Народно благостање

1. фебруара 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 75

већем Монтекатино). До сад су фугионирали прве фирме: Монте, Ерлик Фрер, Албер и Жером Леви и т.д. Концентрацијом руковиди ново холдинг друштво Socićtć Gćnćrale des Chaussures francaise. On 15 (jeocpyapa 11 је избачено из опола. Друштво има своју фабрику кожа, калупа H других сировина. Има 050 својих продавница. Прве су марке уступљене: Ргпаг, Rovul, Tayard, Dressoir, Ineroyatl e t с.

— Isžorifćavanje agibjjskib šuma. Profesor Dr. Bergius, pronalazač postupka hidroanalize, ili kako on to naziva ušećeravanjem drveta, držao je ovih dana predavanja u Beču o svom pronalasku. U isto vreme produžio je on pregovore sa velikim metalnim industrijalcem Štajerske baronom Majir-Mennhofom, Itecerische Montunerke, radi instalacije takvog poduzeća u Austriji. Ipak su se sporazumeli, da sačekaju rezultat velike ogledne stanice u Majnhajmu, koja je već u velikom poslu, a ako on bude do kraja tako povoljan, kao što je do sada, onda će se podići ogromni uređaji za hidroanalizu u Austriji radi iskorišćavanja austrijskih Šuma.

— U Pariza je osnovano od strane Standard oil Kompanije iz Njujorka društvo pod naslovom „Socićić Franco-Americaine de Rafinage”. Međ osnivačima se nalaze, pored Standard oil još i Gulf Oil i Albantie Refining. Ono ima za zadatak da podigne velika postrojenja za rafiniranje i destilaciju zemaljskog ulja u Port Gćrowe na severnoj francuskoj obali blizu Le Havra i da koncentriše sve interese amerikanskih poduzeća mineralnog ulja u Francuskoj. Ta odlika došla je Као posledica francuske politike favoriziranja rafinerija u zemlji.

— У Сплиту је слаба коњуктура у индустрији ликера. „Обзор“ јавља, да се сплитска индустрија ликера — која је пре рата заједно са задарском индустријом ликера била чувена. у читавом свету (нарочито ради „марескина") — налази у великим потешкоћама. Домаћи конзум знатно је опао, а извоз је редуциран. Од 10 постојећих фабрика, све су морале смањити производњу, а најстарија фабрика, Морпурто има намеру да ликвидира.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Џ Кобетси је održan veliki kongres vinogradara iz rajnskih gradova, kome je prisustvovalo 6000 proizvođača. Kongres se držao pod vedrim nebom, a govori su sprovođeni putem mikrofona. Donesena je rezolucija, u kojoj se energično traže dve stvari od vlade: Prvo, da se smesta poveća carina od 135 dinara (10 maraka) na 270 (20 maraka), da bi se time sprečio uvoz belog vina iz inostranstva, koja se meša sa nemačkim belim vinom. Drugo hitno uvođenje u 21vot novoga zakona o vinu, kojim će se doneti zabrana mešanja stranog belog vina sa domaćim i ustanoviti kontrola naročito u pristanišnim varošima

— Пошто све мере, које су предузете у Немачкој за сугоијање пољопривредне кризе, нису помогле, јављају да је влада принуђена, да приступи новим мерама, — кад је већ једном пошла тим путем. У Прајској се спрема закон о хлебу од ражи. Као што је познато у Немачкој је раж оно, што је код нас кукуруз : најглавнија врста житарица, она се највише једе и највише продаје. Одлучено је, да се хлеб од чисте ражи, у коме нема никавих других примеса, означи нарочитим знаком, да би потрошачи знали да је то чист ражани хлеб. А сматра се, да ће бити врло укусан, пошто је покушај у Минхепу врло успео. По себи се разуме, да се од једне овакве мере не може очекивати повољнија цена ражи.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

. — Nova bredazeća: Konjarske zadruge u dunavskoj banovini. Poduzeta je akcija, da se u što većoj meri pristupi osnivanju konjarskih zadruga. Za sada su osnovane zadruge u Kuli i u Silbašu a u osnivanju se nalaze još i zadruge u Bačkoj Palanci, Batini, Vrbasu, Belom Manastiru i t .d. Predsednik tih zadruga je direktor državne ergele u Karađorđevom.

— 1J Varaždinu je ovih dana protokolirana nova fabrika za veštačku svilu, dioničko društvo sa 1 milionom dinara. Učestvuje i inostrani, švajcarski kapital. |

_— U Gostivaru osnovana je stočarska zadruga „Šar planina”, koju je osnovao Savez agrarnih zajednica. Zadruga obuhvata oko 25.000 grla.

— U Novom Sadu osnovan je ovih dana Centralni savez mlekarskih zadruga sa zadaćom, da posreduje između proizvođača i prodavaca mlekarskih proizvoda.

— Jadranska hotelska kreditna zadruga osnovana je ovih dana u Crkvenici sa· zadaćom, da se pomoću stranog kapitala, koji se u tu svrhu nudi, podižu hoteli na našoj rivijeri.

— Hrvatska štedionica d .d. Sunja, povisiće na glavnoj skupštini od 8. februara o. g. svoju akcionarsku glavnicu od 750.000 na 1 milion dinara.

— Akcionarsko društvo „Pruga”, Zagreb, povisiće na glavnoj skupštini od 29. o. m. svoju glavnicu od 4,5 na 10 miliona dinara.

— Zagrebačko tekstilno preduzeće Konopjuta d .d. ponovo је о počelo u Omišlju da stavi u pogon svoju fakriku „,koja je preko godine dana bila zatvorena.

— Subotička industrija kože d .d. u Subotici došla je u poteškoće plaćanja. Imalo bi doći do stećaja, ali su se poverenici ipak još složili i pristali na prinudno ravnanje van stečaja. Pasiva iznosi 11 miliona dinara, a aktiva 35%.

— Pod stečaj pala je Prva lička štedionica u Gospiću, koja je osnovana 1891. godine. Glavnica iznosila je 100.000 kruna, a povišena je 1920. godine na 1.000.000 dinara. Dividende štedionica nije plaćala sve od 1925 godine. U 1928 godini iskazala je gubitak od preko 200.000 dinara, a u toku 1929. godine gubitci su se još i povećali, tako da je vodstvo štedionice bilo prinuđeno, da proglasi stećaj.

— Мезватер, југословенско д. д. за производњу свиле за шивење и везење у Загребу, променило је своју фирму у „Мез“ југослав. д. д. за производњу свиле за шивање и везење у Загребу. Главница износи 3 милиона динара подељено на 30.000 аксија по 100 динара.

— Вавршене ликвидације: У Загребу су завршене ликБидације следећих акционарских друштава: Симон Вид д.д, Вилим Херцфелд д. д. и Вилим Опитзер д. д. —

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

— Gođdifnji zborovi akcionaribib druffava. Dunavski kreditni zavod u Beogradu, 1. marta. — Fabrika džakova i tkanina u Mladenovcu, 28. februara. — Knička banka u Kniču, 23. februara. Srpska kreditna banka u Vukovaru dioničarsko društvo, 23. februara. — Zemljoradnički kreditni zavod „Tamnavac” na Ubu, 23. februara. — „Resnik” trgovačko i industrijsko a. d. u Beogradu, 1. marta. Ražanjska akcionarska zadruga za kredit i štednju, 23. februara. Sokobanjska banka, 2. marta. — Levačka banka u Rekovcu. 2. februата. — Građanska štedionica u Beogradu, 2. februara. — Požarevačka kreditna banka u Požarevcu, 2. februara. — Zanatjska kreditna banka u Beogradu, 2. februara. — Smederevska zadruga u Smederevu, 2. februara. — Centralna banka u Beogradu, 1. februara. Akcionarsko društvo Mataruške banje u Kraljevu, 2. februara. Banka „Novo brdo” u Gnjilanu, 2. februara. — Krainska kreditna zemljoradnička banka u Negotinu, 2. februara. — Niška eskontna banka u Nišu, 2. februara. — Kolonijalna banka u Beogradu, 2. februara. — Rudnička banka a. d. u Milanovcu, 2. februara. — Rekovačka privredna banka u Rekovcu, 2. februara. — Kreditna banka „Kosovo” a. d. u Gnjilanu, 2. februara. — Svilarska banka u Strumici 15. februara. — Trstenička eskontna banka d. d. u "Trsteniku, 16. februara. — Mlavska trgovačka banka, Petrovac — požarevački, 16. februara. — Opšta privredna banka u Beogradu, 16. februara. Kumanovska izvozna i uvozna banka a. d. u Kumanovu, 16. februara__ Posrednička banka u Paraćinu, 16. februara. — Aleksinačka banka u Aleksincu, 23. februara. — Valjevska štedionica u Valjevu, 20. februara. — Privredna banka u Šapcu, 23. februara. — Trgovačko-