se sada samo jedna četvrtina.

— еј; пизитујува тајат na bragn. Iz Amerike javljaju, da se čine velike pripreme za emisiju nekoliko stranih državnih zajmova i da je pijaca za to već spremna. Pominje se i veliki mađarski zajam, ali je najverovatnije, da će u najkraćem vremenu doći do emisije investicioni austrijski zajam od 100.000.000 dolara. Finansijski krugovi smatraju da će taj zajam biti plasiran za 24 sata. Zajam će biti 6%, a emisioni kurs još nije utvrđen. Čoveka mora da spopadne melanholija, kad pomisli da naši bankari u Americi nisu bili u stanju da plasiraju za 7 godina više od 45,000.000 dolara, a da je amputirana Austrija u stanju da za 24 sata plasira zajam mnogo povoljniji no što je naš u istome iznosu. A da bi raspoloženje bilo što kompulentnije da napomenemo da se smatra da će i mađarski zajam čiji je iznos još neodređen, potpuno uspeti.

____ патед аиситуће Матодпе banže i austrijske 'rlade obnovljen je ugovor o produženju privilegije bančine još za 15 godina preko roka, to jest do 30. septembra 55 godine. U naknadu i zamenu za to banka je učinila dve znatne koncesije. Jedna je u povećanju učešće državnoga u — čistoj dobiti, druga je u pogledu dotacije fonda za činovničke penzije. Državno učešće znatno je povećano i to pri dividendi od 10—12% država dobija *|. u mesto dosadanje 3|,, a pri dividendi preko 12% umesto Š|, dobija 5|, ostatka dobiti naravno. Isto tako banka čini koncesiju državi u tome što je celokupno državno dugovanje oslobodila svake kamate. Sporazum važi od 1. januara 1929. godine tako da se i dobit za prošlu godinu ima da podeli po tome ključu. Ovih dana saziva direkcija banke vanrednu skupštinu, koja ima da odobri taj sporazum.

___Finansjste Pransakbcije Šveđisbe. Švedska pravi štimung na međunarodnom tržištu radi konverzacije svog zajma 1929. godine od 100,000.000 kruna od 6% u 5%. Istovzemeno pristupa Švedska emisiji jednoga unutrašnjeg zajma od 15,000.000 kruna.

— ЏШабото се зе рттириа omisiji akcija banke za međunarodne obračune (tako zvane reparacione banke). Emituje se 112.000 komada akcija svaka od 2.500 švajcarskih franaka. Ukupno glavnica iznosi dakle 280,000.000 švajcarskih franaka, od čega se sada uplaćuje svega 25%. Kako osnivači pojavljuju se novčanične banke, engleska, francuska, belgijska, nemačka, talijanska, japanska i jedna američkanska. Akcije glase na ime. Belgijska banka namerava da celukopnu količinu akcija koja na nju pada, ustupi publici.

— Jedna bolandika banbayriba gruba preuzela је luksenburški zajam od 100,000.000 franaka.

— Javljaja iz Pariza da će reparaciona komisija sazvati novu konferenciju za predratne dugove, verovatno za kraj marta. Smatra se da će to biti poslednja konferencija na kojoj se imaju regulisati još nesvršena pitanja. Među njima naročito ono pitanje papirne rente, Misli se da će se usvojiti stari plan po kome se na mesto papirne rente ima izdati jedna jednoobrazna renta.

— {U wmunrbom Banata i Erdelju izbilo je veliko nepoverenje prema bankama. Za kratko vreme pale su Temišvarska građanska štedionica i Medija banka, a tražila poravnanje Obrtna banka u Temišvaru. U Aradu je takođe bila navala na banke, tako da je rumunska vlada bila primorana da stavi na raspoloženje 45,000.000 leja radi umirenja ulagača. Rezultat je bio vrlo povoljan. Obrazovan je odbor od predstavnika rumunske narodne banke ı rumunske vlade da prouči tačno stanje banaka i da spreči dalje padove. Kriza je dala povoda za fuzioniranje većeg broja banaka u jednu. Fuzija obuhvata: Banka Timisoara, Victozla, Cetatea, Banka Pierana, Agrar-Banka i Isor Banka.