Народно благостање

Страна 74

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ·

Бр. 5

Mi smo već videli, kako svršavaju fuzije banaka jedino u cilju da se spreči pad. -

— Projeb!om хавопа о патодтт novcima u Francuskoj, koji je vlada bila podnela parlamentu u maju 1928. godine, bilo je predviđeno iskivanje srebrnog novca, u komadima od 5, 10 i 20 franaka. Parlament međutim nije hteo nikako da primi iskivanje petofranaka, tvrdeći da iskivanje sitnog srebrnog novca može proizvesti samo poskupljenje u trgovini na detalj. Usvojen je predlog samo za desetice i dvadesetice. Ali iskivanje desetica i dvajstica nije išlo naročitom brzinom, i ako se sa sviju strana ukazivalo na to, da je cirkulacija novčanica od 5 franaka vrlo skupa sa gledišta održavanja zdravog novčanog opticaja. Francuska vlada je zadržavala iskivanje novca zbog toga što je još uvek očekivala, da će francuski paflament pristati naknadno na iskivanje petofranaka. Kako u tome nije uspela, to je ipak morala da pristupi, u dogovoru sa Francuskom bankom, iskivanju dvaju ostalih vrsti srebrnog novca. Ali kako su francuske kovnice pretrpane nalozima iz inostranstva, to iskivanje nije: moglo ići brzo. Prema izveštajima iskiva se svega 50,000.000 franaka mesečno, a zamena novčanica od 5 i 10 franaka za srebrn novac ne namerava se početi pre nego što se ne nakupi najmanje 800,000.000 franaka. Smatra se da se neće moći početi sa puštanjem srebrnog novca u opticaj pre januara 1931. godine — tačno 3 godine po donošenju samoga zakona. Francuska banka međutim i dalje štampa novčanice od 5 franaka i pušta ih redovno u opticaj.

U Еоттеји za oyganjzaciju bane za međunarodne obračune bila je vtlo živa i žilava borba između članova komiteta i predstavnika švajcarske vlade. Komitet je tražio neograničene koncesije i privilegije za banku. Švajcarska vlada je to kategorički odbila. Naročito je kategorički bila u gledištu, da nikako ne može banci dati pravo ekižeyJorijalifeta. Ne može ona uživati diplomatski imunitet u Švajcatskoj; već se ima smatrati kao švajcarsko nacionalno poduzeće, to jest potpuno podložna švajcarskim zakonima. I tu su Švajcarci potpuno pobedili. I kod ostalih zahteva za koncesije Švajcarci su bili otporni, ali su morali da popuste zbog toga, što je od nekoliko država bilo mnogo povoljnijih ponuda. Tako su Švajcarci morali pristati da se beriva činovnika oslobađaju sviju poreza. Ali to važi samo za njihova beriva od banaka, a ne za nasledstva i drugu imovinu. U glavnome uspela je Švajcarska, da spreči da se stvori jedan naročiti privilegisani status banke za međunarodne obračune.

— Спижење дисконтне стопе. Аустриска као и Мађарска, Народна банка снизиле су дисконтну стопу од 7:ј,% на 7%

— Европска дунавска комисија одлучила, је да закључи зајам од 8 и по милиона златних франака, који би се уплаћивао у четири-тодишњим ратама, а амортизирао за 20 тодина, почев од 1984. године. Пројекат закона за Француску траншу од 16 и по милиона франака поднесен је већ франдуском парламенту.

И Детре, председник управног одбора Банк де Бри: сел, поднео је оставку на свој положај са мотивадијом, да је и сувише заузет другим својим обавезама.

— Док је врло велики број акција немачких акционарских друштава уведен на американским берзама, дотле свега 3 француска друштва имају своје акције припуштене трговин на берзама у Америци, а то су: Compagnie Сспегаје 'Transantlantique, Air Liquide i Compagnie Gćnćrale d' Electricitć. Сад јављају да су и Оитроен-ове акције припуштене трговини на Курб Маркет, на тај начин, што је једна од највећих банака, Гаранти Труст Ко. издала своје пертификате на место акција Ситроенових. Оматра, се ипак, да неће бити никаквог веher посла у овом-папиру, као што ни у осталим француским акцијама нема великог посла у Америци, пошто је Француска сама бољи купац својих акција, него иностранство.

— Банка за тндустриски кредит у Енглеској. У новембру прошле године основано је у Лондону једно акционарско друштво са 1000 фунти стерлинта главнице, а у чијем

су управном одбору сам гуверенер Енглеске банке као и водећи кндустријалци. Цела је главница уписана на имена двојице заступника Енглеске банке. Закључује се из тога, да ће то бити тај завод, који ће извести рационализирање водећих енглеских индустрија, о чему је скоро говорио министар Томас. То се у толико пре верује, што се зна, да се приватне банке јеш нису одлучиле на тај посао, док је министар Томас казао, да је готов да приступи и лондонски Сити извођењу радионализације. И тако ће енглеска банка после дуго година вођења чисто новчаничне ин валутне политике, да учини један корак у страну, пружајући непосредну помоћ за извођење једне велике реформе у енглеској привреди : рационализације индустрије.

— Ми смо већ јавили, да. француске капиталисте купују у великим количинама, преко Швајцарске, немачке хартије од вредности, а нарочито заложнице хипотекарних банака. Сад јављају финансиски листови, да је финансиски Локарно француско-немачки знатно појачан после свршетка преговора у Хагу. Одмах после тога добиле су немачке банке врло мвото понуда од француских банака за краткорочне кредите са 33/,% и 3:/„% за акдцепте, а исто тако се показује врло жив нитерес и за дугорочне пласмане у Немачкој.

ПОРЕЗИ

_ — [U velikom dela Indije proglašen je poreski štrajk od strane seljaka. Seljaci odbijaju da idu na kuluk i da plaćaju izvesne poreze, smatrajući, da su i suviše teške. Gandi je odobrio ovaj postupak. Bilo je nekoliko krvavih sukoba sa policijom, i vrlo mnogo seljaka je zatvoreno, ali se seljaštvo drži i dalje odlučno u pogledu poreskog štrajka.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет града Карловац за 1980 тодину износи 8.182.057 динара те је према прошлогодишњем смањен за 1.178.000 динара. Осим тога има још и 1.178.850 динара изредних издатака. Ови расходи покривени су редовним приходима од 8.121.226 дин. а мањак од 1.24 милиона ДИН. покриваће се повишењем намета.

— Град Дрезда одлучила је да своја саобраћајна подузећа претвори у акционарска друштва и то: трамваје у засебно акционарско подузеће са 19,000.000 марака капитала, а електрику, гас и водовод у друго са капиталом од 50.000.000 марака. Оба друштва. намеравају да узму зајам од 40,000.000 марака, да би олакшали финансиску ситуацију града. У томе циљу већ се воде преговори с американским финансиским трупама.

ТРГОВИНА

— Монополска управа је завршила откуп херцеговачког дувана: свега је откупљено 56 ватона по просечној цени од 20 динара по кгр.

ИНДУСТРИЈА

— Fabrika Ктир znatno proširuje svoje instalacije.

— Grčka teksilna indusbija bod забјарсвот Воттојот. Сеlokupna grčka industrija, kako javlja L' Information, prešla je ovih dana u ruke jedne industrijske grupe iz severne Italije. Sve fabrike lanene, pamučne i svilene tkanine u Grčkoj, spojene su u jedno jedino preduzeće pod imenom „Grčke radionice”. Pregovori za OVO ustupanje počeli su u novembru 1929. godine. ,

— У Француској је нидустрија обуће за последњу то дину извршила јачу концентрацију. До пре две године индустрија је била у главном подељена на велики број средњих и мањих, потпуно независних подузећа. Није било готово ни Једног подузећа, које би имало обим, какав је обичан у амери“ канској индустрији обуће. Иницијатива 88 концентрацију дошла је од банке Устрик ( који је у вези с талијанским поду-