Народно благостање

Страна 78

ZAGREBAČKA BERZA

Već su tri tjedna kako se na zagrebačkoj berzi kotiraju obveznice Blairovih zajmova kao i Državne hipotekarne banke. Osobita se je važnost podavala razvitku kursa 79% obveznica Blairovog zajma „ођzirom na činjenicu, da su obveznice našeg 7% investicionog zajma notirane znatno više. Problem je bio, dali će se kurs Blairovih obveznica približiti većem kursu 7% investicionog zajma ili će se kurs investicionog zajma spustiti na nivo 7% Blairova zajma. Sada već imamo izjednačenje.

Ono je došlo u glavnome na bazi 7% Blairova zajma. Ceh je po tome platio 79% investicioni zajam što je bilo i za očekivati, vodeći računa o prednostima Blairovih zajmova. U februaru kad zagrebačka burza i za ostale državne papire bude napustila „tel quel” kotiranje, još će se bolje osjetiti kako je između oba 7% zajma došlo do izjednačenja kurseva.

Пето же.

U prošlom tjednu promet devizama na zagrebačkoj burzi iznosio je 80 miliona dinara. Ovog tjedna promet je nešto slabiji, nu uvijek još dosta znatan.

Narodna banka intervenira dnevno sa prosječno 5 miliona dinara. Poslednjih dana kursevi nekih deviza bili su u porastu što je došlo dobro izvoznoj trgovini,

Tržikje elekb}i?ma.

. Kod novčanih zavoda opaža se nešto prijatnija tendencija. Kursevi akcija skoro svih banaka su u porastu. Dividende će biti kao i prošle godine što odgovara 10% ukamaćenju. Usled toga počimlju se i privatnici interesirati za pojedine dionice.

Kod industrijskih preduzeća nema bitnih promena. Znatan je interes za dionice Trbovlja i to u prvom redu iz inozemstva. Na stranim burzama dionice Trbovlja skoro će dosegnuti kurs koji odgovara 600 dinara. Nu mi od toga ne možemo mnogo profitirati Jer je samo jedan mali dio dionica Trbovlja sposoban za dobavu u Parizu i Ženevi. Bilo bi poželjno kad bi Trbovlje zatražilo kotiranje većeg paketa svojih dionica u Parizu i Ženevi pak bi tako nestao tako veliki disparitet u kursevima.

Državni babi.

U ovome tjednu glavna pažnja bila je posvećena obveznicama Blairova zajma. Promet je bio dosta znatan ı na pojedinim sastancima iznosio je i do 7.000 dolara. Pored toga informirani smo, da su znatne količine kupljene izravno u Nju-Jorku i to pretežno ravno kod samog Blaira. Izravna kupnja u Nju-Jorku dođe nešto jeftinija nego kupnja na zagrebačkoj burzi. No vremenom nestati će i tog dispariteta. Jedna velika banka dala je dobaviti veću količinu Blairovih obveznica tako, da će sada na tržištu biti ı efektivnih komada.

Na zagrebačkoj burzi vlada prilično iznenađenje na način kako će se u Beogradu trgovati Blairov zajam. Dok je iz zagrebačkog kursa moguće odmah usporediti disparitet sa Nju-Jorkom, koji je glavno tržište, to iz Beograda neće biti moguće. Prvo što se u Beogradu trguje inklusivno kamati a drugo što tamo nije notiranje u percentima kako je uobičajno za sve državne papire i kako mi imamo za zajam i štetu. Po načinu kako Zagreb notira biti će moguće usporediti bez daljneg i kurseve investicijonog zajma te 7% Blairova što je u Beogradu opet nemoguće. Obzirom da danas čitav svet notira u percentima i bez kamata, zagrebačka burza na zahtev svih interesanata ostaje i dalje na sadašnjem načinu kotiranja Blairova zajma, dapače na isti način notirati će i ostale državne papire.

таван

А,

ТЕЛЕФОН 5-78

Љуољана Шеленбургова бр. 7.

Телеграми: ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

авва“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венад 13-14

израђује све пројекте ни шаље на захтев своје стручне инжињере

Бр. 5

BEOGRADSKA BERZA

Profesor Irving Fišer na Jel Univerzitetu u Americi, jedan od najaktivnijih ekonomista u celome svetu, vodi baš ovih dana živu polemiku sa pojedinim časopisima i listovima u Americi oko pitanja, o kome smo mi mnogo ranije pisali. Amerikanski listovi ne prestaju da zajedaju profesora zbog njegovog držanja u pitanju berzanske špekulacije. Kao što čitaoci znaju on je na nekoliko dana u oči sloma na berzi tvrdio da je stanje na berzi vrlo zdravo i da nema ničeg Špekulativnog, i da kursevi odgovaraju pravom stanju poduzeća ı amerikanske narodne privrede. Može se misliti kakve sve pošalice prave amerikanski listovi na račun proročanskog talenta viđenog profesora. Ali se on ne umara odgovorima svojim protivnicima i ismejačima. Za nas je interesantno samo toliko iz njegovog govora i njihovih odgovora „da on tvrdi, da jedan naučnik ima prava i razloga da pod izvesnim okolnostima bude i prorok. U celoj stvđri malo je nezgodno što je proročanska funkcija prilično diskreditirana pred širokim masama, a da je izostavio reč proročanstvo manje bi mu se prebacilo, što se tako silno prevario. I baš ovih dana čini on jedno novo proročanstvo: on tvrdi kategorički da će današnja politika novčaničnih banaka u svetu proizvesti jednu strašnu krizu kroz jednu ili dve godine najdalje. Već je nekoliko puta odlučno ponovio to svoje tvrđenje, koje ima karakter čistoga proročanstva.

Toliko smo se hteli pozvati na događaj u Americi zbog toga” što smo i mi nekoliko puta protiv naše volje bili proroci. Mi smo stalno napominjali da nama nije stalo do toga da nam se prizna proročanstva vidovitost, jer mi to ostavljamo gospodi državnicima i pOlitičarima, pošto jedna maksima kaže: vladati to je predviđat. Ali, je i privatno-privredna delatnost u stvari jedna vrsta predviđanja. 1 budžet je predviđanje. Ne može opstati niti imati velikog uspeha u privredi, privrednik, koji bude u svojim dispozicijama za bližu i dalju budućnost stalno pogrešno predviđao buduće razviće okolnostr, koje su od uticaja na sudbinu njegovog poduzeća. To važi kako za privatnog privrednika, tako i za ekonomistu i državnika. To leži u prirodi stvari. Špekulacija na berzi u stvari je zasnovana isključivo na predviđanju. Uspešno proricanje je uspešna špekulacija i obrnuto. Poslovi na berzi zaključuju se danas a da bi se likvidirali u budućnosti. Zbog toga profesor Fišer ima potpuno pravo kad veli, da je u celoj stvari nezgodno upotrebiti reč „proročanstvo”, ali predviđanja mora biti u ekonomskom životu.

Kao što špekulanti ne bi mogli obavljati terminski posao da nemaju izvesnih kombinacija o budućem razviću događaja na berzi, tako smo i mi povodom uvođenja dolarskih papira na našu berzu smatrali za svoju dužnost, da pokušamo pedviđati razviće kurseva naših državnih papira pod uticajem toga događaja. Naše predviđanje je bilo u tome da će ulazak dolarskog papira na naše berze imati za dejstvo obaranje kurseva dinarskih državnih hartija. Kao što smo u pretprošlom broju „Narodnog Blagostanja” kazali, to se je predviđanje najvećim delom već obistinilo. Za sada imamo da dodamo da se taj proces i dalje produžava ı da je ostalo vrlo malo do tačke kad će se kurs 7% blerovih obligacija sresti potpuno sa kursom 7% investicionog zajma. Dok 7% blerove obligacije stoje već od nedelje na istom kursu od 781 | —79%, dotle 7% investicioni zajam stalno pada. Na dan 28 januara ove godine bilo je zaključaka u krupnijim

| komadima od 82.50, a čak je zabeleženo pri kraju berze i nekoliko

zaključaka ispod 82. Ako uzmemo da je kurs 82" najniži, onda znači da je taj papir pao od 15. septembra prošle godine kad je stajao 841, do danas za punih 4 poena, jer bi on trebao da beleži danas preko 87, pošto se u kursu na našoj berzi nalazi u isto vreme i protekla kamata.

загреб Рачкога бр. 2

.·

· Телеграми:

: ШКОДА — Загреб Телефон 4:-91

Телеграми: ШКОДА Београд