Народно благостање

Страна 88 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ ВР. 6

Ovih dana objavljena je u Nemačkoj statistika stoke, koja je po tehnici i načinu izvođenja jedna od najsavršenijih u istoriji statistike stočarstva. Neobično mnogobrojni su, detalji, na osnovu kojih se može da procenjuje i kvalita-

Razvoj stočarstva u Nemačkoj

tivna strana stočarstva, i sam je popis izveden veoma tačno i precizno. Pošto je Nemačka sa Francuskom zajedno najvažnija stočarska država u Evropi (po broju stoke) i pošto je ona u isto vreme najveći potrošač mesa, to je i za nas od interesa kretanje stočarstva u Nemačkoj. Zbog toga ćemo izložiti kretanje i stanje konjarstva, goveda i svinja, kao ono najvažnijih grana.

Konjatstvo je u opadanju .Ukupan broj konja je 3,650.000, za 150.000 je manji no pre rata. Pošto ova statistika obuhvata civilne i vojne konje, to je uzrok padu znatno smanjenje vojničkih konja. Ali se u poslednje vreme pokazuje naglo opadanje konja u poljoprivrednim gazdinstvima. Stručnjaci smatraju da će za kratko vreme celokupno stanje konja u Nemačkoj spasti na broj od 3 miliona.

Isto je tako u opadanju i govedarstvo. Najviše je opao broj teladi i vrlo mlade govede, što se objašnjava velikom tražnjom za njihovim mesom. Dalje se konstatuje opadanje onih krava, koje su upotrebljavane istovremeno za vuču i za dobijanje mleka. Najzad se konstatuje sve više opadanje upotreba goveda za vuču i za transport. Dok je pre rata u poljoprivredi za prenos i za vuču vo imao prvenstvo nad konjem, danas vo gubi sve više svoj značaj. Prvo zbog toga, što je prenos i suviše spor, a drugo što je sve teže prodati meso od starijeg govečeta. U napredovanju je mlečna krava. Poslednjih godina je broj mlečnih krava stalno rastao, a samo je poslednje godine zastao. Stručnjaci smatraju da nije ni рошеђпб да даје газте broj mlečnih krava, već da se poboljša njihov kvalitet. Celokupno pitanje rentabiliteta mlečnih krava kao najglavnije vrste govedarstva, leži u dobijanju što bolje rase i što većem prinosu od jedne krave. Lanske godine uvedena je u Nemačkoj prvi put statistika proizvodnje mleka — prva u svetu, — koja će se mesečno prikupljati i obrađivati. Pomoću nje će se kontrolirati ne samo kretanje broja mlečnih krava, već i kretanje proizvodnje mleka.

U Nemačkoj je vrlo važno svinjegojstvo. Ono je imalo u prvoj polovini 1929. godine briljantnu konjunkturu. Cene su svinjskoga mesa bile vrlo visoke i to je doprinelo, da je svinjegojstvo dobilo nov polet. Polet je bio tako jak, da se očekuje hiperprodukcija i kriza svinjarstva u drugoj polovini ove godine. To se izvodi iz dveju činjenica: iz vrlo velikog broja prasadi starih do pola godine i takođe vrlo velikog broja suprasnih krmača. Broj prasadi je porastao za 600.000 komada, a prasne krmače za 160.000. Od suprasnih krmača očekuje se povećanje broja svinja za 1,100.000 komada. Znači da će u oktobru i novembru ove godine da se pojavi ponuda u svinjama za 8% veća od sadanje potrošnje. Zbog toga se preporučuje, da se sva sredstva propagande međ seljacima „koja je veoma razvijena u Nemačkoj, upotrebe za upozoravanje seljaka na to, da ove godine smanje na najmanju meru oplođavanje krmača, kako se ne bi doživela u 1931. godini potpuna katastrofa svinjegojstva,

U pryom ovogodišnjem broju паšeg časopisa konstatovali smo, da se je u toku poslednjih sto godiua iselilo iz Evrope u Ameriku 55 miliona stanovnika; i mirnodušno može se reći, da je preko 50% tih' iseljenika išlo da traži zlato. Nije ni isključeno, da je poznati A. P. Đanini na taj isti način postao iz Taliana amerikanski bankar i Amerikanac; to je za sada sporedno! Glavno je, da je našao zlato,.pa bili to i samo dolari... -

Еуо sad se situacija promenila, jer došli su Amerikanci i to baš nama, sa namerom, da u našoj vlastitoj zemlji otkriju zlato! O tome nas detaljnije informiraju zagrebačke „Novosti” od 2. o. m. a u članku: „Amerikanci traže zlato na obalama Drave” koji članak u celosti donosimo:

„Rijeka Drava već je odavna poznata kao zlatonosna rijeka. Okolišni seljaci već godinama ispiru na primitivan način dravski pesak i šljunak i eksploatiraju zlato, koje Drava donosi iz Alpa i taloži u pesku na svojim obalama. Za ova nalazišta zlata zainteresovala „e je u zadnje vreme jedna jaka američko-engleska grupa, koja je počela s istraživanjima, a o rezultatu tih istraživanja ovisi, da li će se na Dravi početi s eksploatacijom zlata na modernoj i racionalnoj osnovi. Pretstavnik te grupe je inženjer JP////aw Dozglar Mc Milan, koji je mnogo godina radio na zlatnim poljanama u južnoj Africi, a radovima upravlja inž. Dyažčoci iz Beograda. Pripremni radovi zasnovani su za godinu dana. Počelo se kod Varaždina prama Mariboru, a kasnije će se istražiti kraj oko Pitomače. Istraživanja se vrše na dva kilometra od Drave i to na obe obale. Čitav teren bit će podeljen na deset sekcija, a za svaku sekciju bit će posebno izračunata količina zlata, prema tomu mogućnost rentabiliteta. U ove pripravne radove misli se investirati oko 1,5 miliona dinara. Bude li rezultat povoljan, tada bi se nabavilo desetak velikih bagera, od kojih svaki stoji 2 do 2,5 miliona dinata i onda tek počelo s racionalnom eksploatacijom”.

Od naše strane nek im je airli!!

Приликом купљења прилога ва добротворне циљеве у једној основној школи у Немачкој. син једног ванредног професора универзитета приложио је света 50 пфенита. На то је узвикнуо учитељ, да је то знак осуства. сваког осећања самарићанства, и да би требало да да најмање 5 марака. Дете се пожали родитељу и овај упути једно писмо учитељу, у коме му саопштава, да би он био сав срећан, кад би имао принадлежности које има учитељ. То је био повод за отварање јавног говора о положају професора универвитета, ко„ јом је приликом утврђено нечувено стање. У Немачкој има 1100 редовних професора универзитета п 1600 ванредних профевора. и доцената. Редовни професори универзитета имају добре шлате, одговарајућу пензију: док ванредни професори и доценти нити имају кекве плате, нити права, Ha пензију. Они имају само хонорар, који износи у најбољем случају око 400 м. месечно. Од 75 милиона, марака, колико је у Прајској унесено у буџет за личне издатке за универзитете, 1,500.000 марака иде на хонораре ових 1600 наставника, на чијим леђима почива настава у већој мери, но на леђима редовних професора. Пре рата није ни била тако важна плата наславника Универзитета, јер с једне стране тој су се каријери | одавали само имућни људи, због тога што је често требало чеКати десет тодина после свршене школе, да се добије титула, приватног додента и друго, што наука. често не доноси толико, колико је потребно чевеку да добро живи, а тражи огромно пожртвовање у труду, па и у трошковима. После инфлације су професори универзитета готово сви погубили своја имања. Данас.су у најгорем положају они, који су као имућни пошли у универзитетску каријеру.

i

Гладни поофесори Универзитета

| У великој немачкој вароши приход од 400 м. месечно за

човека, који има већу породицу, апсолутно је недовољан и за најскромнији живот. Један енглески научник, који је пре кратког времена путовао по Немачкој, ради својих студија, кад је сазнао ва то стање, написао је у једном немачком листу, да је оно културна. срамота нације. Са свију страна чују се гласови, да се томе стању треба да учини крај. Али су досадањи покушаји остали без успеха због тога, што је прајска влада ове тодине као и сБа јавноправна тела у Немачкој, приморана на крајњу штедњу.

Човек, који је провео 20—80 година у раду на науци, како те само немачки професор ради, неспособан је за ма какву друту зараду. Ако не може да живи од професуре, мора да гладује. Што је најгоре, пре неколико година република Немачка

је знатно смањила школарину универзитетских ђака из разло-