Народно благостање

ПИ

8. фебруара 1930.

имаовину другога тиме, што му је прећутао извесне чињенице п тиме нанео штете, успевши да добије кредит или исти да продужи, има се казнити због преваре у кредиту са затвором до године дана. Дело се извиђује на тужбу приватног туHOTNO Предлог је велика новина за криминалисте и нојамно је, да је он с резервом примљен од стране одбора за кривични законик, али је поверен ужем одбору да га детаљније проучи и пспита, да не носи какве неочекиване опасности.

| ______________________I Ми смо у прошлом броју детаљно реферисали о сакатом споразуму, који су закључили Немци са Пољацима односно извоза ражи. Сад се све више увиђа у Немачкој, да је цела ствар била једна велика грешка. Као што смо јавили, Немци су платили Пољацима, за 2000 ватона ражи 12% над тржишном ценом. Услов је био, да влада пољска не даје никоме извозне премије до 15. фебруара. Сад јављају, да се велики број тих премиских пертификата, раније издатих, налази у оптицају тако, да још увек могу Пољаци извозити раж из земље уз премију. (6 друге стране се "врди, да. је Пољска влада једва дочекала, овај споразум, јер је целу количину од 2000 вагона, коју је продала. Немцима, имала у својим матацинима. Да би колико толико помогла. сељацима, који се налазе у кризи, влада, је морала примити у ломбард и га око 2000 вагона ражи, исплатити сељацима пуну вредност Тако сесад пољска влада отресла робе, са којом није знала шта да ради, пошто је и у Немачкој владао вишак производње. Пошто је потпуно искључено, да, би Немци могли целу ту количину продати Окандинавској до 15. фебруара, то се цела транс акпија своди на то, каже један немачки лист, да CJ Немци навукли себи на врат 2000 вагона пољске ражи. Сад је полотај много тежи, јер морају и за туђу робу тражити купца, док ни за своје производе нису могли да га нађу.

Прилог питању о монополу житарица

НЕ

| _____ ___________________

Случај у Босанској Дубици и анформациона служба наших банака

Ових дана пет трговаца, из Босанске Дубице дошло је у пла тежне потешкоће. Сви они били су међусобно повезани ус: лужним потпибима, па крах једнога значио је крах и остале четворице.

Као прва последица ових тешкоћа долази вест да се дрма и тамошња Српска штедионица, која, је са овим фирмама била уско повезана.

етно тиран ЕН НИНА

Иначе опрезне загребачке велебанке такође су погођене овим стечајевима. Јер сва петорица имали су кредита код разних загребачких банака. Информадије о бонитету тих фарми прпале су загребачке банке на једном одличном извору. Наиме код оне локалне банке код које су дотични тртовци били двоструко антажовани. И као акционари и као дужници. Сад је јасно да су информације морале гласити прима.

Информативну службу наших новчаних завода. требало би темељито реорганизовати. Јер без тога немогуће је упуштати ве у кредитне операције са фирмама са којима се нема најужи контакт дотично код којих се не може поставити контрола. Можда ће догађаји у Дубици понукати неке банке на размиш-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

инв ннЕЕЛтеЕ

Страна 87

љање. У сваком случају није баш згодно код провинцијских новчаних завода црпити информације о кредитним приликама њихових чланова равнатељства. Јер хтјели би видети оног че на равнатељства. који ке за себе дати или дозволити да се даде лоша информација, макар већ и спремао предају кључева над“ лежном суду.

O tom mađarskom privrednom korifeju mi smo u „Narodnom Blagostanju” u više mahova javljali. Bilo je to u doba, kad smo pratili oko finansijskog

Šime Kraus redivivus

ara ra uan njegove пароге osvajanja „Varde”, Banke Gajret, „Ofe”, Brodske fabrike vagona i t. d.

Bio je Kraus prototip špekulanta-bankara, koji u svojoj ekspanziju nije poznavao ni ekonomske ni političke granice — sVe dok bankrotstvo nije učinilo kraj njegovog poleta.

Taj mađarski privredni kavalir, kalibra jednog Bozela ili Kastilionia, nas posle svog bankrotstva nije više interesirao i prestali smo, da javljamo o njemu. Od tog vremena prešlo je ciglo pola godine i eto, u „.Prager Prese” čitamo, da se g. Šime ponovo pojavio na srednjeevropskoj privrednoj pozornici.

Da li ga poverioci još nisu zaboravili?

Javlja se da mu je uspelo, da pridobije za svoje ideje neke engleskec i švajcarske finansijske grupe, pomoću kojih je stvorio nov investment-trust; a kao eksponent i vođa tog tresta, počeo je ponovo da se reklamira. I to naročito kao vođ jednog investment-tresta, to jest onog oblika kapitalističkih preduzeća, koji između ostalog: omogućuju, da se na najsavršeniji način love ribe u mutnoj vodi.

Prema njegovoj koncepciji mora ovaj trest prikupiti ne samo akcije pojedinih preduzeća, već i majoritetnu poziciju. Uspeo je, da ubedi svoje nove englesko-švajcarske ortake, da se mogu kupovanjem akcija dobro fundiranih mađarskih preduzeća, koja na peštanskoj berzi notiraju daleko ispod „prave vrednosti”, postići lepe zarade.

Pod naslovom „borba oko gumenih opanaka” donosi „Zagrebački Llojd” od 9. januara ove godine Jedan toliko karakterističan dopis, da ga u celosti preštampavamo :

„U brdovitim krajevima Južne Srbije, Crne Gore i Dalmacije započela“je pred jedno dvije godine nova moda opanaka iz gume, pa su se u tu svrhu iz inostranstva na vagone uvozili stari automobilski kotači, te je siromašni svijet onih krajeva za kojih 30 dinara mogao da nabavi par gumenih opanaka. Ovo su počeli osećati proizvođači koža, jer je konzum naročito jevtinijih vrsta kože u spomenutim krajevima prilično spao. Poduzeli su za to korake i uspjelo im je da već početkom prošle godine ishode zaštitnu uvoznu carinu na staru gumu. Kako se međutim unatoč carine dalje uvozila ova guma to su zainteresovani faktori učinili nove predstavke, te su pozivom na štetnost gumene obuće za narodno zdravlje uspjeli, da je nedavno uvozna carina povišena u tolikoj mjeri (na 180 dinara u zlatu), da je odsada potpuno onemogućeno uvoziti staru gumu legalnim putem. Pokazati će se, da li će ovaj korak imati željenu posljedicu naime da sačuva narod od gumenih opanaka, koje su navodno opasne po zdravlje, i da se opet digne konzum jeftinih koža u siromašnim brdskim krajevima. Uspjeh bi svakako bio sigurniji, ako bi se onom najsiromašnijem svijetu, koji je iz nužde nosio gumene opanke, mogla pružiti druga približno tako jeftina obuća, — jer napokon nije niti osobito higijenski po ljutoj zimi i oštrim klisurama hodati bosonog.”

jea Or rar ПЕТЕР

Preko seljačkih ledja

A

ТЕЛЕФОН 5-78

Љубљана Шеленбургова бр. 7,

Телеграми: ШКОДОВКА, Љубљана

Телефони: 29-36 и 27-37

ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Киез Михаилов Венац 13-14

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми; ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

Телеграми: ШКОДА Београд