Народно благостање

8, фебруара 1930.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 81

Демократски уређај акционарских друштава

— Размишљања о збору акционара на прагу сезоне годишњих зборова—

Годишњи збор акдионара има велику сличност са католичким задушницама, које педају 2. новембра и називају се даном свих мртвих, јер по народном схватању то је дан, када се подижу плоче са гробова умрлих, да би покојници могли устати из свога гроба, и општити са живима. То је лепо изражено у следећем стиху једне немачке песме:

„Еп Таг 1т Јаћге ist den Poten frei” ;

И акционари су мртваци са гледишта управе акционарским друштвом. Они немају апсолутно никаквих права према друштву у погледу управе дру-

штва, сем оних, која се врше на збору. Управа ак-

ционарским друштвом представља sa акционара преко целе године тврди град, поплочен хладним мермерним плочама, као гробнице богаташа. У биров друштва акционар може ући само као обичан комитент, а не као сувласник. Он нема право да аисстрофира ни интерпелише управу ма по ком питању; или управо он то може да учини, али управа Бије дужна ни да га саслуша ни да му да одговора. Годишњи збор је дан кад органи. акционарских друштава, који су у ствари његови пуномоћници, полажу рачун свом властодавцу — збору акционара. По теорији акционарског права збор акционара је суверени управни орган. Он управља друштвом. Како он нормално функцконира једанпут годишње, на неколико часова, то се његово право управе друштвом своди на давање директиве и инструкција управном и надзорном одбору. Акционар своје право својине може да удејствује — у колико се то одкоси на управу друштвом — само кроз збор акционара. :

Сама је терминологија изврнула значај годишњег збора акционара. Јер докле је у теорији годишњи збор акт управе акционарским друштвом, дотле се у пракси назива он полагањем рачуна од стране управног и надзорног одбора. Свакако да је на редовном годишњем збору најважнији акт полатање рачуна, али он је само један део функција годишњет збора. И све остало, што спада у управу, 4 што статутима није дато у надлежност управног одбора, наравно и сама промена статута, све су акти, који се врше на збору акдионара.

Збор акционара је једна скупина људи; то је у ствари већање, предлагање, критиковање, диску“ сија, дебата и т. Д.

__ Скупина људи не може да донесе до изражаја. једну, јединствену вољу, ако није ортанивована; ако нема, свога пословника, који прописује и прецизира начин доношења, закључака. Овака скупина мора имати председника, односно лице, које руководи њоме, мора имати секретара и остале „часнике“. По правилу, суверене скупине се аутономно организују, оне саме одређују свој „биро“. Тако је по нашем закону о акционарским друштвима. Збор се

сам конституише. Статутима Народне Банке одре-

дио је чл. 52. тач. 1., да збору акционара председава гувернер, остале часнике бироа одређује сам збор. А Код осталих а. д. обично председава председник у правног одбора. |

То је противно духу акционарског права, да онај, који има да полаже збору рачун, у име управе руководи радом онога ортана, коме се полаже рачун. То је једна од многобројних омашки у статуту о Народној Банци, а као последица конфузности и нестручности онога, који га је радио. Али тим нису ни најмање измењена права и дужности, која леже у природи збора акционара, као врховног ортана. Председник једне скупине има онолико власти, колико му се даје пословником или статутима. Отатут Народне Банке на пр. не говори ништа о томе, какве функције има председник на збору и због тога, се његова власт мора да конструише логички из природе ствари. Збор је аутономан, он је свој господар. Воља збора. је обавезна за све, па наравно и за председника. Збор има право да одлучује сам о својој судбини и о начину и току свог рада. По себи се разуме, да у свакој скупини мора постојати ред. Сваки учесник на збору акционара. потчињен је вољи збора акционара. Ту вољу у дисциплинском погледу може збор да делегира на председника, ала то мора бити „уегба екзргез5“, или статутима или изричном одлуком. Ако то није учињено, онда председник нема апсолутно никакве власти. Његово руковођење збором је под сталном контролом збора и он мора, кадгод замисли да си присвоји ма, какву дисциплинску власт, да тражи одобрење збора.

За органе акционарских друштава годишњи је збор најнепријатнији дан, непријатан је и онда, кад њетов рад заслужује максимално признање. Полатање рачуна није пријатна ствар. За примитивне људе то је чак нека врста унижења. Свакако да се тога дана мењају улоге, јер док преко пеле године чланови управе и надзорног одбора имају власт, према свима па и према акционарима; док акционар нема апсолутно никаквих права према ортанима, дотле на збору акционар добија положај власлодавца, газде, који тражи рачун од свог пуномоћника. Ето у томе лежи узрок одвратности и најсавеснијих управа, према збору акционара. Кад то важи и за случај, да управни и надзорни одбор заслужују сваку похвалу, онда се може замислити, колико је непријатан и мрзак збор акционара, на коме се развије критика, која може ићи и до личних напада. Отуд природна тежња код управног одбора, да. збор смандрља што брже. Код нас су ушли у моду 860рови, који по трајању личе на опело сиромашног човека. У том се ишло тако далеко, да чланови праве од тога питање части и да ce 560! тога утркују У брзини свршавања годишњих 800poBa. ~

Једно од најобичнијих средстава, којим се слуке обично управе против критичара на зборовима. окпционарских друштава, је недавање и одузимање речи акционару. Каткад то бива од стране самога председника, што је нелегално (ако не стоји пзричноу статутима), иначе одлуком самога збора. Али и то је често нелегално. -

Акционарско друштво је од свог постанка ортанизовано демократски и развиће организације